“Vest o gašenju i rastakanju škole unela je nevericu, nemir, nespokoj nezadovopstvo, i donela mnoštvo pitanja bez odgovora. Poseban detalj je saznanje da se ovakva odluka donosi na osnovu Elaborata, čiji su autori nepoznati. Elaborat nama nije dostupan, ali su ga dobili pojedini mediji. Njime, mimo zakona, daju nalog nekim drugim školama da bez verifikacije, bez odobrenja Pokrajinskog sekretarijata i Ministarstva prosvete planiraju i upis budućih prvaka sa našim obrazovnim profilima u svojim školama. Pitamo se u kom prostoru, sa kojom opremom, sa kojim stručnim kadrom, sa kojom pravnom i moralnom odgovornošću to planiraju?!”, pitala je danas na protestnom skupu profesorka u Hemijsko-prehrambenoj školi “Uroš Predić”, Natalija Lalić.

Ona je rekla da pored teorijskog, nastava velikim delom obuhvata vežbe i praktični deo i da rukovodstvo grada hoće da postojeće smerove raspodeli po drugim školama na drugim adresama gde ne postoji oprema, stručni kadar, a ni specijalizovani prostori za izvođenje vežbi i praktične nastave:

“To znači da će ovo što se sada naziva preseljenjem, nedvosmisleno ubrzo dovesti do gašenja ovih stručnih smerova iako naši učenici nakon završenog školovanja lako nalaze posao. Nema ih suvišnih i nema ih na evidencijama nezaposlenih”, kazala je Lalić.

Tatjana Čihorić, majka učenice škole “Uroš Predić” rekla je da su njena ćerka i druga deca iz razreda uznemirena pričom o gašenju škole i da ona taj opravdani strah deli sa njima:

“Dokumenti dolaze iz Gradske uprave bukvalno preko noći. Naša deca žele da se obrazuju i imaju za cilj da završe školu ‘Uroš Predić’. Da rade i da privređuju za sebe i svoje porodice, da doprinesu da ovaj grad bude bolje mesto za život. A da li ovaj grad želi njih?! Naša deca završavaju obrazovne profile i stiču veštine koje su potrebne ovom društvu i ovoj zajednici. Naša deca su stvarna i ovde su! I sada tek vidim kao majka da je taj vaš slogan za našu decu krajnje licemeran. Jer kako neko ko ima taj slogan može našoj deci da oduzme školu, sigurnost, poverenje, pravo na obrazovanje i da oduzme našoj deci budućnost?”

Savet za obrazovanje je doneo sraman elaborat i trebalo je pre izrade da se obrati prvo svojim sugrađanima, rekla je Aleksandra Mažić, profesorka zrenjaninske elektotehničke škole “Nikola Tesla”: 

“U razgovoru sa svojom sugrađanima čula sam niz pametnih ideja. Ovako (radeći bez uključivanja javnosti), čaršija priča da je sve odlučeno preko noći i na mala vrata. U elaboratu daju brojeve, površine. Školu čine ljudi ne kvadrati. Vešto je skriveno ono što im ne ide u prilog. Savetu želim da kažem da Zakon o mladima propisuje mere i aktivnosti koje preuzima lokalna samouprava, pokrajna i republika, a koje imaju za cilj da unaprede kvalitet života mladih. Mislite na mladost ove zemlje a ne na kvadrate.”

Milan Galić, predsednik sindikata u školi “Uroš Predić” kazao je da su prosvetari pokazali solidarnost i da je u poslednjih mesec dana školu podržalo petnaest osnovnih i srednjih škola, osam sindikalnih organizacija prosvetnih radnika, strukovna udruženja, kolege sa Prirodno-matematičkog fakulteta, pojedinci, roditelji učenika i bivši đaci.

“Bez podrške ne bi izdržali. Mesec dana koliko smo u mraku. Nas od 25.1. iz Gradske kuće ne vide. Očekujemo da dobijemo razuman odgovor od pokrajne koja nam je osnivač. Nema podrške od tri škole u koje treba da nas preraspodele, Medicinske, Tehničke i Poljoprivredne. Da li ste vi smeli da pitate šta će se desiti sa vama? Ako pravimo mrežu da gradu uštedimo nešto, ovo nije način. Naša škola može da primi 1200 učenika. Mi radimo, niko nikome ne smeta. Ovim potezom vi ste razjedinili kolege ove dve škole. Sutra, ako ostanemo u istoj školi, trebaće nam pomoritelj”, kažao je Galić.

Razlozi za učešće na ovom protestu i pružanje podrške kolegama i koleginicama su nemogućnost da se argumenti čuju, nema dijaloga, nema partnerskog odnosa, reč struke se traži samo formalno i u pitanju je privid uvažavanja, privid brige, privid značaja profesije, rekla je profesorka Gordana Mićić.

Ona je naglasila da institucije nadležne za obrazovanje treba da se bave višegodišnjim opadanjem interesovanja za određene smerove, da naprave analizu kako da privuku mlade, koje smerove da im ponude i koji smerovi imaju mogućnost zapošljavanja:

“Ali onda shvate da to zahteva mnogo rada, truda, dobre volje, posvećenosti . Pa umesto da konsultuju struku, naprave plan i bore se za stvaranje okruženja u kome mladi žele da ostanu, oni nađu lakše rešenje – zatvorićemo školu, jer kome škola još treba u društvu u kome je najvrednija osobina snalažljivost. Ako su mogle da se zatvore onolike firme u gradu koje su imale vrhunsku proizvodnju, može i škola. Kakva se poruka deci našeg grada i naše zemlje šalje na taj način? Ili nisu svesni ili im nije stalo. Zato smo danas ovde da na to ukažemo, da obavestimo svoje sugrađane i osnažimo ih da se zajedno izborimo za budućnost dece našeg grada jer nama je zaista stalo,” rekla je Mićić.

“Više od 250 škola u Srbiji je danas trebalo je da stane kako bi podržalo školu “Uroš Predić”. Koliko ih je tačno prekinulo, videćemo jer je bilo svega, raznih pritisaka. Mi kao sindikat insistiramo na solidarnosti. Naša trenutna mana je 150.000 ljudi u sistemu, jer su tromi i neorganizovani. Kada se tih 150.000 ljudi organizuje, to postaje snaga”, rekao  je za Autonomiju Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije.

Ivana Gordić Perc (Autonomija)