Poštovana gospođo Golubović, delim sa Vama veliku briga za demokratiju i stanje ljudskih prava, kao i ozbiljne primedbe na rad državnih i sudskih organa koji združeno dovode do stanja u društvu koje je već potpuno nepodnošljivo za najveći broj građana.

Ono u čemu se ne slažem sa tvrdnjama koje ste u Otvorenom pismu predsedniku Tadiću izneli je prikaz situacije u AD fabrici lekova Jugoremedija u Zrenjaninu, jer ozbiljan deo te slike potpuno odstupa od stvarnog stanja. Tačno je da je ova fabrika privatizovana 2002. na neadekvatan način, dospevši u ruke Niniju, koji je i u to vreme bio na poternici Interpola. Tačno je da je njegovo upravljanje fabrikom obilovalo protivzakonitim radnjama, zbog kojih je privatizacija sudski proglašena neuspešnom i vraćena na upravljanje malim akcionarima 58 odsto i državi 42 odsto. Tačno je da državni organi ni tada, ni do sada ništa očigledno nisu učinili na procesuiranju odgovornih za štetu nanetu vlasnicima fabrike. Tačno je da su sudski spor protiv Ninija vodili i dobili otpušteni radnici, organizovani pod sindikalnim rukovodstvom Zdravka Deurića.

Ono što, ipak, niti je tačno, niti se u javnosti treba stvarati lažna slika, je tvrdnja o tobožnjoj borbi Deurića i njegovih saradnika za prava radnika i malih akcionara. Jedno su romantične predstave o herojskoj borbi radnika za svoja prava, a drugo su veoma sumnjive aktivnosti na polju sticanja protivpravne imovinske koristi i otimanja tuđe imovine. Deurić, ovog puta kao samopostavljeni v.d. generalnog direktora, kao i većina ljudi kad dobije neku vlast u svoje ruke, a nema adekvatne kontrole, postaje organizator mnogih, u najmanju ruku, neprimerenih aktvnosti. Ako Vi, gospođo Golubović mislite da je u redu otuđivati tuđu imovinu, prikrivati loše rezultate svog rada, pokrivati nakaradne odluke svojih najbližih saradnika, uz neprekidno povećavanje sopstvenog imovinskog stanja i imovinskog stanja navedenih saradnika, a na račun zaposlenih i većine malih akcionara, onda se nećemo složiti oko toga. Naravno da novinski članci ne mogu biti mesto za iznošenje dokaza, ali Vam toplo preporučujem da se detaljnije raspitate pre nego što uzmete nekog u zaštitu. I Vi, a i čitaoci ovog teksta neka provere na zvaničnom sajtu Agencije za privredne registre ko su članovi “privrednog društva” Luxol-farmacija, koje je većinski vlasnik “privrednog društva” Penpharm – dve firme osnovane da bi se oprema i licence za lekove iz Jugoremedije prenele u ruke određenih privatnih lica u bliskoj vezi sa aktuelnim menadžmentom Jugoremedije (što je već i učinjeno, kao i još mnogo toga što zakon ne dozvoljava, a institucije i organi se prave nevešti). Da li ćete uočiti da su baš te dve firme registrovane na istoj adresi na kojoj je Građanska čitaonica Vašeg prijatelja i saradnika Nebojše Popova, čiji list Republika manadžment Jugoremedije redovno otkupljuje i organizuje štampanje istog tog biltena na čije pisanje se i Vi pozivate?

O svemu tome postoji detaljniji opis u sastavu dva zahteva upućena 5.2.2012. Tužilaštvu za organizovani kriminal. Ukoliko želite da se upoznate sa stvarnim stanjem borbe za preživljavanje zaposlenih radnika u ovoj fabrici, porodilja i radnika na bolovanju koji su ostavljeni bez višemesečnih naknada, ogromnim nezadovoljstvom većine od 4.200 malih akcionara sa gotovo bezvrednim akcijama, stojim Vam na raspolaganju. Ako ne, nastavite da kukate nad zlehudom sudbinom socrealističkih junaka radničke borbe koja im je, po svemu sudeći, dobro napunila džepove.

Jedino što, za razliku od Vas, mi, oštećeni građani, nemamo baš tako direktan pristup medijima, niti smo u prilici da se tako direktno obraćamo predsedniku Republike, pa da se to i objavi. Na moje jedino obraćanje Tadiću, od pre više od godinu dana još nisam dobila odgovor, niti je to medijski propraćeno. Naravno da ova fabrika treba da opstane, da joj se pomogne sa mnogo manjim ulaganjima nego što su izvršena u slučaju Galenike, željezare u Smederevu, kragujevačke Zastave, kako bi pronašla pravog i ozbiljnog strateškog partnera da, pomoću ovog puta stručnog kadra, obnovi proizvodnju u jednoj od najprofitabilnijih industrijskih grana. Naravno, uz  novi menadžment, ali i kvalifikovanu, dobronamernu i konstantnu kontrolu poslovanja.

Zorica Radišić (Zrenjanin)