Skip to main content

VOICE: Siromaštvo guši i zrenjaninski vazduh

Izdvajamo 07. нов 2023.
7 min čitanja

"U stanju siromaštva vi ste spremni da palite sve – od guma, do plastike, otpada… Sve to ima svoju cenu"

Nekada jedan od najrazvijienijih i najbogatijih gradova u Jugoslaviji, sada je zbog nemaštine na listi najzagađenijih jer veliki broj građana nema novca kojim bi obezbedili adekvatan i ekološki prihvatljiv ogrev. To više nije samo pitanje vazduha najlošijeg kvaliteta u Srbiji, već zabrinjava i podatak o povećenom broju obolelih od karcinoma disajnih organa koji se vidi u zdravstvenim statistikama, premda ne postoje adekvatna istraživanja koja bi potvrdila uzročno-posledičnu vezu.

Pored državnog narativa kojim se Zrenjanin proglašava za mesto najveće investicije u Srbiji, grada sa perspektivom i fabrikama stranih investitora, svake godine, posebno u vreme grejne sezone, tiho promiče vest da je jedan od najzagađenijih.

Melanija Lojpur, nekadašnja portparolka Toplane u Zrenjaninu i članica Političke platforme Solidarnost na temu aerozagađenja za VOICE kaže da je najveći problem grada Zrenjanina to što građani od devedesetih godina klize u ozbiljno siromaštvo, a aerozagađenje je povezano sa tim.

Iz više razloga, od kojih ona navodi i povećan broj isključenja korisnika daljinskog grejanja, jer su im mesečni računi preskupi. U istom periodu zajedno sa brojem povećanih isključenja sa mreže Toplane, beleže se i značajna povećanja koncentracija štetnih materija u ambijentalnom vazduhu, jer građani prelaze na alternativne vidove grejanja, koji su ekološki daleko lošije rešenje.

„Građani – uplašeni – ušli su u maniju isključivanja. Sa druge strane, treba ih razumeti jer su decenijama bili sve više i više ekonomski deprivirani, te je strah za plaćanje zimskih računa koji su iznosili i po 20.000 dinara, za običan svet ogromna cifra. Toplana je pokušala da pokaže da računi suštinski na godišnjem nivou neće biti veći, već da se samo drugačije naplaćuje“, priseća se ona.

Svakako je sigurnije, bezbednije, i na kraju zdravije, imati grejanje preko toplane koja toplu vodu proizvodi sagorevajuci prirodni gas, nego putem individualnih ložišta koja povećavaju zagađenje, naglašava Lojpur.

„Takođe, građani moraju biti lišeni straha od neizvesnosti i siromaštva – što je velika odgovornost države, javnih politika na republičkom nivou, ozbiljne ekonomije i jasne strategije razvoja. Nažalost, ekonomska nesigurnost kojoj su građani izloženi i kojom su frustrirani vodi u ovakve poteze. Jasno je zašto su građani bili prestravljeni tarifnim sistemom – predugo su bili izlagani raznim neizvesnostima i nestabilnostima, te ih nije bilo teško baciti u stanje panike“, kaže Lojpur.

Ona podseća da je u to vreme došlo najviše do isključenja kuća koje su nekada bile na sistemu daljinskog grejanja, a vlasnici istih su „sigurno prešli na čvrsta goriva – bilo da su u pitanju šporeti ili kotlovi“.

„Ne zaboravite da su i cene priodnog gasa bile visoke i da su ljudi morali preći na čvrsta goriva. U stanju siromaštva vi ste spremni da palite sve – od guma, do plastike, otpada, kukuruske… Sve to ima svoju cenu. Nažalost, ako pogledate šta smo uradili sa našim zemljištem, koliko ga iskorišćavamo zastarelim metodama, koliko šuma nedostaje ovom delu Banata, kao i da je rešenje za zapošljavanje i razvoj Zrenjanina dovođenje kineske fabrike guma usred plodne banatske ravnice, biće vam jasno gde smo“, kaže Melanija Lojpur.

Zrenjanin važi za jedan od gradova koji ima najveću cenu daljinskog grejanja u Vojvodini i Srbiji.


PROČITAJTE JOŠ: Kvalitet vazduha u Inđiji: nema toplomera – nema temperature


Životni standard Zrenjaninaca nikako nije visok, naprotiv, i to se ogleda i u činjenici da smo među zagađenijim gradovima u zemlji, posebno u zimskom delu godine, objašnjava Jovan Čabrilo, urednik portala Vojvodinameteo.

U poslednje dve godine, koliko postoje merači zagađenja vazduha koje su postavili aktivisti, Čabrilo svakodnevno prati parametre. Podaci sa terena su u zimskom periodu na momente veoma zabrinjavajući. Senzori su merili i po nekoliko desetina puta iznad dozvoljenih vrednosti PM čestica. Nesumnjivo, ove koncentracije PM čestica dolaze iz individualnih ložišta.

„Kontrola bilo kakvih izvora zagađenja, kao što su saobraćaj i individualna ložišta, veoma je loša ili pak nepostojeća. Kod nas je većini zagađivača dozvoljeno da emituju u atmosferu koliko hoće, čega hoće i kad hoće. Vazduh je zagađeniji zimi, kako zbog individualnih ložišta, tako i zbog meteoroloških prilika. Zagađenje je veće i vidljivije u trenucima kada nema vetra, kad je nekoliko dana bez kiše, kada je vazdušni pritisak povišen, upravo u tim situacijama koncentracija zagađujućih materija (PM čestica i drugih) u prizemnom sloju bude veća nego inače“, objašnjava Čabrilo.

Zrenjanin u trećoj kategoriji

Jedan od osnivača Nacionalne ekološke asocijacije (NEA) Dejan Lekić za VOICE kaže da se kvalitet vazduha u Zrenjaninu svrstava u najlošiju, treću kategoriju – prekomerno zagađen vazduh.”

On objašnjava da su glavni uzroci za ovu pojavu, kao i u svim drugim delovima zemlje, kontinualne emisije zagađujućih materija iz termoenergetskog sektora i industrije. On napominje da, i pored činjenice da u Zrenjaninu nema značajnih zagađivača, ovi izvori zapravo predstavljaju opterećenje za celu teritoriju Srbije, pa čak i za okolne zemlje.

„Činjenica da se u Zrenjaninu smanjuje broj korisnika daljinskog grejanja samo doprinosi uticaju drugog najznačajnijeg izvora suspendovanih čestica – lokalnih ložišta, i malih kotlarnica. U slučaju Zrenjanina svakako nije zanemarljiv ni uticaj nekontrolisanog sagorevanja usled paljenja strnjike u delu godine kao i sve raširenija pojava korišćenja različitih otpadnih materija za grejanje, od starog nameštaja, preko obuće i odeće, do plastičnih flaša, guma ili u najgorem slučaju starih železničkih pragova i otpadnog motornog ulja. Još jedna potpuno ilegalna aktivnost doprinosi povećanju koncentracija zagađujućih materija – spaljivanje kablova radi izdvajanja bakarne žice. Ovo je posebna tema koja izlazi van okvira ove analize“, kaže Lekić.


PROČITAJTE JOŠ: Vajska – vojvođanski Černobilj i selo koje umire od raka (VIDEO)


S namerom da ukažu na značaj i hitnost izgradnje obilaznice, aktivisti Zrenjaninske akcije (ZRAK) su dve godine imali akciju u kojoj su brojali samo kamione koji prolaze kroz centar grada. Tako su za deset sati 2021. izbrojana 903 kamiona, a 2022. godine 1036 kamiona.

„Činjenica da ovaj broj kamiona prolazi kroz centar grada značajno doprinosi emisijama suspendovanih čestica. Koliki je tačno njihov doprinos, bez ozbiljne analize nemoguće je pokazati, ali može da ide do 20 odsto“, objašnjava Lekić. Napominje da je saobraćaj trećerangirani uzrok zagađenja, posebno kada se u obzir uzme saobraćaj teških kamiona kroz centralne gradske zone, ilegalno skidanje čestičnih filtera sa dizel automobila i slično.

Aktivnosti lokalne samouprave na (ne)sprečavanju aerozagađenja

Gradski zavod za javno zdravlje u Zrenjaninu prati zagađenje na dnevnom nivou, ali se na zahtev gradske vlasti o tome izveštava jednom mesečno.

Lekić naglašava da je u vreme neslućenog razvoja tehnologije i mogućnosti nabavke poluprofesionalnih analizatora koji u realnom vremenu mogu dati pouzdanu sliku o stanju kvaliteta vazduha, ovakav zahtev jednostavno – besmislica.

„Posebno kada imate u vidu da upravljanje kvalitetom vazduha zapravo za ultimativni cilj ima zaštitu zdravlja građana, ideja da se jednom mesečno izveštava o prethodnih 30 dana može da ima za cilj samo prikrivanje realnog stanja. Takođe, činjenica da Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine operativno upravlja automatskom stanicom za praćenje kvaliteta vazduha koja, na žalost, ne meri koncentracije PM čestica kao i činjenica da se od skora pojavila još jedna stanica koja meri ove koncentracije, govori o tome da je itekako moguće obezbediti sve informacije u realnom vremenu“, jasan je sagovornik VOICE-a.

Početkom oktobra ove godine Skupština grada je usvojila Plan razvoja grada Zrenjanina za period 2023-2030. godinu. Autori dokumenta, u delu koji se odnosi na ekologiju, kada je reč o aerozagađenju smatraju da je potrebna „stalna edukacija stanovništva, u cilju razvijanja ekološke svesti“.

U dokumentu se u zagađivače od značaja ubrajaju i „pekare, priprema brze hrane, roštilj, picerije“, i zaključuje da „Pored zagađivanja od strane industrijskih objekata, u urbanim sredinama na kvalitet vazduha utiču: difuzno zagađivanje, konfiguracija i sastav tla, izgrađenost infrastrukture, meteorološki uslovi i drugo.“  

Kao jednu od akcija koja bi sprečila višedecenijsko aerozagađenje, Skupština prihvata i meru protiv aerozagađenja – borba protiv pušenja. Jer, „u prostorijama u kojima se puši i do 100 puta je veća koncentracija zagađujućih materija nego u spoljašnjoj sredini“.

Plan je u vreme javnog uvida i prezentacije izazvao burne loše reakcije lokalne javnosti zbog upitnog kvaliteta, gde je kada je reč o zagađenju vazduha najavljen i poseban dokument, Plan kvaliteta vazduha za teritoriju grada Zrenjanina za period 2024 -2029. Na poslednjoj sednici gradske skupštine izglasano je da se ovaj Plan izradi do 10.11.2023. a usvoji do januara 2024. godine.

„To je indolentnost, mešavina nezainteresovanosti, lenjosti, nemar i neznanje“, kaže Lekić. On dodaje da se „radi samo ono što se baš mora a i tada se radi nevoljno i bez entuzijazma, pro forme. Procenjujem da će takva biti i ta strategija, urađena da bi postojala bez ikakve namere da se bilo šta od toga implementira“, ocenjuje Lekić.

Ono što je, takođe, karakteristika u vezi sa aerozagađenjem u Zrenjaninu je da se višim nadležnim institucijama ne dostavljaju kompletni podaci, i kako Lekić kaže, validni.  To potvrđuje i Izveštaj Državne revizorske institucije (DRI) koji je objavljen zimus. Zrenjanin je jedna od 34 jedinice lokalne samouprave (od 145) koji “nije dostavio podatke o monitoringu vazduha Agenciji”. DRI navodi i da “podaci o koncentracijama zagađujućih materija ne ispunjavaju zahteve u pogledu vremenske pokrivenosti”.  

Srednjobanatski okrug ima ubedljivo najviše muškaraca obolelih od karcinoma pluća i bronha

U poslednjem izveštaju, Institut „Batut“ navodi da Srednjobanatski okrug ima najveći broj muškaraca obolelih od raka pluća i bronha na 100.000 stanovnika (94,3), daleko više od proseka za Srbiju (67,8) i tri puta više od najmanje stope u Pirotu (31,2).

Po standardizovanoj stopi mortaliteta od raka pluća i bronha na 100.000 stanovnika prema oblastima, muškarci u Srednjem Banatu su na drugom mestu (63), nakon muškaraca iz Srevernobanatskog okruga (71,1), dok je republički prosek 47,3.

„Iz nepoznatih razloga, zdravstvene institucije u Srbiji odbijaju da koriste već postojeće modele koje je izradila Svetska zdravstvena organizacija, a koji na osnovu statističkih podataka o kvalitetu vazduha, odnosno pojavi određenih bolesti u populaciji na vrlo jednostavan način vrši ovu procenu. Dakle, objavljuju se podaci o kvalitetu vazduha, kao i podaci o broju obolelih i umrlih međutim ne konstatuje se direktna, na naučnom – međunarodnom i evropskom nivou – više puta dokazana veza“, zaključuje Lekić.

Ivana Gordić Perc (VOICE)