Javna rasprava o Nacrtu statuta AP Vojvodine

Nevladina organizacija Centar za regionalizam podnela je amandmane na Nacrt statuta APV kojima se predviđa pravo Pokrajine da kreira regionalnu politiku u skladu s Ustavom i zakonima Republike. Prema predlogu, iza kojeg stoji grupa eksperata, između ostalog, APV može da učestvuje u utvrđivanju regionalne politike Srbije, da donosi strateška dokumenta regionalnog razvoja, osniva fond za podsticanje ravnomernog razvoja u Pokrajini, te, uz razvojnu banku, formira i agenciju za razvoj Vojvodine, kao i da razvija administrativne kapacitete pokrajinske uprave i lokalne samouprave „u cilju uspešnog korišćenja strukturnih i kohezionih fondova EU“.

U drugom amandmanu koji je juče prezentovan na konfrenciji za novinare u Centru za regionalizam, predviđena je dopuna 1. člana statuta rečenicom da je APV „autonomna teritorijalna zajedica u Republici Srbiji, koja u saglasnosti s Ustavom Srbije i zakonima, u dobroj veri prihvata i primenjuje evropske vrednosti i standarde“.

Analitičar dr Jovan Komšić ocenio je da dugoročnija strategija institucionalnog razvoja u Srbiji podrazumeva promenu Ustava, koji mora biti kompatibilan s evropskim standardima, ali da je „u kontekstu relano mogućeg u ovom trenutku, definisanje novog vojvođanskog statuta u saglasnosti s Ustavom kakav postoji“.
– Naši predlozi su odgovor na potrebe građana Vojvodine da ravnomerno razvijaju sve regije, te da donošenje novog statuta nije, kako to neprijatelji decentralizacije i autonomije često žele da falsifikuju, korak da se beogradizacija zameni novom centralizacijom i novosadizacijom Vojvodine. Ako hoće da bude autonomna, demokratska i evropska, Vojvodina mora voditi računa i o razvoju svojih regija – istakao je Komšić.

On je kazao da je bitno da se u Pokrajini osnivaju institucije koje će imati kapacitete da budu nosioci projekata kojima će se konkurisati kod evropskih fondova. Komšić je ocenio da je nacrt statuta „optimalno iskoristio minimalne ustavne mogućnosti“, te da su sve kritike da je to separatistički akt – „u funkciji proizvodnje strahova, obmana i predrasuda“.

Profesorka Pravnog fakulteta u Novom Sadu dr Marijana Pajvančić smatra da ima prostora da se određeni standardi iz dokumenata o evropskim regionima, koji, inače, nisu implementirani u novi Ustav Srbije, ipak nađu u statutu APV. Ona je ukazala na to da naš Ustav ne poznaje mogućnost da se na nivou Srbije obezbedi ravnomeran regionalni razvoj, ali je dodala da postoje neke podsticajne mere ili fondovi koji će osigurati princip solidarnosti ravnomerenog razvoja, pre svega privrednog.

– To načelo treba da bude realiziovano i na nivou Pokrajine, jer je Pokrajina odgovorna za ravnomeran razvoj svih opština na njenoj teritoriji – rekla je Marijana Pajvančić.
Ona je navela da veći deo nadležnosti APV po novom Ustavu čine povereni poslovi, a ne njene izvorne nadležnosti. Dodala je da ustavne odredbe o teritorijalnom uređenju ipak mogu da se promene po nešto lakšoj proceduri od nekih drugih delova Ustava, pošto je za promenu tog dela Ustava potrebna dvotrećinska većina u parlamentu, dok referendum nije obavezan, već je samo fakultativna mogućnost.

Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov ocenio je da je Vojvodina veoma zainteresovana za pitanje regionalnog razvoja, te da je veoma važno kako će se to pitanje definisati novim statutom.
– Mi smo se uključili u javnu raspravu i izneli sugestije, ali smatramo da primedbe pojedinih stranaka da je nacrt statuta separatistički akt nemaju argumente. Taj teskt jeste u skladu s Ustavom – kazao je Popov.
On je dodao da bi ipak trebalo preispitati odredbe nacrta o formiranju zajedničkog tela između predstavnika pokrajinske i republičke vlasti, jer bi se moglo tumačiti da se time Republici nameće neka obaveza.

On je napomenuo i da je analiza grupe ekperata Centra za regionalizam pokazala da novim Ustavom Srbije nije sprovedena decentralizacija Srbije, te da je jedino izvorno ovlašćenje Vojvodine – da utvrđuje svoje simbole. Zbog toga je, po njegovim rečima, generalni zaključak eksperata da je neophodno pristupiti promeni Ustava u delu teritorijalne organizacije, a da polazište za promenu budu rešenja koja je u toj obalsti ponudio ustavni koncept tima predsednika Srbije pre ustavnih promena.

Sumnjiva podela na upravne okruge

Popov je kritikovao član teksta statuta o formiranju pokrajinskih upravnih okruga, ocenjujući da to pitanje izaziva nedoumice pošto već postoje okruzi koji su regulisani Zakonom o državnoj upravi.
– Takvo rešenje nema nikave veze s decentralizacijom, već je reč o dekoncentraciji vlasti – rekao je Popov.
On je ocenio da to rešenje može da se tumači i kao „politička nagodba“ o uvođenju manjinske autonomije na severu Bačke „na mala vrata“.
– Iza toga može da stoji sumnja da je to nagodba predlagača da se zaokruže opštine na severu Bačke. To nije decentralizacija vlasti, nego izaziziva sumnju da bi neki od tih okruga kasnije mogli da se razviju u nešto drugo, što zapravo Vojvodini ne treba – kazao je Popov.

(Dnevnik)