Skip to main content

Zorana Milovanović: Vreme konfuzije ideologija

Građani 07. sep 2022.
3 min čitanja

"Jedino što jednom društvu može gore da se desi je da pored neobrazovane desnice ima i licemernu levicu"

Da je društvo polarizovanije nego ikada svedoči atmosfera napetosti uoči organizacije Evropskog prajda čiji je domaćin, po prvi put, grad Beograd. Odluka da će Evropski prajd biti održan u Beogradu doneta je još 2019. godine, ali ni blizu nije izazvala reakciju javnosti, naročito homofobičnog i homoskeptičnog dela, kao uoči samog održavanja. Zašto, uprkos rastu afirmacija LGBTQA+ zajednice u proteklih nekoliko godina (iako sporijem u odnosu na druga, pogotovu zapadna društva) odjednom takav porast homofobije i homoskepticizma?

Odgovor bi se mogao naći  u analizi delovanja glavnih  aktera u vreme ponovne svetske krize: vladajuća politička elita, politički lideri i političke partije, masovni mediji i LGBTQA+ aktivisti i organizacije. Posebno treba istaći anti-lgbtqa+ pokrete, uz napomenu da ih je teško identifikovati budući da ne postoje kao autentični anti-lgbtqa+ pokreti, već crpe masovnost iz drugih motiva – protiv globalizacije, protiv EU/NATO, za Rusiju, za „odbranu“ Kosova, čije je prisustvo u javnosti prepoznatljivije od početka ruske agresije na Ukrajinu. Upravo ovakvi pokreti na talasu ideološke i kulturološke sukobljenosti Rusije i Zapada, u epicentar neprijateljskog nastojanja stavljaju LGBTQA+ zajednicu, koja u njihovim očima simbolički predstavlja zapadne političke struje. Koncept ljudskih prava apsolutno zanemaruju ili mu otimaju civilizacijsku vrednost, svodeći pripadnike/ce LGBTQA+ zajednice na aktere urušavanja pravoslavne crkve, nacionalnog srpskog identiteta, tradicije i kulture srpskog društva. Dodatno, govor mržnje u kombinaciji sa lažnim vestima i namernim pogrešnim tumačenjima (npr. povezivanje sa psihološko-socijalnim devijacijama poput pedofilije) predstavljaju instrumente kojima se ovi pokreti služe u anti-lgbtqa+ propagandi.

Vladajuća većina od 2012. godine nema jasan stav prema LGBTQA+ zajednici, a još manje aktivne mere podrške u vidu politika i zakona. Iako je premijerka u tri mandata javno deklarisana lezbejka koja je posećivala beogradske parade ponosa prethodnih godina, ništa nije urađeno da bi se regulisala prava LGBTQA+ osoba. Niti je usvojen zakon o istopolnim zajednicama niti se vladajuća većina  javno deklarisala u osuđivanju homofobije. U SNS-u i SPS-u nema programa za unapređenje položaja manjina, a još manje LGBTQA+ zajednice. Ni u opozicionom taboru nema svetlih primera – nijedna partija nema zvaničan program, niti konkretnije akcije kada su u pitanju LGBTQA+ prava. Ko je, onda, na političkoj sceni bastion odbrane ljudskih prava, te prava LGBTQA+ zajednice? Niko.

Jedino što jednom društvu može gore da se desi je da pored neobrazovane desnice ima i licemernu levicu.

I mediji su zakazali. I oni koji su pod kontrolom vlasti (veći deo) i oni koji nisu. LGBTQA+ zajednici je potreban  kontinuitet prisustva u javnosti, objektivnost i jasnoća u komunikaciji. O njima se, međutim, govori samo kada je u pitanju javna rasprava koja se dešava paralelno sa popularizacijom pitanja zakona o istopolnim zajednicama i priča je obično obesmišljena izborom gostiju. LGBTQA+ teme kao teme ljudskih prava ustupaju mesto senzacionalizmu.

S druge strane, LGBTQA+ aktivisti i organizacije ne uspevaju da postupaju promišljeno, strateški i efektivno, iako je to teško u ovakvoj atmosferi i sistemu. Na sopstvenu štetu, umesto da se usredsrede na strateško delovanje, prisvojili su širu emancipatorsku ulogu u društvu – pod krilaticom „različitosti ujedinjuju“, razuveravaju ljude da vera, nacionalni identitet i slične osobene i kolektivne odlike ne treba da razdavaju ljude. Iako tačna i korektna, ovakva poruka trenutno u Srbiji nema adekvatne slušaoce, pogotovu kada dolazi od  LGBTQA+ zagovornika.

Zato bi LGBTQA+ zajednica trebalo da nađe način da komunicira prirodu LGBTQA+ identiteta, te činjenicu da kada govorimo o pripadnicima/ma govorimo o građanima/kama Srbije i da u Srbiji izvorno postoje seksualne različitosti, kao i u svakom drugom društvu. Niko ne sme da proklamuje da LGBTQA+ pripadnici nemaju pravo da se nacionalno i verski identifikuju ukoliko im je to važno. Pravo na kulturu i tradiciju ove zemlje ne sme biti uskraćeno niti je protivurečno LGBTQA+ zajednici.

Vidimo se na Evroprajdu, 17.09. u 17h. #ljubavjeljubav

(Zorana Milovanović, projektna menadžerka Evropskog pokreta u Srbiji.)

(Okruženje, foto: Pixabay)