Odluka Senata Univerziteta u Novom Sadu da ne potvrdi reizbor profesora Vladimira Mihića u zvanje vanrednog profesora izazvala je burne reakcije dela akademske zajednice. Više od hiljadu univerzitetskih nastavnika, saradnika i istraživača potpisalo je saopštenje u kojem traže transparentno obrazloženje odluke i upozoravaju da akademski izbori ne smeju da postanu prostor političkog kažnjavanja zbog javno iznetih stavova. Profesor Mihić, koji je 24 godine predavao na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, najavio je pravnu borbu, tvrdeći da odluka Senata sadrži proceduralne nedostatke i da nije adekvatno obrazložena. Za Insajder je govorio o tome kako će izgledati ta borba, ali je upozorio i da bi Filozofski fakultet u narednom periodu mogao da ostane bez još nekih profesora.

Vladimir Mihić je, za emisiju TV Insajder „3D – Nova dimenzija dana“ naveo da je u poslednjih godinu dana postao mnogo više verziran u pravu i da se mnogo više time bavi nego što je to ikada želeo u životu.

„Moj advokat je pre svega podneo pritužbu pokrajinskoj prosvetnoj inspekciji za visoko obrazovanje i nauku koja bi trebalo, ali naravno ništa nije garantovano, da izađe na teren i utvrdi, čini mi se, da je došlo nesporno do povrede procedure zbog tog tajnog glasanja i zbog još nekih drugih stvari, i u idealnom slučaju, da naloži Senatu da ponovi glasanje“, rekao je Mihić.

Pretpostavlja da se to neće desiti, ili bar ne dovoljno brzo, te, kako kaže, advokat piše žalbu Proširenom Senatu Univerziteta u Novom Sadu koji bi, nakon što žaba stigne, u toku od 30 dana trebalo da se sastane i da donese konačnu odluku da li se žalba usvaja, odbija ili se eventualno predmet vraća Senatu.

„Tako da je to ta pravna borba. I na kraju, naravno, ako sve instance ipak donesu odluku da neće da se mešaju rekao bih, pošto ne mogu potvrditi nezakonitu odluku, onda ide žalba Upravnom sudu, i to je onda višegodišnja borba, ali verujem sa izvesnijim ishodom nego što su prve dve“, kaže Mihić.

Upitan da li može doći do jasnog odgovora zašto je ostao bez reizbora, napominje da taj odgovor ne postoji.

„Sve ono što smo možda čuli, mada evo, za razliku od Jelene Kleut, prilična je tišina od onih koji su glasali protiv ili još gore, bili uzdržani za moj izbor u zvanje. Čini mi se da ne postoji nijedno racionalno objašnjenje. Za Jelenu su našli izmišljeni razlog i papir koji ona kao nema i koji nikad niko u istoriji Filozofskog fakulteta nije imao, ovde čak ni to ne mogu da pronađu. Tako da, rekao bih možda i mudro ćute u smislu da, kada bi zaista pokušali nešto da objasne što je neobjašnjivo, mislim da bi se samo upleli u neku gomilu neistina“, rekao je Mihić dodajući da su sve primedbe neutemeljene.

Govoreći o sednici Senata, rekao je da je posle skoro tri sata odlučivanja o njegovoj tački, očigledno dovoljan broj članova zaključio da nije baš siguran o čemu se radi, pa će se uzdržati i de fakto ga otpustiti sa Univerziteta.

Kada je reč o tome što deo akademske zajednice smatra da je suštinski razlog za to što nije reizabran njegov javni angažman i podrška studentskim protestima, Mihić je naglasio da ne vidi nijedan drugi razlog.

„Ja imam i drugu zvaničnu primedbu koju je profesor Drid uputio, koja upravo o tome govori, a to je da se u proceni mog pedagoškog rada moraju uzeti u obzir moji javni nastupi, izlaganja na skupovima, objave na društvenim mrežama itd.“, rekao je i dodao da je su to odbacili komisija i Stručno veće za društvene nauke, koje je savetodavno telo Senata.

Kako napominje, u svim drugim slučajevima u istoriji novosadskog univerziteta, sa izuzetkom Jelene Kleut, to je bilo dovoljno da Senat praktično samo potvrdi odluku.

„U mom slučaju to očigledno nije bilo dovoljno i neki članovi Senata su na samom Senatu pokrenuli neka druga pitanja, jednako irelevantna, jednako besmislena, ali očigledno dovoljna da šestoro ljudi, koji su inače mesec dana pre toga na elektronskoj sednici glasali za moj izveštaj, da se predomisle i da budu uzdržani. Tako da nema tu drugog objašnjenja. Zato ni ne pokušavaju, pretpostavljam, da objasne, jer ništa u mom akademskom postignuću nije ni blizu granice minimalnih uslova da bi neko posumnjao da li ja ispunjavam uslove ili ne“, naveo je Vladimir Mihić.

On je rekao i da je verovao da će ipak prevladati razum i da u početku nije ni hteo da izlazi u medije.

„Mi smo negde znali da će to biti, iako moram priznati da sam zaista negde verovao do poslednjeg dana da će to više biti neko zastrašivanje, da je prosto nemoguće da se tako nešto desi. Ali nažalost, nisam bio u pravu. I naravno da nije tu kraj. Jasno je da će Filozofski fakultet u narednih godinu dana, ukoliko se nešto ne promeni, pre svega na nivou uprave Filozofskog fakulteta, ali i uprave Univerziteta ili makar u društvu, da će takve odmazde biti nastavljene i Filozofski fakultet će u narednih godinu dana sigurno izgubiti još nekoliko profesora. Ovo sad već nije ni izuzetak, ovo je neko pravilo kojim se šalje poruka da, ako ste suviše glasni, ako ste uopšte glasni, da je potpuno irelevantno šta ste uradili u svom životu, potpuno je irelevantno šta studenti misle o vama, da li ispunjavate uslove ili ne, jer ne ispunjavate glavni uslov, a to je lojalnost vladajućem sistemu i to može da bude razlog da budete otpušteni sa Univerziteta”, rekao je Mihić.

Ukazao je da je on profesor društvenih nauka i da predaje predmet koji se zove politička psihologija, zbog čega ne vidi logiku da mu neko kaže – „ok, ti se bavi teorijom u učionici, ali nemoj sučajno da na ulici nešto kažeš“.

„Treba razlikovati i siguran sam da svi mi jako vodimo računa, da neki naši lični stavovi ili ono što izgovaramo na ulici ili u javnim nastupima, ne unosimo u učionice. Učionice bi zaista trebalo da budu očišćene od te neke stranačke politike. Ali kada izađem na ulicu, sa mojim studentima, ili bez mojih studenata, kada sam u javnim nastupima, onda ja ne mogu biti samo profesor Univerziteta. Mislim da profesori Univerziteta, pogotovo društvenih nauka, moraju biti neka vrsta kontrolora stvarnosti. Ko će bolje govoriti o društvenim sistemima i ugrožavanju ljudskih prava nego profesori Pravnog fakulteta, psihologije, sociologije, filozofije, socijalnog rada u krajnjem slučaju? Ko će bolje govoriti o zagađenju i ekološkim problemima nego profesori Prirodno-matematičkog fakulteta, ili Rudarsko geološkog fakulteta?“, upitao je Mihić.

Dodaje da su nastava i nauka bez društvenog angažovanja irelevantni i besmisleni.

„Mi nismo odsečeni od društva, niti smo dve osobe, pa samo sad na fakultetu jedna, a posle toga smo druga. Ili još gore, da moramo da ćutimo i van fakulteta zato što smo profesori. To prosto nije zahtev ni za jednu profesiju, osim možda za policiju ili vojsku. Pogotovo ne može biti za profesore Univerziteta“, zaključio je Vladimir Mihić.

(Insajder/foto: Autonomija)