Muka je to živa, biti gradonačelnik i osuditi napad na sugrađane i pozvati na smirivanje tenzija ili biti član stranke i dodatno pljunuti po političkim protivnicima? Na kraju prelomi ono što je srcu bliže. Stranka, naravno.

Kada je Milan Đurić postao gradonačelnik Novog Sada, u oktobru 2022. godine, čitaoci portala 021.rs mogli su da pročitaju i sledeće:

„S obzirom na to da se približavamo izbornoj godini na lokalu, uz činjenicu da su se novosadske političke vode uzburkale i da SNS ne može da računa na nonšalantnu pobedu, i pod pretpostavkom da je Đuriću stalo do toga kako će ostati upamćen, novi gradonačelnik će morati da vodi računa o tome da je prvi čovek grada, a ne partijski službenik kojem je na listi prioriteta izborni rezultat iznad dobrobiti grada i građana.“

Nije poznato da li je Đuriću i dalje bitno kako će ostati upamćen, premda ne odaje utisak čoveka iz kog pršte ambicije. Ipak, poguran svojim ingenioznim „hepi“ timom portparola, Đurić se na nesreću svih nas pozicionira upravo kao još jedan u nizu partijskih službenika.

Dakle, najpre smo imali verbalni napad na aktivistu Srpske napredne stranke u centru Novog Sada. Pojavio se mladić, pitanje je da li je i punoletan. Panker – martinke, kratko ošišan, majica sastava „Exploited“. I isporučio je salvu uvreda, mahao rukama, imitirao felacio itd.

Potom se oglasio SNS i, konačno, zaključio nešto pametno – „mržnja proizvodi mržnju i nasilje“. Sve i da mladi panker ima 20 godina, a malo je verovatno da je tako, ispostavilo bi se da se period njegovog života u kom ume da čita i piše podudara sa periodom naših života u kojem je sav javni prostor i sve institucije uzurpirala jedna stranka. To je društveni period u kom se iskristalisalo da je podaništvo vrlina. I to ljuti mnoge.

Dobro je da je makar neko u SNS-u osvestio da „mržnja proizvodi mržnju“. Sledeći korak je da se upitaju kakva je njihova uloga u svemu tome. Ima ona pesma sastava „Exploited“: „Violent Society/ Violence is my life“.

Postoji zanimljiv momenat na snimku verbalnog napada na SNS aktivistu. U trenutku kada nam se učini da je mladi panker pljunuo čoveka, on kaže: „A, misliš da ću te stvarno pljunuti, ja da najebem…“ Vidite, čak i klinac ima svest o tome da ga niko ne bi zaštitio ukoliko bi prekoračio granicu.

Tu dolazimo do jedne od razlika verbalnog napada u centru grada na SNS aktivistu i fizičkog napada na Vladimira Vrsajkova i Maru Puškaš iz SSP-a u Kaću. Naravno, jasno vam je da su ruke i noge kao instrument za napad konkretnije u odnosu na jezik, barem kada je u pitanju momentalni efekat.

Međutim, kao što je momak u „Exploited“ majici znao da će „najebati“ ukoliko prekorači granicu, tako su i nasilnici iz Kaća znali da ne postoji mogućnost da „najebu“ i da baš zbog toga mogu da pređu granicu, te da mogu da šutiraju nekoga. Odnosno, znali su da njih ima ko da zaštiti i to se ispostavilo tačnim.

Nikad konkretnije vlast nije opravdala fizički napad na nekoga. Za Sanju Draško iz SNS-a „incident je bio isprovociran“, za Đurića člana Predsedništva SNS-a, a za ovu priliku slučajno i gradonačelnika Novog Sada, sve je ovo „sramno i jadno spinovanje i širenje laži po tajkunskim tabloidima“.

Kada su stvari već tako postavljene, bilo bi dobro da vlast objavi neko uputstvu za ponašanje opozicije. Gde su granice i kada se prelazi u provokaciju? Bojim se da ćemo doći do toga da je puko postojanje već samo po sebi provokacija.

Istraživanja

Već dva istraživanja, oba sprovedena u martu ove godine, pokazuju da SNS, zajedno sa Socijalističkom partijom Srbije, nema većinu u Novom Sadu. Naravno, istraživanja treba uzimati sa rezervom, ali zasad deluje da se raspoloženje Novosađana nije mnogo promenilo od izbora u decembru.

Prema istraživanju Nove srpske političke misli, SNS bi do 50 odsto podrške stigao tek kada se saberu glasovi SPS-a, SRS-a i SVM-a. Istraživanje pokazuje da bi sedam odsto ispitanih glasalo za listu Branimira Nestorovića na lokalnim izborima.

Kako je još uvek nema nikakve naznake da bi samouništeni Nestorovićev pokret učestvovao na izborima u Novom Sadu, ostaje prazan prostor od nekoliko hiljada glasova koji bi mogli da se ispostave kao ključni, pogotovo za SNS kojem je opstanak na vlasti suštinsko pitanje.

Imajući u vidu da je Nestorović glasove „otkinuo“ mahom desnici, onda ne treba da čudi zaoštravanje retorike među lokalnim naprednjacima. U tom slučaju bi i orkestrirani napad na Filozofski fakultet trebalo da se posmatra samo kao način za angažovanje „nacionalno osvešćenih“ birača. Oni bi trebalo da uvide da su naprednjaci, koji su pohitali da osude navodni govor mržnje, jedina linija odbrane između „ustaša“ i očuvanja srpstva.

Situacija za opoziciju nije najbolja kada je reč o potencijalnom kandidatu za gradonačelnika. Jednostavno, niko ne stoji dobro, što je posledica neiskustva onih koji su se gurali u prvi plan, ali i političko-tabloidne mašine za mlevenje protivnika koja se pobrinula da nema „nevinih“.

Ipak, u ovom trenutku možda je važnije to što 44 odsto opoziciono nastrojenih birača smatra da bi trebalo da se nastupi ujedinjeno, u jednoj koloni protiv vlasti.

Ukoliko Beograd dozvoli, nastup jedne kolone sačinjene od stranaka i pokreta koji nemaju repove saradnje sa SNS-om, ne bi trebalo da bude naučna fantastika. Nakon Kaća je možda i opoziciji jasnije – kada vas napadaju, potrebno je da zbijete redove.

(021, foto: N1)