Transparentima „Ne odustajemo od zajedničke borbe“ na vijetnamskom i „Radnička prava su ljudska prava“ na srpskom, aktivisti nekoliko organizacija poručili su vijetnamskim radnicima smeštenim u zoni Jugoistok u Zrenjaninu da se borba za život dostojan čoveka i radnika nastavlja.

Na Međunarodni dan ljudskih prava aktivisti podsećaju u kakvim uslovima žive i rade Vijetnamci zaposleni na izgradnji fabrike “Linglong”.

“Prekršena su osnovna ljudska prava, kao što su pravo na rad i kretanje. Postoj veliki broj njih koji želi da ide kući. Njihova situacija i dalje nije ni približno rešena, pa se postavlja pitanje zašto institucije ćute. Ovo liči na neku vrstu logora. Sve je komplikovano. Namerno, a mi svi znamo zbog čega. Za početak država i institucije da ne ćute”, kazala je Tara Rukeci iz Zrenjaninskog socijalnog foruma.

Ni mesec dana nakon objavljivanja priče o uslovima u kojima žive i rade Vijetnamci, nije bilo zvanične reakcije države. Organizacije ASTRA i A11 podnele su krivične prijave na koje nije bilo reakcije.

“Mi zapravo vidimo kako se čitav slučaj zataškava i kako se ljudi polako pakuju za vraćanje za Vijetnam. Javnost se veoma uznemirila čitavim ovim slučajem. Mi mislimo da bi bilo veoma korisno da neko kaže šta se konkretno stvarno radi na ovom slučaju i kako će se postupati prema radnicima. Ono što je osnovni problem je da su oni potencijalne žrtve trgovine ljudima, a država njih nije odvojila od njihovih profitera koji su ih ekspoatisali, već ih je zadržala pod njihovom nadležnošću kao što svi možemo da vidimo”, ovo je samo jedan od problema koje navodi Danilo Ćurčić, iz A11.

Još ranije je rečeno da je Linglong jedna od najkontrolisanijih fabrika u Srednjebanatskom okrugu. Međutim, sav taj fokusirani nadzor za sada nije rezultirao pronalaskom niti jednog prekršaja.

“Imamo dosta informacija da se ljudi pakuju i čekaju povratak za Vijetnam. Oni nisu intervjuisani niti od jednog državnog organa. Međutim, pošto žele da se vrate kući, njima kompanija obećava povratak uz priču, u nekim slučajevima, da oni moraju sami da plate kartu. Ono što će se najverovatnije desiti je da će veliki broj radnka biti vraćen, a da država neće sa njima ni porazgovarati o tome šta se ovde dešavalo: da li jeste ili nije bilo trgovine, kakvi su njihovi radni uslovi  i sve ostalo”, naglašava Ćurčić.

On kaže da su drugi u nizu problema visoki državni službenici koji su govorili kako nema nikakvih problema.

”Imali smo situaciju da se govori da je bilo inspekcija, a nijedna od njih nije utvrdila ono što ste vi videli. Mi koristimo sve moguće pravne lekove i nastavćemo da podsećamo nadležne preko tela koja se bave ljudskm pravima kako treba adekvatno da reaguju i kakvu zaštitu da pruže radnicima. Ono što treba da vidimo je šta se dešava sa Evropskim parlamentom. Sledeće nedelje bi trebalo da donese rezoluciju i glasa o tome. I da vidimo da li postoji neko ko će da podseti državu šta su njene obaveze prema ovim ljudima”, poručio je on.

Pored A 11, ASTRA-e i Zrenjaninskog socijalnog foruma današnju akciju podržali su i  Zrenjaninska akcija, Zadruga Oktobar, PAOR i CK 13.

Univerzalnu deklaracija o ljudskim pravima

„All Human, All Equal“ slogan je ovogodišnjeg Međunarodnog dana ljudskih prava.

Ljudska prava, njih 49, kao što su pravo na život, život, zdravstvenu zaštitu, pravo na rad i slično, stiču se rođenjem i svojstvena su svim ljudima bez obzira na pol, državljanstvo, boju kože, jezik, etničku pripadnost.

Član 1. Ove Deklaracije kaže: “Sva ljudska bića rađaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima. Ona su obdarena razumom i svešću i treba jedni prema drugima da postupaju u duhu bratstva.”

Ujedinjene nacije su 10. decembra 1948. godine pod sloganom “Za brži oporavak – Istupi za ljudska prava” (Recover Better – Stand Up for Human Rights) usvojile Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima koja ih definiše. Obeležavanje ovog datuma ustanovljeno je 1950. godine na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.

Ivana Gordić (Autonomija)