Skip to main content

VOICE (Ne)kulturna izdavačka delatnost ekstremne desnice u Srbiji: Slovo mržnje

Izdvajamo 06. apr 2022.
6 min čitanja

Publikacije i knjige kao izvor prihoda, ali i ideološko oruđe

Na policama čitaonice beogradskog „Kluba 451“ može se pronaći „Manifest revolucionarnog nacionalizma“ Fransoe Dipraa, prvenac izdavačke delatnosti srpskog ogranka Zentrope. Ova internacionalna mreža okupljena je oko istoimenog magazina koji izlazi i u Nemačkoj, Francuskoj i Grčkoj. Publikacija koju su pripremili delo je jednog od osnivača ekstremno desničarske francuske političke partije Nacionalnog okupljanja.

U intervjuu za portal „Tagesstimme“, povezan sa austrijskim ogrankom Identitarskog pokreta, anonimni aktivista iz nemačke verzije „ZentroMaga“ kaže da je misija lista „očuvanje evropskog naroda“. U Srbiji, proizvod njihove zajedničke borbe se može kupiti za 300 dinara, uz plaćanje poštarine ili preuzimanjem u prostorijama kluba.

Predstavljanje najnovijeg broja ovog magazina održano je 12. marta u „Klubu 451“. Na isti dan je trebalo da se održi nastup Eviger Šturm, švajcarske muzičarke koja izvodi obrade pesama ultradesničarskih bendova. Jedna od numera u njenom repertoaru je posvećena i neonacističkom pankeru Janu Stjuartu Donaldsonu. Ipak, njen nastup u „Klubu 451“ je otkazan usled reakcije levičarskih grupa i dela javnosti. Bez obzira na to, posetiocima je u čitaonici lokala dostupna biografija o ovom britanskom ekstremisti.

Prema podacima Agencije za privredne registre, zastupnik kontrakulturnog prostora je Marko Gajinović, koji je prethodno nastupao ispred Nacionalnog srpskog fronta.

Ekstremističke organizacije preuzimaju oblike organizovanja koji postoje u civilnom sektoru, za VOICE objašnjava Marija Srdić iz Vojvođanske antifašističke koalicije.

„Oni podmeću ta kukavičja jaja“, ukazala je ona.  

Marija Srdić iz Vojvođanske antifašističke koalicije (Foto: lična arhiva/ustupljeno VOICE-u)

Slične zaključke iznosi i Helsinški odbor za ljudska prava, koji u izveštaju za 2020. godinu navodi da mnoge desničarske grupe – registrovane kao udruženja građana, postaju „legitimni učesnici javnog života, korisnici budžetskih sredstava“, ali i javnih, odnosno kulturnih prostora.

KNJIGE KOJE JE ZABRANJENO ČITATI

Za razliku od koncerta Eviger Šturm, Montagov sajam knjiga je manifestacija koja se održala krajem prethodne godine, a okupila je alternativne i samostalne izdavačke poduhvate kolektiva poput Zentrope, knjižare „Ishodište“, ali i ultradesničarske Srbske akcije. Između ostalih, delo „Mojim legionarima“ Kornelijusa Kordeanua, vođe rumunskog fašističkog militantnog pokreta „Gvozdena garda“, predstavljeno je zainteresovanoj publici u „Klubu 451“.

Ova knjiga se našla i na spisku „zabranjenih za čitanje“ koje su predstavnici lokala i knjižare „Ishodište“ preporučili svojim partiocima na Instagramu u susret slobodnom vremenu koje je donela izolacija tokom prvih meseci pandemije u Srbiji.

Veza između beogradskog lokala i evropskog Identitarskog pokreta

Pored ideoloških, sličnosti između ekstremističkog Identitarskog pokreta i „Kluba 451“ se ogledaju kroz strukturu organizacije i sistem funkcionisanja.

Na primer, mesto okupljanja Identitaraca u francuskom gradu Lilu takođe čini klub, odnosno ekskluzivan prostor pod nazivom „La Citadelle“. Prema istraživanju koje je sprovela Al Džazira, aktivisti koriste lokal za održavanje tribina, puštanje filmova, ali i planiranje i donošenje odluka, odnosno susrete s drugim ekstremistima i istomišljenicima.

Gradonačelnik Lila je u nekoliko navrata pokušao da izdejstvuje zatvaranje lokala, poslednji put nakon što je Francuska odlukom vlade zabranila Generaciju identiteta.

Veza između beogradskog lokala i evropskog Identitarskog pokreta jasna je i iz podrške koju su preko Instagrama uputili organizaciji Alvarijum iz Anžea nakon što je francuski predsednik Emanuel Makron krajem 2021. godine potpisao dekret kojim zabranjuje njeno delovanje. Pored toga, u „Klubu 451“ je održana tribina na kojoj su gostovali predstavnici francuske Zentrope.

Predstavnik štanda „Ishodišta“ bio je Ivan Petrović, autor i urednik desničarskog časopisa „Identitet“, koji je svoje stranice ustupao, između ostalog, fašističkom pokretu Nacionalni radikalni kamp iz Poljske, kao i gerilcima iz Zle Novorusije. Za ovaj ekstremno nacionalistički list su pisali Marko Gajinović i Marko Dimitrijević, takođe jedan od učesnika spomen-skupa Milanu Nediću s početka 2018. godine u Beogradu. Prvi tekst u prvom broju „Identiteta“ potpisao je režiser Dragoslav Bokan, koji je nedavno na televiziji vređao po nacionalnoj osnovi Mariniku Tepić, potpredsednicu Stranke slobode i pravde.

Na „zabranjenoj“ listi su mesto našla i sabrana dela Dimitrija Ljotića, vođe fašističkog pokreta Zbor. Literaturu inspirisanu ideologijom ovog ekstremiste moguće je pronaći i u samizdatskoj kolekciji Srbske akcije u vidu „Zboraškog sociološkog trebnika“ kvislinga Milosava Vasiljevića, člana kolaboracionističke vlade generala Milana Nedića. Dela vladike Nikolaja Velimirovića su takođe dostupna preko virtuelne knjižare Srbske akcije. Na njihovom sajtu se, u opisu njegovih knjiga, izdvaja „razobličavanje judejske zlobe i duha judaizovane i obezbožene savremene Evrope (…) neotuđivo nasleđe srbske duhovne i nacionalne baštine“.

Uz ovakvu paletu književnih dela, ne čudi podatak da je ovaj kolektiv na „crnoj listi“ kompanije Fejsbuk, koju čine organizacije povezane sa desnim ekstremizom, terorizmom i širenjem mržnje.

MOLITVA ZA DRAŽU MIHAILOVIĆA, MILANA NEDIĆA I DIMITRIJA LJOTIĆA

„Sve mora prvo da se začne u rečima, u narativu“, prokomentarisala je Marija Srdić iz Vojvođanske antifašističke koalicije tvrdnju o istoriji i kulturi kao prostoru za radikalizaciju društva.

„To više nije ni priprema za jedan ideološki koncern, jer je ona već odrađena. Mi sada živimo u tom miljeu. Jednom kada je Skupština Srbije pravno izjednačila prava boraca iz partizanskog i četničkog pokreta, tada su se otvorila vrata za raznorazna nepočinstva i pokušaje rehabilitacije“, ocenila je ona.

U tom pogledu, zbornik o stotinu najznamenitijih Srba, koji je prvi put objavljen 1993. godine, uvrstio je u ekskluzivan krug vladiku Nikolaja Velimirovića i generala Milana Nedića. Selekciju za monografiju su radili članovi Srpske akademije nauka i umetnosti i Srpske pravoslavne crkve.

„Jedna od vrednosti koja se navodi kao razlog uvrštavanja vladike Nikolaja Velimirovića u zbornik o najznamenitijim Srbima jeste što se molio ’za trojicu srpskih patriota’ – Dražu Mihailovića, Milana Nedića i Dimitrija Ljotića“, skreće pažnju istoričar Milivoj Bešlin, i dodaje da je Nedićeva biografija prilično retuširana.

Istoričar Milivoj Bešlin (Foto: Autonomija)

Kratak biografski osvrt na Milana Nedića upriličio je Mile Bjelajac, sadašnji direktor Instituta za noviju istoriju Srbije, čiji je istraživački fokus usmeren ka srpskoj i jugoslovenskoj istoriji 20. i 21. veka.

U trenutku kada je izašao zbornik, napominje Bešlin, te figure nisu bile do kraja rehabilitovane.

„Društveno, naravno, jer sudska rehabilitacija dođe kao njena posledica“, naveo je on.

U tom poduhvatu se posebno ističe izdavačka kuća „Catena mundi“, koju su prvobitno pokrenuli članovi pokreta Dveri – Branimir Nešić i kolektiv okupljen oko časopisa „Dveri Srpske“. U njihovoj ponudi, posebno se ističe pompezna monografija „Knjiga o Draži“, prvi put objavljena u Kanadi deset godina nakon smaknuća vođe Ravnogorskog pokreta, kroz koju se na romantizovan način stvara veza između njegovog i stradanja srpskog naroda tokom Drugog svetskog rata.

Društvena rehabilitacija: Grafit u Novom Sadu (Foto: VOICE/Igor Išpanović)

„Revizija je uobičajena u istorijskoj nauci. Kada se utvrđuju nove činjenice, onda se preispituju postojeća dela i stavovi. Ali ovim slučajevima se ne revidira istorija, ona se drugačije interpretira. Neverovatno je šta se tu opravdava i na koji se način to tumači“, ukazuje Marija Srdić.

Milivoj Bešlin, pak, napominje generali Mihailović i Nedić, te fašista Ljotić i vladika Velimirović “nisu počeli rat na istoj strani, ali ga jesu završili”.

„Ekstremni nacionalizam, fašizam i antikomunizam su ih odveli na stranu okupatora“, zaključuje on.

MRŽNJA IZMEĐU REDOVA

Prostor na policama „Catene mundi“ su pronašli i Kosta Čavoški i Bojan Dimitrijević. Oni su, kao svedoci na strani praunuka generala Milana Nedića, učestvovali u procesu pravnog pokušaja njegove rehabilitacije.

Kosta Čavoški je bio i jedan od podnosilaca zahteva za rehabilitaciju Draže Mihailovića, postupku u kom su učestvovali Bojan Dimitrijević, ali i Kosta Nikolić. Potonji takođe ima publikaciju objavljenu pod okriljem „Catene mundi“.

Bojana Dimitrijevića, istraživača Instituta za savremenu istoriju, poveznice sa akterima naklonjenim fašističkim idejama su pratile i van granica Srbije. Tokom mandata hrvatskog ministra kulture Zlatka Hasanbegovića, koji je poznat po izjavama simpatije prema ustaškom režimu, srpski istoričar je dobio finansijsku podršku za pisanje tri knjige, koje su potom bile objavljene pod okriljem izdavačke kuće „Despot Infinitus“. Pomenuto preduzeće u svom katalogu ima dela ustaškog vođe Ante Pavelića, te i nacionalistički angažovanog pisca Ivana Aralice.

Pored toga, na fotografiji objavljenoj 2013. godine na Fejsbuk stranici „Hrvatska povijest“, Dimitrijević je nosio majicu s upečtaljivim nacističkim simbolom – runi koju je prisvojila dobrovoljačka SS divizija „Princ Eugen“.

Istoričar Bojan Dimitrijević (dole, desno) nosi majicu s nacističkim simbolom SS divizije ‘Princ Eugen’ (Foto: Facebook/screenshot)

Urednici i recenzenti bi trebalo da čuvaju kredibilitet izdavačke kuće, napominje Milivoj Bešlin.

„Prvi korak je da u preduzeću rade kompetentni i kvalifikovani urednici koji bi trebalo da procene da li određena tema, autor ili metod odgovaraju renomeu izdavača. Nakon toga, rukopis dela se šalje na recenziju i, uz komentare i sugestije, vraća piscu ili naučniku. Čitav proces je anonimiziran kako bi se izbegla bilo kakva vrsta subjektivnosti“, objašnjava proces publikovanja ovaj istoričar.

Kod nas se to skoro u potpunosti urušilo, konstatuje Bešlin.

„Teško da možete reći koje su ugledne izdavačke kuće. Ako donesete novac, a imate dobre veze, vi možete da objavite sve“, ističe on.

Prihodi „Catene mundi“ nisu zanemarljivi – od 2017. do 2020. godine, aktivnosti ove izdavačke kuće su joj donele skoro 70 miliona dinara. Tokom prethodnih sedam godina, Ministarstvo kulture i informisanja je izdvojilo malo manje od 10 miliona dinara za otkup publikacija ovog preduzeća, između ostalog i monografije „Knjiga o Draži“.

Redakcija VOICE-a je pozvala udruženje „Klub 451“ i izdvačku kuću „Catena mundi“ na razgovor, ali njihovi predstavnici nisu želeli da budu intervjuisani.

Igor Išpanović (VOICE)