Četvorica biznismena iz Srbije, bliskih aktuelnoj vlasti, našla su se na listi zahteva za uvođenje američkih sankcija, koji je republikanski kongresmen Džo Vilson (Joe Wilson) uputio državnom sekretaru Marku (Marco) Rubiju.

Na listi predloga za sankcionisanje su Ivan Bošnjak i Stojan Vujko iz kompanije Milenijum tim (Millennium Team), Davor Macura iz Alta banke i Željko Mitrović sa televizije Pink.

Zahtev da im se zabrani putovanje u SAD i korišćenje američkog finansijskog sistema, kako se vidi u pismu u koje Radio Slobodna Evropa (RSE) ima uvid, upućen je 14. oktobra.

Vilson se obratio američkom državnom sekretaru kao kopredsednik Komisije za bezbednost i saradnju u Evropi, poznate kao Helsinške komisije SAD.

U tom zahtevu su četvorica biznismena označena kao saradnici doskorašnjeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji koriste javne resurse za lično bogaćenje.

„Oni održavaju njegov korumpirani režim, radili su na podrivanju interesa SAD u zemlji i regionu, a takođe su aktivno uključeni u nameštanje izbora 25. oktobra“, navedeno je u zahtevu.

Milenijum Tim i Alta banka su na upit RSE odbacili ove navode nazivajući ih neistinitim, dok Željko Mitrović nije konkretno odgovorio na ocene iznete u zahtevu.

Nijedna od ove tri kompanije trenutno nije, niti je ikada ranije bila, pod bilo kakvim međunarodnim sankcijama. Takođe, ni Ivan Bošnjak, Stojan Vujko i Davor Macura nikada nisu bili pod sankcijama. Željko Mitrović, vlasnik TV Pink, bio je pod američkim i evropskim sankcijama krajem devedestih, u vreme vlasti Slobodana Miloševića.

Srpska napredna stranka Aleksandra Vučića nije odgovorila na upit RSE.

Vanredni parlamentarni izbori 25. oktobra smatraju se najneizvesnijim za Aleksandra Vučića, koji se kandidovao za premijera.

Doskorašnji predsednik Srbije i njegova Srpska napredna stranka (SNS) na vlasti su u Srbiji u prethodnih 14 godina.

Šta kažu u Stejt departmentu?

Stejt department je u odgovoru za RSE na upit o Vilsononovom zahtevu naveo da ne komentariše svoju prepisku sa Kongresom, niti postupanje u konkretnim slučajevima, zbog poverljivosti podataka iz vizne evidencije.

„Trampova administracija štiti našu zemlju i naše građane tako što kroz vizni proces primenjuje najviše standarde nacionalne i javne bezbednosti“, stoji u odgovoru.

SAD uvode sankcije kada procene da određena država, kompanija, organizacija ili pojedinac ugrožavaju njihovu nacionalnu bezbednost, spoljnu politiku ili ekonomiju.

Međutim, sankcije su instrument spoljne politike i ne znače nužno da je neko osuđen za krivično delo.

Kako se obrazlaže zahtev za sankcije?

U zahtevu sa sankcije se navodi da Ivan Bošnjak i Stojan Vujko iz kompanije Milenijum dobijaju brojne koruptivne ugovore sa državom i kineskim kompanijama.

Ocenjuje se da se time zapadne kompanije, uključujući američke, potiskuju iz zemlje u korist sistema zasnovanog na privilegovanju poslovnih partnera bliskih vlasti.

Za Alta banku se navodi da je umešana u poslove koji uključuju pranje novca, dok za Pink TV da konsoliduje medije i služi kao propagandno glasilo.

Kongresmen Vilson je ocenio da je Vučić obesmislio vladavinu prava i pokušao da uništi demokratsku konkurenciju u Srbiji.

„Dao je brojna obećanja Sjedinjenim Državama, ali nijedno nije ispunio. Umesto toga, njegov kleptokratski režim otvorio je vrata ruskom i kineskom uticaju“, navedeno je.

Vilson je pozvao Rubija da preduzme predložene mere kako bi „osigurao da Vučićev režim ne može da ukrade izbore.“

Helsinška komisija SAD, čiji je Vilson kopredsednik, predstavlja nezavisnu komisiju savezne vlade SAD.

Na njenom sajtu se navodi da unapređuje bezbednost putem promovisanja ljudskih prava, demokratije, kao i ekonomske, ekološke i vojne saradnje u regionu OEBS-a, koji obuhvata 57 država.

Nekoliko dana uoči izbora, i dvostranačka grupa američkih senatora pozvala je vlasti u Srbiji da obezbede ravnopravne uslove za sve učesnike, navodeći da primećuju „zabrinjavajuće znakove“ uoči glasanja 25. oktobra.

Oni su ocenili da su „izveštaji o nezakonitom prisluškivanju članova opozicije i pokušajima da se diskredituju i podrivaju misije za posmatranje izbora duboko zabrinjavajući“.

Komentari iz Alta banke, Milenijum grupe i Pinka

Alta banka je u odgovoru za RSE kategorički odbacila svaku tvrdnju da su Alta Grupa, Alta banka ili Davor Macura umešani u pranje novca, korupciju, zloupotrebu javnih resursa ili mešanje u izborni proces.

„Nijedan nadležni organ ni u jednoj jurisdikciji nije doneo nalaz niti odluku kakva se u navodima pripisuje Alta banci, Alta Pay Grupi ili gospodinu Macuri“, navedeno je u odgovoru portparola Alta banke.

Navodi se da Davor Macura nije političar, već biznismen čiji poslovni interesi obuhvataju bankarstvo, platne usluge i druge sektore.

U odgovoru se dodaje da Alta banka posluje pod nadzorom Narodne banke Srbije i da primenjuje najviše standarde kontrole sprečavanja pranja novca i usklađenosti poslovanja sa propisima.

„Efikasnost ovih kontrola i sistem usklađenosti poslovanja više puta je potvrđena internim i eksternim revizijama“, naveo je portparol Alta banke.

Navodi se i da ostaju posvećeni saradnji sa nadležnim regulatornim organima i organima za sprovođenje zakona u cilju suzbijanja nezakonitih finansijskih tokova.

U odgovoru se napominje i da nisu videli nikakve dokaze da je zahtev za sankcije upućen Stejt departmentu, te da će od nadležnih organa zatražiti pojašnjenje u vezi sa iznetim navodima.

U odgovoru Milenijum tima za RSE navodi se da kompanija posluje „transparentno i u skladu sa zakonom“.

„Netačne i neosnovane tvrdnje ne komentarišemo, a u slučaju njihovog objavljivanja, zaštitu svojih prava tražimo i ostvarujemo raspoloživim pravnim sredstvima“, kaže se.

Željko Mitrović, vlanik Pink Media Group je na upit RSE za komentar poslao svoju objavu na Instagramu od 2. jula, kojom je Amerikancima čestitao Dan nezavisnosti.

„Lično sam mnogo srećan što su Srbija i Amerika ušle u novu eru brzog razvoja pozitivnih i prijateljskih odnosa“, naveo je u toj objavi.

Vlasnik Pinka se osvrnuo tada na to da su Srbija i SAD imale i „kraći zastoj u odnosima“ krajem devedesetih godina, ocenjujući da su bili obojeni „nesporazumima i nerazumevanjem“.

Mitrović se krajem devedesetih našao na listi američkih sankcija kao osoba bliska režimu, čije aktivnosti podržavaju Slobodana Miloševića.

Milošević je nekadašnji predsednik Srbije i SR Jugoslavije, koji je umro u pritvoru Haškog tribunala dok mu se sudilo pod optužbama za ratne zločine.

Te sankcije podrazumevale su zabranu ulaska u SAD, kao i zabranu poslovnih i finansijskih veza sa američkim kompanijama i pojedincima.

U to vreme Mitrovića je sankcionisala i Evropska unija.

Ko su pojedinci za koje se predlažu sankcije?

Ivan Bošnjak i Stojan Vujko su vlasnici „Milenijum tima“, jednog od većih igrača na ključnim infrastrukturnim projektima u Srbiji.

Osnovana početkom 2003. kao firma za trgovinu prehrambenim proizvodima i otpadom, dve godine kasnije započinje sa građevinskim poslovima.

Od tada do danas angažovani su na nekim od najvećih poslova u zemlji, uključujući projekat naselja „Beograd na vodi“ i izgradnju objekata za međunarodnu izložbu EXPO, čiji će Beograd biti domaćin 2027.

Zarada na kraju prošle godine premašila je 21 milion evra, pokazuju javno dostupna finansijska dokumenta kompanije, koja je ranije analizirao RSE.

Bošnjak i Vujko vlasnici su još petnaestak firmi u zemlji i regionu.

„Milenijum tim“ ima ugovor o lobiranju u SAD sa advokatskom kancelarijom „Steptoe LLP“ iz Vašingtona, pokazuje baza „stranih agenata“ američkog Ministarstva pravde.

Kancelarija „Steptoe“ je u prijavi američkim vlastima, navela da saradnja sa srpskom firmom „Milennium Tim“ obuhvata usluge odnosa sa medijima, ali i sa institucijama i zvaničnicima u SAD, Ujedinjenom Kraljevstvu i Evropskoj uniji.

„Rad u SAD uključuje zagovaranje pred Kongresom i izvršnim odeljenjima i agencijama“, dodaje se u dokumentima.

Vlasnik Alta grupe Davor Macura bio je u žiži pažnje javnosti sredinom oktobra kada je vraćen sa podgoričkog aerodroma nakon što mu nije dozvoljen ulazak u susednu Crnu Goru.

Kompanija je tada navela da mu nije saopšten razlog zabrane ulaska, a da je u zapisniku granične policije bila navedena „zaštita nacionalne, odnosno unutrašnje bezbednosti ili javnog zdravlja“.

Prema saopštenju kompanije u zapisniku nije bilo „obrazloženja, činjeničnog osnova i ikakvog dokaza“.

Davor Macura je poslovanje započeo 2008. kada je menjačnicu Alta u Zemunu, a 2014. je posao prebacio na firmu Alta d.o.o.

Firma je vremenom proširila delatnost sa menjačkih poslova na platne usluge, 2019. promenila je ime u Alta Pay Group, a 2025. u Alta Group.

Alta Pay se 2024. našao pod lupom Evropske centralne banke zbog načina na koji je, zajedno sa kompanijom Diplomat Pay, stekao udeo u austrijskoj Addiko banci.

Financal Times je tada pisao da je Evropska centralna banka mesecima proveravala Alta Pay zbog sumnji u adekvatnost kontrola protiv pranja novca i pitanja o poreklu kapitala Davora Macure.

Alta Pay je tada odgovorio da nema saznanja o takvoj istrazi, da je regulatorima već dostavio dokumentaciju o poreklu sredstava i internim kontrolama i da su navodi o mogućim nepravilnostima neosnovani i netačni.

Neki od poslova Davora Macure i njegovih kompanija koji su izazvali pažnju javnosti jesu i saradnja Alta Paya sa EPS-om.

Firma Alta Pay Group od novembra 2023. posreduje u elektronskom plaćanju računa za struju na sajtu i u aplikaciji EPS-a „Uvid u račun“, a od juna 2025. građani Beograda račune za struju više ne uplaćuju na račun EPS-a kod Uprave za trezor, već na račun kod Alta banke.

EPS je saopštio da je Alta samo jedna od poslovnih banaka sa kojima ima uspešnu saradnju, a ugovori o detaljima te saradnje nisu javno dostupni.

Macura je od menjačnice otvorene 2008. poslovanje proširio na bankarstvo kupovinom JUBMES banke, platne usluge, nekretnine i građevinarstvo.

A 2026. je preko Alta Retaila preuzeo trgovinske lance u Srbiji Idea, Roda i Mercator.

Željko Mitrović se nalazi na čelu Pink Media Group, čija je osnovna delatnost proizvodnja televizijskog programa.

Počeo je krajem 90-ih godina, u vreme režima Slobodana Miloševića, tako što je osnovao radio i TV Pink, a potom i diskografsku kuću City records.

U to vreme bio je član rukovodstva JUL-a (Jugoslovenske levice), koju je vodila Mirjana Marković, supruga Slobodana Miloševića.

Mitrović je trenutno vlasnik ili suvlasnik u 18 kompanija registrovanih za različite proizvodne delatnosti od medijskih i kinematografskih, preko čokalada i žvaka do bespilotnih letelica.

Odnosi Srbije i SAD

Srbija je poslednjih meseci sve više u fokusu članova američkog Kongresa.

Tako su republikanac Džo Vilson i demokrata Bil Kiting (Bill Keating) uputili u avgustu Predstavničkom domu predlog zakona kojim se traže mere za Srbiju zbog nazadovanja demokratije, Rusije i Kine.

Potom je u Senat stigao dvostranački predlog zakona o Srbiji, koji su podneli republikanac Čak Grejsli (Chuch Grassely) i demokrata Ričard Blumental (Richard Blumental).

Tim predlozima se pored viznih i finansijskih sankcija za zvaničnike u Srbiji, predviđa i zaustavljanje ili uslovljavanje Strateškog dijaloga.

Vlasti Srbije nisu komentarisale te zakonske predloge.

Sjedinjene Države i Srbija pokrenule su sredinom jula Strateški dijalog, kako bi produbile saradnju.

Dve zemlje su tada, u okviru Strateškog dijaloga, potpisale Memorandum o razumevanju o energetskoj infrastrukturi i regionalnoj energetskoj bezbednosti.

Susret američkih i srpskih zvaničnika otvorio je 17. jula državni sekretar SAD Marko Rubio.

(Radio Slobodna Evropa, foto: Beta/AP)