Nedeljama unazad Zrenjanince nekoliko puta tokom dana i noći na problem neobezbeđenih pružnih prelaza u gradu upozoravaju duga i uporna trubljenja mašinovođa teretnih (i do skoro putničkih vozova) koji prolaze i kroz najgušće naseljene delove grada. Uzrok tome su nepregledni pružni prelazi i višegodišnje nereagovanje nadležnih na apele građana da se kod najfrekvetnijih prelaza postave nove ili poprave postojeće rampe.

Na snimku koji je dostavljen redakciji Autonomije, može se čuti besomučno trubljenje mašinovođe koji na taj način upozorava učesnike u saobraćaju na nailazak voza na jedom od najprometnijih pružnih pralaza u gradu.

Zahvaljujići njegovoj/njihovoj savesti u skorije vreme nije bilo poginulih i povređenih na pružnim prelazima u Zrenjaninu. Video je nastao kod pružnog prelaza u Pančevačkoj ulici, predvorju industrijske zone Jugoistok, koja se nalazi i u blizini Gradskog bazena. Dakle, reč je o delu grada kojem gravitira veliki broj ljudi.

Slična je situacija i na prelazu u Ulici Laze Kostića, koja se nalazi u jednom od najnaseljenijih delova grada. Tu prugu, koja nema ni pešačku stazu, svakodnevno prelaze desetine dece koja idu u dve obližnje škole i vrtić.

Zrenjaninci su se više puta poslednjih godina žalili na neodržavane pružne prelaze.

Odeljenje za bezbednost Novi Sad, kojem pripada i čvor Zrenjanin, organizovalo je tokom 2020. sastanak sa tadašnjom načelnicom Srednjobanatskog okruga Snežanom Vučurević, predstavnicima „Infrastrukture železnice Srbije“, predstavnicima policijskih uprava Zrenjanina i Kikinde, Okružnog javnog tužilaštva i Odeljenja za vanredne situacije za dva banatska okruga.

U zaključku sa ovog sastanka navedeno je da je „problem smanjene bezbednosti nastao nakon preusmeravanja saobraćaja na alternativne pravce zbog zatvaranja i rekonstrukcije pruge Beograd – Novi Sad“. Zaključka o aktivnostima koje će obezbediti bolje i sigurnije uslove u saobraćaju nije bilo, niti se na tome nešto konkretno uradilo do sada.

Srbija godinama u evropskom vrhu po broju poginulih na pružnim prelazima

Na satu Agencije za bezbednost, navodi se da „na mreži Železnice Srbije postoji preko 2.000 prelaza puta preko pruge, i da preko 20 osoba godišnje nastrada u saobraćajnim nezgodama između drumskog i železničkog vozila na putno-pružnim prelazima“.

Agencija je 2017. godine pripremila studiju „Istraživanje stanja bezbednosti saobraćaja u zonama pružnih prelaza“ u kojoj je predložila mere za unapređenje nivoa bezbednosti saobraćaja u zonama prelaza.

Analiza stanja bezbednosti saobraćaja u zonama prelaza puta preko pruge pokazuje da je Srbija jedna od evropskih zemalja sa najrizičnijim pružnim prelazima.

U uporednom prikazu bezbednosti saobraćaja na prelazima preko pruge u Srbiji i u zemljama Evropske unije, autori daju detaljan pregled podataka o saobraćajnim nezgodama i porede bezbednost saobraćaja među njima.

Na osnovu podataka za 2014. godinu broj saobraćajnih nezgoda na prelazima na 1.000 prelaza na nivou EU iznosi 5,2 a u Srbiji 14,5. U tom dokumenu stoji da „Srbija spada u grupu država sa većim brojem nezgoda“.

U delu dokumenta koji se bavi analizom evidentiranih saobraćajnih nezgoda i nastradalih lica koje su se dogodile na lokacijama prelaza puta preko pruge u Srbiji u periodu 2007-2016. zaključuje se da je „od ukupnog broja nezgoda sa poginulima 84,6 odsto nastalo usled međusobnog sudara drumskog i železničkog vozila, 13,5 odsto usled bočnog sudara a 1,9 odsto su ostale nezgode“. Čak 68,4 odsto nezgoda se dogodilo na prelazima preko pruge u naseljenim mestima.

Ivana Gordić (Autonomija)