Od samog početka od kada se rade stripovi ili igrice žene su bile prisutne na toj sceni, a nisu se videle jer se nisu smele potpisivati sopstvenim imenima ili se nisu potpisivale uopšte. Sada je situacija drugačija i konačno slobodno možemo da pokažemo da smo bile tu sve vreme, istakla je za Autonomiju jedna od učesnica umetničke rezidencije WomCom Zagrepčanka Teodora Tintor.

Ona je, uz još 10 koleginica i jednog kolegu iz zemalja regiona (Slovenija, Hrvatska, Mađarska, Crna Gora, Srbija i Grčka) učestvovala na rezidenciji WomCom, koja je organizovana u sklopu projekta Moć žena u stripu, gde su u periodu od 24.avgusta do 7. septembra u SKCNS Fabrici stvarali svoje stripove. Oni su zatim predstavljeni na izložbi tokom trajanja „Novosadskog strip vikenda“, na kojem je jedan od glavnih događaja bila prva međunarodna konferencija „Slika i uloga žene u stripu“.

Na pitanje je li uopšte bitno ko je autor određenog stripa ili je bitan samo krajnji produkt, Teodora odgovara ocenom da je važno i da se zna ko je strip napravio.

„To je veliki problem i na drugim umetničkim scenama, ne samo u stripu. Isto tako je u video igricama – očekuje se da su ljudi koji rade na igricama većinom muškarci i da žene nisu za to zainteresovane“, kaže ona.

Jovana Vuković iz Nove Pazove ističe za naš portal da je jako nervira što se uopšte još uvek postavlja pitanje mesta žene u stripu jer je on, kako kaže, namenjen svima.

„Zar nije poenta umetnosti potpuna sloboda svima? I onda to nekako ograniči, kao, muškarci i superheroji. To samo znači da moramo da pravimo još više stripova“, kaže ona.

Rezidencija SKCNS

WomCom je dvogodišnji projekat koji je počeo u februaru, a okuplja partnere PostScriptum Ltd iz Grčke, Bakelit Multi Art Center iz Mađarske, Kino Šiška iz Slovenije, Autonomni kulturni centar Attack iz Hrvatske, Udruženje strip autora iz Crne Gore i Studenstski kulturni centar Novi Sad iz Srbije.

Ideja je osnaživanje strip umetnica, ali i promocija njihovog ravnopravnog tretmana u smislu plaćanja, vidljivosti i reprezentacije. Pored Novog Sada, biće organizovane još tri rezidencije tokom ove i naredne godine – u Budvi, Budimpešti i Zagrebu.

Strip autorka i ilustratorka iz Beograda Jana Adamović i kustoskinja-istoričarka umetnosti iz Muzeja Vojvodine Dragana Garić Jovičić bile su mentorke koje su nastojale da mladim autorkama pomognu da u zadatom roku od dve nedelje trasiraju svoje priče.
Garić Jovičić za Autonomiju ističe da je na sceni prisutno mnogo autorki, iako je na prvi pogled utisak drugačiji. Za ženski strip se, navodi, vezuje stereotip da on mora da obuhvata nekakve intimne teme, da je u pitanju nekakva introspekcija, iako je na sceni pored autorki koje se zaista bave autobiografskim pričama, prisutno i mnogo onih koje žive od stripova radeći za velike izdavače gde, poput muških kolega, crtaju prema zadatim scenarijima.

„Mislim da treba više da se priča o stripu, da je ovo neka pozitivna stvar i da daje vetar u leđa mladim umetnicama koje su bile sretne da rade u istom prostoru zajedno. To su te postkorona generacije koje su odrasle na onlajn tečajevima, pa im je nekako svima na radost bilo da rade zajedno te dve nedelje. Bilo je lepo gledati ih kako rade, a u ponekim trenucima i pevaju zajedno“, dodaje ona.

Kako kaže, atmosfera je bila prijateljska i nije bilo kompeticije u smislu ko je bolji umetnik jer su im stilovi i priče potpuno različiti. Radionica je izrodila i radove koji su predstavljeni publici tokom „Novosadskog strip vikenda“.

„Izložba će posle Novog Sad ići u još desetak gradova, pa će se više čuti i za imena autorki, među kojima su gotovo polovini to prvi stripovi. Na kraju će se svi radovi, sa svih rezidencija, biti odštampani u strip antologiji“, precizira naša sagovornica.

Saradnja u budućnosti

Teodora Tintor trenutno pohađa Akademiju likovnih umetnosti u Zagrebu, a prethodno je završila Škola primenjenih umetnosti i dizajna grafički dizajn. Za maturski rad je odabrala strip i to je jedan od razloga što se prijavila i na ovu radionicu. Kako kaže, očekivanja su joj u potpunosti ispunjena, pa će komunikacija biti nastavljena i kada se raziđu kućama.

„Kada nismo bili na radnim zadacima, družili smo se, posećivali grad, uspele smo ostvariti zaista prijateljski odnos. Bio je jako lep ugođaj kada te puste da radiš kako si sam isplanirao“, ističe ona. Dodaje i da je upoznavanje sa drugim strip autorkama koristila za nadogradnju.

„Kao i u bilo kojem vidu umetnosti, od svakog možeš uzeti nešto što ti se sviđa i zatim to nekako prilagodiš sebi, integrišeš taj deo koji želiš u svoj umetnički rad. Jako mi se svidelo kod Lenke, ona jako lepo radi sa flomasterima, ima veoma spontan način rada za razliku od mene koja imam matematički način rada. Kod mene sve mora biti jako tačno i zacrtano, a ona boji flomasterima i kako ide ide“, navodi Teodora. Smatra da je neophodno da bude što više sličnih susreta.

I Jovana Vuković ide na akademiju umetnosti i, kako kaže, spremna je da iskoristi svaku šansu da pravi još stripova i da se oni negde vide.

„Dajem sebi rok od pet do deset godina – ja u Parizu, izložbe svuda na svetu, uljane slike velike i strip. Malo zvuči banalno, ali to je moja fantazija i što da ne“, kaže ona iskreno.

Dodaje da je bilo prelep osećaj učestvovati u grupi žena koje se međusobno podržavaju i bodre u tome što rade i vole.
„Nisam očekivala mnogo kada sam se prijavila, ali kada sam upala, jako sam bila uzbuđena zbog toga i odmah sam napisala sve priče. Nisam mogla da čekam da prođu ta dva meseca do početka. Malo sam se brinula zbog toga kako će biti s radom u velikoj grupi, ja sam asocijalna, volim da radim sama“, priznaje Jovana.

Ipak, kada je svako prezentovao svoje radove, oduševila se neverovatnim i drugačijim pristupima i razmišljanjima.

„Meni su se jako dopala predavanja mentorki i sam rad u Fabrici, imali smo velike stolove, pribor, milion olovaka i papira, inspirativan haos koji dobro funkcioniše. Svako je doneo drugačiji pogled na stvari, nešto što mi nikada ne bi palo na pamet. Sada malo uklapam od ovog, malo od onog“, navodi ona.

Brinula je na početku, dodaje, jer se bojala da se njen strip neće ukolpiti u propozicije koje su pretpostavljale da se priča završi pozitivnom porukom, ali na kraju je svako imao slobodu da uradi onako kako želi.

Žene u fokusu

U okviru ovogodišnjeg „Novosadskog stip vikenda“ žene su bile u fokusu, pa je tako u Francuskom institutu u Novom Sadu organizovana izložba Veljka Krulčića “Ženski likovi u stripovima Andrije Maurovića i Julesa Radilovića”. Predavanje o ženskom strip-stvaralaštvu na prostoru bivše Jugoslavije imala je Jana Adamović, dok je o savremenom strip stvaralaštvu u Francuskoj i ulozi i vidljivosti autorki govorila Aude Massot. Takođe, organizovana je i radionica feminističkog stripa, dok je Matrijaršija radila radionicu sitoštampe.

Između ostalog, publika je mogla da čuje i priču o nastanku i radu udruženja „Stripo-tetke“, široj javnosti poznatije nakon što su njegove članice ove godine, povodom Dana žena, u listu Danas objavile svoje viđenje Hogarove Helge. Prethodno je Jana Adamović protestovala jer „Politikin zabavnik“ nije pozvao nijednu ilustratorku da učestvuje u odavanju počasti povodom 50. rođendana Hogara Strašnog.

Nađa Tiodorović je u Novom Sadu promovisala strip “Zveri u nama”, a između ostalog ocenila je kako je članstvo u jednoj takvoj grupi znači veliku podršku u radu, jer je ona neophodna mladima poput nje (Nađa je srednjoškolka, prim.aut.) i uopšte tinejdžera, jer je u pitanju „najteži period našeg života“.

„Ako neko ima neku ideju i ne zna da li treba da pokuša, mislim da je važno pokušati, čak iako padnete. ’Stripo-tetke’ su jedna od grupa zbog koje sam veoma srećna da postoji, mislim da je ta podrška važna, posebno za žene, mlade, da budu deo ove industrije u kojoj nas je nekada bilo manje, posebno u Srbiji“, istakla je ona.

Takođe, publika je mogla da se upozna i sa autorkom stripa „Stripoterapija“ Anom Petrović. Strip koji je nastao kao interna šala između nje i njene terapeutkinje, svrstao se među najprodavanije sa dva izdanja i ukupnim tiražom od 5.000 komada.
Ljudi su se, navodi Ana, prepoznavali u njenim stripovima prvobitno objavljivanim onlajn, zatim su te priče našle put i do psiholoških savetovališta, da bi na kraju došlo do toga da su ljudi počeli i nju lično da kontaktiraju i traže pomoć.

„Počeli su da me prate psiholozi, pa su onda ljudi mislili da sam ja psiholog, onda su me pitali da im držim psihoterapiju i krenulo je kao grudva. Nas dve sedimo i smejemo se, a onda me zove Kreativni centar da radimo knjigu“, ispričala je Petrović.
Knjiga je objavljena u oktobru prošle godine, prvi tiraž od 2.000 je otišao, a naredni od 3.000 se upravo privodi kraju. U međuvremenu je počela i da vodi radionice sa decom na temu “Nacrtaj mi kako si“, gde se deca, kaže, otvaraju i svaki put je dirnu svojim radovima.

Kao i svake godine, publika je na „Novosadskom strip vikendu“ mogla da vidi brojne izložbe, među kojima Gorana Furunovića, Milorada Vicanovića – Maze i Tihomira Čelanovića, a svoje stripove je predstavio veliki broj domaćih i regionalnih autora.

Predstavljanje su imale i izdavačke kuće, kao i drugi festivali stripa.

Takođe, posetioci su u sklopu festivala imali prilike da u Pozorištu mladih pogledaju predstavu „Cat Claw“, po stripu Branislava Baneta Kerca, a na zatvaranju festivala i da učestvuju u razgovoru sa njim i akterima predstave. Neizostavni deo festivala i ove godine bila je i berza stripova, knjiga i ploča.

Dalibor Stupar (Autonomija)