Predsednik Organizacionog odbora za obeležavanje 25. godišnjice genocida nad Bošnjacima „Sigurne zone UN-a“ Srebrenica iz jula 1995. godine Hamdija Fejzić izjavio je da će četvrt veka od genocida u Srebrenici biti obeleženo nizom sadržaja, ali da će komemoraciji i ostalim dešavanjima, zbog pandemije korona virusa, prisustvovati mnogo manji broj ljudi.

Fejzić je naveo da će sva dešavanja povodom 25. godišnjice genocida nad Bošnjacima u Srebrenici, od okupljanja preživelih, preko Marša mira i same komemoracije 11. jula, kao i kasnijeg obilaska stratiša biti organizovana uz poštovanje svih epidemioloških mera.

Pre proglašenja pandemije korona virusa, brojni državnici iz celog sveta najavili su dolazak u Srebrenicu 11. jula, ali su odustali, pa će mnogi od njih imati priliku da komemoraciju prate putem video linka i da na taj način upute svoje poruke.

Danas je Srebrenici održana komemorativna sednica Skupštine opštine na kojoj je odata pošta svim nevino stradalim stanovnicima ovog grada i okolnih mesta.

Srebrenički zvaničnici Hamdija Fejzić i Nedim Smajić izrazili su nadu da će ubrzo biti donesen Zakon o zabrani negiranja genocida.

„Politika koja se uglavnom vodi iz Banjaluke i Sarajeva opterećuje odnose u Srebrenici, ali ne vidim da ima narušenih odnosa. Problem predstavlja što vlast Republike Srpske nije priznala genocid, odnosno što negira genocid, nešto što se desilo i što je presuđeno“, kazao je Fejzić.

On je rekao da je razgovarao sa visokim predstavnikom Valentinom Inckom, koga je pozvao da koristeći „bonska ovlašćenja“ nametne Zakon o zabrani negiranje genocida.

„U razgovoru mi je rekao da će insistirati da se u parlamentu usvoji Zakon o zabrani negiranja genocida, ali znamo da je to nemoguće. Incka ću ponovo pozvati da nametne zakon„, rekao je Fejzić.

Nedib Smajić, predsednik Skupštine opštine Srebrenica, napomenuo je da predstavnici srpskog naroda izbegavaju da priznaju da se u Srebrenici desio genocid.

„Bez obzira na to kakav je njihov odnos, jednog dana će doći vreme kada će morati priznati da se desio genocid i da se jednom donese Zakon o negiranju genocida“, kazao je Smajić.

U Memorijalnom centru Srebrenica – Potočari do sada je, prema zvaničnim podacima, sahranjeno 6.610 žrtava genocida.

Ove godine u Potočarima će biti sahranjeno devet identifikovanih srebreničkih žrtava.

Još se traga za više od hiljadu nestalih Srebreničana.

Genocid nad Bošnjacima u Srebrenici je činjenica koja je potvrđena brojnim presudama međunarodnih i domaćih sudova, počevši od Međunarodnog suda pravde u Hagu, preko Haškog tribunala, do sudova u BiH, Srbiji i Hrvatskoj.

Za genocid, zločine protiv čovečnosti i druge zločine počinjene u Srebrenici u julu 1995. godine, Haški tribunal, Sud Bosne i Hercegovine, te sudovi u Srbiji i Hrvatskoj do sada su osudili ukupno 47 osoba na više od 700 godina zatvora i izrekli četiri doživotne kazne.

Bez obzira na to, srpske političke elite u Bosni i Hercegovini, kao i u Srbiji, do danas nisu pokazale spremnost da se suoče sa prošlošću i priznaju da se u Srebrenici desio genocid.

Prema oceni analitičara, upravo od političkih elita i i njihove hrabrosti i spremnosti da se suoče sa realnošću zavisi mnogo toga, jer oni, ne samo da negiraju genocid u Srebrenici, već daju otvorenu ili prikrivenu podršku osobama optuženim za ratne zločine, čime se narativ o „borcima za nacionalnu slobodu“ prenosi na sledeće generacije.

Aktuelne vlasti u RS načinile su novi korak u pokušaju da minimiziraju zločin srpskih snaga u Srebrenici u julu 1995. godine, pa su poništile Izveštaj Komisije za Srebrenicu, koji je u junu 2004. godine usvojila Vlada Republike Srpske.

Iako Izveštaj Komisije za Srebrenicu nikada nije postao opšteprihvaćen u celoj BiH, ni od Bošnjaka ni od Srba, činjenica je da su vlasti Republike Srpske njegovim usvajanjem po prvi put javno i institucionalno priznale da su srpske snage u Srebrenici, od 10. do 19. jula 1995. godine, počinile stravičan zločin i masovne egzekucije Bošnjaka.

Politizujući pitanje genocida u Srebrenici, aktuelna vlast u Republici Srpskoj, odlučila je 18. avgusta 2018. godine da poništi Izveštaj Komisije o Srebrenici iz 2004. godine, što je naišlo je na oštre osude međunarodnih krugova, kao i iz Kancelarije Visokog predstavnika u BiH (OHR).

Listom su upozorili da poništavanjem Izveštaja Komisije za Srebrenicu iz 2004. godine i formiranjem nove Komisije, koja bi trebalo da ispita ukupna dešavanja na području Srebrenice u periodu od 1992. do 1995. godine, „negiraju presude međunarodnih sudova koji su zločin nad Bošnjacima u srebreničkoj regiji okvalifikovali kao – genocid“.

Notorno je, međutim, da teret počinjenog zločina ne može biti izbrisan, te da racionalne nacije i istinski politički lideri treba da pronađu načina i okrenu se ka budućnosti. Da bi se to postiglo, moraju da imaju otvoren i jasan odnos prema prošlosti, sa kojom treba da se suoče i pronađu načine za razumevanja i pomirenja među ljudima i narodima, upozoravju i nevladine organizacije.

Niko od srpskih zvaničnika, kako onih iz Republike Srpske, tako ni u Srbiji, nikada zvanično nije priznao da se u Srebrenici desio genocid nad Bošnjacima, dodaje se.

Pozivi civilnog sektora da prestanu sa negiranjem genocida nailaze na zid, a stanje, umesto da ide u pravom smeru, poslednjih godina se pogoršava.

Nacionalistički narativ se populiše, a vrtlog međuetničke netrpeljivosti, koju svakodnevno putem medija promovišu političke vođe, uvučeni su i mladi, pa i deca, kojima su nacionalni lideri postale uzori.

O tome najbolje govori više incidenata krajem januara 2020. godine u Srebrenici, u kojima u glavni akteri bili upravo maloletnici.

Da bi se stvari promenile, navode NVO, politički lideri bi trebalo da promene svoju retoriku.

Srpski zvaničnici morali bi da priznaju genocid u Srebrenici, koji je potvrđen i presudama međunarodnih i domaćih sudova, što bi bio prvi korak sa suočavanju sa prošlošću i okretanju budućnosti, u kojoj će doći do razumevanja i pomirenja među narodima.

Osim toga, Bosna i Hercegovina bi morala da donese Zakon o zabrani negiranja genocida, holokausta i drugih ratnih zločina.

Visoki predstavnik u BiH Valentin Incko izjavio je sredinom decembra prošle godine da bi Zakon o zabrani negiranja genocida mogao biti nametnut, ako ga ne usvoji državni parlament.

Direktor memorijalnog centra Srebrenica-Potočari Emir Suljagić najavio da bi ove godine najviše trebalo da se čuje glas žrtava i preživelih, koji, kako je ocenio, do sada nisu učestvovali dovoljno u definisanju vizije Memorijalnog centra.

Suljagić je ranije istakao da bi obeležavanje 25. godišnjice genocida u Srebrenici ove godine trebalo da bude propraćeno novim sadržajima, tako da ljudi koji 11. jula dođu u Potočare, ne prisustvuju samo sahrani žrtava, već da budu u prilici da vide i neke muzejske, dokumentarne i umetničke sadržaje, kojih do sada nije bilo.

EU: Srebrnica jedno od najmračnijih poglavlja novije evropske istorije

Evropska unija saopštila je danas, povodom 25. godišnjice masakra u Srebrenici, da ostaje odlučna da pomogne Bosni i Hercegovini i celom Zapadnom Balkanu u jačanju pomirenja i prevazilaženju nasleđa prošlosti, pošto je njihova budućnost u EU bliža nego ikada.

EU je ocenila da je BiH prevalila dug put u obnavljanju poverenja, ali da napredak na putu mira i pomirenja mora da uključuje i priznanje patnji, uzajamno poštovanje i dostojanstvo, i da u tome važnu ulogu imaju svi lideri.

„Na dan 11. jula obeležavamo 25. godišnjicu genocida u Srebrenici, jednog od najmračnijih poglavlja novije evropske istorije. Naša srca i misli su sa žrtvama tog tragičnog događaja, njihovim porodicama i njihovim najmilijiima i sa svima čiji su životi dotaknuti. Poštujemo sećanje na one koji su sahranjeni i na one koji se još vode kao nestali“, saopštila je EU.

U saopštenju koje su potpisali predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i Visoki predstavnik Žozep Borel, navodi se da je godišnjica bolno podsećanje da Evropa pre 25. godina nije ispunila svoje obećanje da se na starom kontinentu više nikada dogoditi tragedija te vrste.

Ujedno je, kako se dodaje, i snažan signal potrebe da se čvrsto i bez izuzetka brane univerzalne vrednosti, pre svih ljudsko dostojanstvo, koje su u temeljima Unije.

„Dvadesetpet godina kasnije, naša je dužnost da se sećamo. Moramo se iskreno suočiti sa prošlošću i gledati u budućnost, odlučni da podržimo sledeću generaciju, ne samo mladih ljudi sa celog Zapadnog Balkana, u izgradnji bolje, zajedničke budućnosti“, navodi se u saopštenju EU.

(Beta)