Šta je ostalo od parole »Oj Srbijo iz tri dela sad ćeš opet biti cela«? Vojvodinom ponovo vršljaju instrumentalizovane grupe poput »Nacionalnog stroja« i » Obraza«!
Devetog jula 1988. godine grupa dobro uvežbanih i instrumentalizovanih građana s Kosova, ali i drugih područja Srbije došla je u Novi Sad, ultimativno tražeći promenu Ustava republike Srbije! Pod izgovorom da se problemi na Kosovu ne mogu rešiti bez poništenja autonomnih pokrajina i ukidanja svih ovlašćenja autonomijama uz crkvenu ikonografiju svetaca isticane su političke parole: »Oj Srbijo iz tri dela sad ćeš opet biti cela!«, »Rušićemo vladu u Novome Sadu, a u sredu Kosovo na redu«, »Srušićemo Ustav!«, »Spalićemo ustav!«…
Vojvođanski klub ističe da su problemi tada na Kosovu bili objektivni, ali uzroci nisu bili u ustavnim rešenjima o decentralizaciji i suštinskom postojanju dve autonomne pokrajine, nego u političkoj praksi koja je dovela do sukoba dva nacionalizma.
Srpski populistički pokret srušio je Jugoslaviju, razbukatao nacionalističku histeriju i gurnuo Srbiju u diktaturu i bezakonje.
Na Kosovu je proglašena nezavisnost! A, od 1999. godine nije u ustavnom i političkom sistemu Srbije. Takođe je vidljivo da je Vojvodina bez političkog i ustavnog subjektiviteta opustošena i opljačkana! Vojvodina je od vremena raspada Jugoslavije, stvaranja Memorandumske, Miloševićevske Srbije i od 5. oktobarske Srbije iz 2000. godine devastirana ekonomski, socijalno, politički, demografski, civilizacijski! Vojvođanska autonomija permanentno je degradirana i minorizovana zbog »hitnijih«, »viših« razloga i naročito, zbog stalno nadolazećih zahteva i »razloga« srbijanskog centralizma!
»Događanja naroda« u Novom Sadu pre 20 godina, predstavljaju početak turneje putujućih cirkusa po Vojvodini u režiji režima, koji je tada personifikovao Slobodan Milošević. Na nesreću to je bila ratna uvertira za raspad Jugoslavije. Vojvodina je uvedena u ratno kolo za ostvarivanje vekovnog sna o VELIKOJ SRBIJI! Građani Vojvodine godinama su finansirali sva Miloševićeva ratišta i gradilišta. Tako je Vojvodina od nekad razvijenog područja bivše SFRJ postala siromašan – srazmerno najsiromašniji region! Nekada je Vojvodina po razvijenosti bila odmah iza Slovenije odmah uz Hrvatsku. Nažalost, sada se ne zna koliki je nacionalni dohodak u Pokrajini, pošto Vojvodina nije izražena ni kao posebna stavka u statistici. Možda i zbog toga, da se ne bi saznalo kolko je iz Vojvodine odneto i razvučeno, pokradeno i poarčeno, i koliko su stanovnici Vojvodine ukupno osiromašili. Vojvodina se posmatra kao komora i veliki špajz hrane i potrepština iz kojeg se uzimalo bez pitanja, kako je kome u centralizovanoj Srbiji padalo na pamet.
Danas, dvadeset godina kasnije, Vojvođanski klub sa žaljenjem konstatuje da su »događanja naroda« u Vojvodini bila početak ostvarivanja Memorandumskog koncepta Srbije. Srbija je sada centralozovana, ali bez jednog dela! Bez Kosova i Metohije! Dakle, Srbija zbog pogrešne politike nije cela, ostala je bez jednog dela!
Na žalost sadašnja ustavna situacija ni malo ne ide na »ruku« Vojvodini! Vladajuće političke elite nisu se oslobodile Memorandumskog koncepta države. Srbija je i dalje centralizovana i unitarna. Vojvodina se tretira kao nesuštinska autonomija, bolje reći »autonomija bez autonomije«! Vojvodina je u novom Ustavu svedena na budžetski tzrošak Srbije od sedam osto.
Građani Vojvodine na referendumu si izkazali odlučno NE ovakvom ustavu. Ovo ustavno NE istovremeno je upućeno i na adresu srpskog populizma i »događanja naroda« od pre dvadeset godina.
Surovo poučeni katastrofalnim rešenjima iz kraja osamdesetih i pošetkom devedesetih godina Vojvođanski klub ocenjuje da Srbija mora postati demokratska država, da u njoj mora postojati vladavina prava i pravna sigurnost, da se u njoj moraju poštovati ljudska i manjinska prava i tolerancija. Ova visoka civilizacijska ostvarenja moguća su samo ako Srbija postane država svih građanki i građana i svih nacionalnosti, decentralizovana i regionalizovana u kojoj će Vojvodina biti evropski, građanski i multikulturni identitet koji će raspolagati zakonodavnim, sudskim i izvršnim nadležnostima koja će biti deponovana u Konstitutivnom aktu Vojvodine.
Danas, kao i pre dvadeset godina multietničkom i multikonfesionalnom Vojvodinom pokušavaju da vršljaju razne instrumentalizovane grupe od strane države poput »Obraza«, »Nacionalnog stroja« i drugih. Ovoga puta Vojvodina mora naći snage i načina da se odlučno suprotstavi svim fačističkim i nacionalističkim pritiscima koji atakuju na Vojvodinu. Na to nas obavezuje i loše iskustvo iz takozvanog događanja naroda od pre dvadeset godina.
Đorđe Subotić,
predsednik Vojvođanskog kluba