Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković najavio je za 18. april javnu raspravu o nacrtu novog zakona o političkim strankama koji će, kako to ovaj ministar kaže, uozbiljiti političku scenu u Srbiji, i drastično smanjiti broj stranaka kojih je sada više od 600! Najavljujući sve to, ministar je izrekao i ono što narod odavno misli i čime se, otvoreno govoreći, sprda i šegači, al’ na sopstvenu muku. U Srbiji se svi, kazao je Marković, razumeju u politiku i fudbal.
Nema dileme da prosečan glasač poznaje politički život Srbije, pa će tako na nekom prigodnom skupu komentarisati šta to rade radikali ili demokrate, Čeda ili Beba, Voja ili Velja, socijalisti ili eksperti… Znaju i za Čanka i njegovu LSV u Vojvodini. Ali je veliko pitanje znaju li ko su, i šta rade – ako rade, ostale, recimo baš te vojvođanske.
Takvih je u Registru nadležnog ministarstva pod slovom “V” skromnih – devet: Vojvođanska stranka, Vojvodina, Vojvođanska zelena stranka, Vojvođanski pokret, Vojvođanski savez, Vojvođanski građanski pokret, Vojvođanska partija, Vojvođanska alternativa, Vojvođanska unija – Vojvodina moj dom. Ali to, treba li uopšte reći, nije sve. Vojvodina se “krije” i pod slovom “P”, pa se tako još može naći Pokret za Vojvodinu (Marijan Rističević, ’97) Politička organizacija Slobodna Vojvodina (Bojan Kostreš, ’99), Politička organizacija Vojvođanski otvoreni krug (Rajica Panić, 2004), Politička organizacija Evropska snaga Vojvodine (Stojan Marinković… 2004). Ne lezi vraže, tu su još: Unija socijalista Vojvodine (Živan Berisavljević…1990), Demokratska Vojvodina – partija socijaldemokrata (Jelica Rajačić Čapaković, 2004) i mnoge, mnoge druge. U Srbiji ih je, svih po redu, upisano 612, od kojih se 556 vodi kao još uvek aktivno, a brisano ih je samo 56, podaci su o kojima govori ministar.
Nacrtom novog zakona predviđeno je da najmanje 5.000 punoletnih, poslovno sposobnih građana ubuduće može da osnuje stranku. Sada to, prema važećem zakonu, može da učini i 100 punoletnih. Dešavalo se da mnoge partije, primetio je ministar, prikupe 10.000 potpisa, pojave se na izborima, uzmu od države ogromnu svotu novca, a onda na izborima osvoje manje od 10.000 glasova, koliko je recimo potrebno za učešće na parlamentranim izborima. Nacrtom je regulisano i osnivanje manjinskih stranaka, koje bi ubuduće osnivalo 500 punoletnih državljana ako je broj pripadnika te nacionalne manjine manji od 50.000. Za veće zajednice biće potrebno 1.000 punoletnih građana.
Planirano je i da se one partije koje su sada registrovane, preregistruju u roku od šest meseci od stupanja na snagu zakona. A ako stranka nakon osam godina ne uđe u republički ili pokrajinski parlament, brisaće se iz registra ili obnoviti upis. Ministarstvo procenjuje da će samo dvadesetak stranaka uspeti da se preregistruje, dok ostale „neće stići“ da skupe 5.000 potpisa.
Miloš Đajić, koordinator Centra modernih veština, organizacije koja kroz svoje programe utiče na oblikovanje političkog života u Srbiji, smatra da je nacrt zakona dobar i da stranci koja ozbiljno namerava da se bavi politikom ne bi trebalo da bude problem 5.000 potpisa za registraciju.
– Možda je to na nivou Vojvodine puno, ali na nivou cele Srbije nije. Da bi neka stranka mogla da funkcioniše, njoj je potreban toliki broj ljudi. Jer, kako neko misli da uopšte pokuša da učestvuje u vlasti ukoliko nema taj broj ljudi koji bi zadovoljio organizacione potrebe – kaže Đajić za “Dnevnik”. Kao reper, on navodi da je 5.000 tek polovina potpisa potrebnih za učešće na parlamentarnim izborima. Drugi reper je za njega da stranka koja “ozbiljno učestvuje” na izborima, što znači da ima izborne liste u svim opštinama u Srbiji, treba da okupi oko 9.000 kandidata.
Jelica Rajačić Čapaković, koja vodi „Demokratsku Vojvodinu“, jednu od onih stranaka koje se smatraju manjim, misli da je 5.000 potpisa previše. Ona u razgovoru za „Dnevnik“ tvrdi da u Srbiji nema 550 stranaka i da je to „lažna slika“, jer su mnoge i dalje registrovane iako više ne postoje ili su se integrisale. Ipak kaže da je „naravno za to“ da ih treba svesti na razuman broj.
– Što se tiče Demokratske Vojvodine, koja je nastala iz Reformista Vojvodine, mi smo svesni toga da nije lako stranci koja postoji četiri godine da skupi toliki broj potpisa. Nekome to izgleda lako, ali nije. To je jako puno. Onima koji se bave politikom to je itekako poznato – kaže ona. Interesantno je da ova partija dozvoljava svojim članovima da budu članovi druge, programski bliske stranke, pa njena predsednica u tome vidi „neku olakšavajuću oklonost“.
– Verujem da ćemo uspeti da sakupimo potpise, a ako ne uspemo, gledaćemo kako ćemo ući u neku stranku koja nam je bliska – kaže ona, navodeći da je takva partija njima LSV.
Drugim rečima, ako bude usvojen u takvom obliku, novi zakon mogao bi da natera male stranke na spajanje sa većima. Iako se to s vremena na vreme i dešavalo u skorijoj prošlosti Srbije, kao npr. u slučaju Građanskog saveza Srbije (u LDP), ili Stranke srpskog jedinstva (u SRS), novi zakon bi te procese mogao da rasplamsa. U DS-u, stranci koja se organizaciono i prema učešću u političkom životu smatra velikom, kažu da se ukrupnjavanje političke scene već dešava. Funkcioner DS-a Dušan Elezović primećuje da su na prošlim izborima u parlament ušli SRS, DS, G17 plus, DSS, NS, SPS i LDP, što je „značajno manje nego u odnosu na sve prethodne izbore”.
Da se, kako kaže, polako ali sigurno krećemo u pravcu ukrupnjavanja političke scene, ukazuje i to što su na predsedničkim izborima dva kandidata dve političke opcije daleko iza sebe ostavila kandidate drugih stranaka. Taj trend će, veruje on, biti nastavljen, i na predstojećim parlementarnim izborima 11. maja.
– To će za posledicu imati da se sve manje političke organizacije, koje će ostati ispod, i daleko ispod cenzusa, moraju opredeliti da li će ugasiti svoje delovanje ili se priključiti, u skladu s programskim načelima, nekoj od velikih stranaka. Ubeđen sam da će na kraju, na političkoj sceni Srbije, ostati samo dve ili tri političke opcije – ocenio je Elezović u razgovoru za naš list. On međutim, navodi da je za DS, koja, podsetimo, na izborima 11. maja nastupa zajedno sa G17 plus, još rano govoriti o tome da li će im neka stranka prići.
Rešenje po kome bi se broj potpisa za osnivanje političke stranke povećao sa 100 na 5.000, za DS između ostalog znači sprečavanje situacije da svako ko, kaže Elezović, ima 10 prijatelja ili 10 poznanika osnuje stranku i pojavljivanjem u medijima zauzima politički i medijski prostor, lično se promoviše ili na drugi način (zlo)upotrebljava taj položaj.
Miloš Đajić iz Centra modernih veština međutim dodaje da u javnoj debati treba otvoriti pitanje opstanka manjih partija s podrškom u biračkom telu, a koje bi na neki način bile kočničari onih velikih i (pre)moćnih.

(Dnevnik)