“Od osnivanja ASTRA-e (Anti trafficking Action) pre 22 godine, deca su polovina klijenata. Prvo su žrtve bile Moldavke i Ukrajinke. Sada pružamo pomoć našim državljankama u Italiji, Španiji, Nemačkoj i Švedskoj. Ranije je bilo karakteristično fizičko nasilje nad žrtvama, sada je u pitanju psihička kontrola i zlostavljanje”, rekla je na konferenciji “Koliko smo blizu trgovini ljudima? Presek stanja u Srbiji u kontekstu 21. veka”, Marija Anđelković, direktorka ASTRA.

Ona je govoreći o preseku stanja i rezultatima izveštaja ove organizacije predstavljenog na konferenciji kao razloge za promenu ponašanja trgovaca i razlozima za promenu strukture žrtava navodi siromaštvo, neobaveštenost žrtava i geopolitičke promene: “Ovo je prvi sveobuhvatan izveštaj posle izveštaja Viktimološkog društva iz 2014. Sada imamo uvid u promene. Srbija je danas i mesto u koje dolaze žrtve radne ekspolatacije iz Centralne i Istočne Azije.”

Parateći pomenute trendove i promene, tim ASTRA je napravio aplikaciju za mobilne telefone Safe at work koja je namenjena našim radnicima koji odlaze u inostranstvo, ali i stranim radnicima zaposlenim kod nas.

Trgovina ljudima i robovski položaj i u najbližem okruženju

Da je robovski status sveprisutan govori i svedočenje čoveka koji je bio žrtva svog poslodavca na jednoj farmi u Vojvodini. Radio je 20 godina bez ugovora uz obećanu platu od 100 evra. Bio je smešten na imanju u sobama sa još dva ili tri čoveka bez kupatila i toaleta. Kupao se na koritu ili izmuzištu bez sapuna i šampona, daleko od soba.

“Zimi smo se smrzavali. Nisam smeo napolje. Posao je počinjao oko četiri sata ujutro. Radili smo do 11-12, kada je bio doručak. Oko 15 sati radimo. Hranimo krave do sedam ili osam uveče. Onda je večera. Nekad smo bili tako umorni da nismo mogli da jedemo. Gazda je bio strašan, tukao je, pretio, tukao kocem. Vikao da će da mi odrubi glavu. Gazdu je neko prijavio policiji. Oni su nam rekli da nisu videli takve uslove. Gazda je posle pušten. Bilo me je strah da će nas vratiti na imanje.”

Potreba za umrežavanjem svih aktera

Ključni ciljevi ambasade su borba protiv trgovine ljudima i procesiuranje trgovaca, rekao je Ross Conroy, politički službenik iz Ambasade SAD u Beogradu. On je naglasio da je saradnja sa ključnim akterima iz Vlade i nevladinog sektora uz dobru volju neophodna za uspešnu borbu protiv trgovine ljudima:

“Mora se raditi više. Ograničeni resursi nisu dovoljni. Sve je veći broj optuzbi u Linglongu. Američki State department je u izveštaju (TIP Report) objavljenom u junu Republiku Srbiju svrstao u nivo 2. Ovo snižavanje ranga je znak istinske zabrinutosti.”

Nenad Simić iz Kancelarije za koordinaciju aktivnosti u borbi protiv trgovine ljudima, Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) je rekao da je Vlada 2017. usvojila Strategiju za borbu protiv trgovine ljudima koja ističe 2022. Cilj strategije i rada kancelarije je iskorenjavanje ropstva i ojačanje međunarodne saradnje.

Po njegovim rečima, pored zakonskog, kreiran je i institucionalni okvir: “Oformljen je Savet u kojem su ministri iz pet ministarstava: unutrašnjih poslova, pravde, prosvete, rada, finansija i zdravlja. Vlada je ustanovila i poziciju nacionalnog koordinatora sa ciljem da se napravi nezavisna institucija. Kancelarija sarađuje sa uskospecijalizovanim jedinicama koje se bave krijumčarenjem i trgovinom ljudima u 27 policijskih uprava.”

Simić kaže i da borba protiv trgovine ljudima podrazumeva multidisciplinarnu saradnju državnih organa, jedinica lokalne samouprave, međunarodnih institucija i nevladinog sektora.

Istraživanje “Trgovina ljudima u Srbiji – Presek stanja u kontekstu 21. veka”, koje je za potrebe ASTRA uradila grupa za razvojnu inicijativu Secons, uglavnom je dalo očekivane rezultate. Ono što je drugačije i interesantno je kaže jedna od autorki, Milica Stević, promena ponašanja kod mlađe populacije:

“Očekivano imamo ranjive grupe, romsku popoulaciju, nezaposlene bez obrazovanja. Iznenađenje su mladi. Za posao u inostranstvu najveći broj njih je nedovoljno informisan, iako imaju više mogućnosti za informisanje. Oni su se istakli se kao rizična grupa.”

Kada je reč o struktruri žrtava, Aleksandra Ljubojević, direktorka Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima, kaže da njihovo iskustvo pokazuje da je ona raznolika. U pitanju su migranti, deca starosti 13 do 16 godina, najčešće devojčice koje su žrtve seksualne eksploatacije.

Trend broja prijavljenih žrtava je 57 što je povećanje u odnosu na 46 koliko je bilo prethodne godine. To, po njenim rečima, znači da su prijave validnije, a žrtve se brže i lakše kontaktiraju:

“Imamo povećan broj prijava iz sistema obrazovanja. Deca koja su u sedmom ili osmom razredu nemaju pojma šta je trgovina. Misle da te je neko oteo i vezao za radijator. I svi hoće da idu u inostranstvo. Od maja je bilo sedam validnih prijava i 10 poziva. Velike su razlike ako imate devojčicu od 13 ili 17 godina. To su momenti visoke traumatizacije kada je žrtva sklona samopovređivanju. Skoro svaka žrtva nam je bila u takvom stanju. Građevniska inspekcija sumnja na trgovinu ljudima na gradilištima i radnu eksploataciju. To su strani državljani iz Vijetnama, Kine i Turske. Potrebno je da se u narednom periodu promene normativni akti”, kaže Ljubojević.

Slobodan Josimović, zamenik višeg javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu, rekao je da pravi izazovi kreću tek posle podizanja opružnice. Ključni momenat je dodela statusa visoko rizičnog svedoka žrtvi. U pitanju su visoko traumatizovani svedoci kojima je potrebno omogućiti da bude u screen sobi, prostoriji gde neće videti sve koji je slušaju. Tom prilikom bi se audio-vizuelno snimilo svedočenje i sačinio tranakript.

“Tako se umanjuje mogućnost da se žrtva uznemirava i olakšava joj se da svedoči. Opremanje ovakve prostorije košta oko 30.000 evra. Nisam imao slučaj da žrtva nije htela da svedoči”, tvrdi Josimović.

On kaže i da je potrebno urediti normativni okvir i poboljšati saradnju među specijalizovanim jedinicama u policiji i tužilaštvu. Drugi izazov je, kaže, prevencija: “Ne generalna koja podrazumeva da se građani informišu o ovom fenomenu. Mislim na ciljanu prevenciju, na konkretnog pojedinca ko je u riziku da postane žrtva. Jedan deo njih nije vidljiv u sistemu. Faktori rizika su nasilje u porodici, život na ulici, prosjačenje… Potrebno je organizovati redovne sastanke tužilaca, predstavnika policije, Centara za socijalni rad, svratišta; svih koji su u kontaktu sa licima koja su sa osobama u riziku.”

I Biljana Slavković, terapeutkinja sa Instituta za psihodramu kaže da je veće prisustvo radne eksploatacije prouzrokovano životom u izrazito brutalnom neoliberalnom kapitalističkom konceptu. Ona kaže da je uzrok radnoj eksploataciji i veliko kretanje ljudi i stereotipi:

“Trauma je velika, užasan društveni fenomen od kad postoji svet. Još uvek je primarno prisutna rodna perspektiva. Žene ne prepoznaju da su žrtve eksploatacije. Velika je grupa ljudi koja funkcioniše online. Pandemija je bila poteskoća za mlade. Poremećaj mentalnog zdravlja kod mladih dodatni je aktuelni rizik na koji treba da obratimo pažnju”, naglašava Slavković i dodaje da se niko ne bavi osećanjima žrtava, te da je ključna potreba da se žrtva oporavi.

Olivera Vuković, direktorka Grupe za razvojnu inicijativu Secons, predstavila je preporuke koje su posledica istraživanja javnog mnjenja. Ona kaže da svi razmišljamo iz pretpostavke, predrasude i stereotipa:

“A niko od nas nije sklon da razmišlja da svako od nas može biti žrtva. Stvari se potpuno pomeraju. Mladi misle da znaju sve, a ne znaju da prepoznaju potrncijalni rizik. Imamo nove oblike trgovine koje pojedinci mogu da prepoznaju.”

Neophodno je, kaže Vuković, uključiti deo sistema koji se bavi socijalnom zaštitom, osnaživati različite ranjive grupe i međusektorsku saradnju svih aktera uključenih u borbu protiv trgovine ljudima.

Socijalni eksperiment ASTRA-e koji je dao zabrinjavajuće rezultate

Zvanični podaci su ohrabrujući i pokazuju da državni akteri rade intenzivnije nego prethodne godine, kazala je Hristina Piskulidis, menadžerka za komunikacije ASTRA-e. S druge strane, kaže ona, “postoje upozorenja različitih Evropskih organizacija da je broj žrtava i deset puta veći”.

U prilog toj tvrdnji ide i eksperiment koji je ova organizacija sprovela. Naime, ASTRA je na društvene mreže postavila lažni oglas za posao u inostranstvu koji je imao sve karakteristike oglasa koje koriste trgovci ljudima da bi regrutovali nove žrtve.

Oglas su za mesec dana, gledale najviše žene od 45 do 65 godina starosti iz Centralne Srbije. Uprkos upozorenju da je oglas lažan, imao više od 160.000 pregleda i više od 15.000 klikova na link.

“Ti klikovi na link su te potencijalne žrtve. Oglas se odnosio na pomoć u domaćinstvu u smislu rada u kući i čuvanja dece. Dakle, 15.000 žena je bilo spremno da vidi oglas i bez neke ozbiljnije provere uđe u nešto što je po njih riskantno. Znamo da je uzrok tome ekonomska kriza”, kaže Piskulidis.

Ivana Gordić (Autonomija)