Bliži se se Nova godina. Odvratno vreme u kome nam potrošački idiotizam izgleda manje idiotski zato što nam kritičnost tada rapidno slabi, a masa trgovaca nam poput pit bula pikira na šlajpik, izvrće džepove i krade vreme. Pošto je to, što se vremena tiče, skoro pa moj slučaj, evo, umesto članka, nekoliko crtica za kraj godine.

***

Na portalu Nova.rs preneti su (delovi?) odgovora Gorana Ješića na pitanja u vezi sa Kosovom. Naslov priloga je ekstreno dug i neinventivan: Postizanje sporazuma o Kosovu i Metohiji jedina moguća realnost, raspisivanje referenduma bilo bi besmisleno.
Nisam slušao Fonetov Kosinus, pa ne znam o kakvom je sporazumu o Kosovu reč. Mislim da nam nikakav sporazum o Kosovu nije potreban, a nije ni moguć. Ono što nam je potrebno, to je sporazumom sa Kosovom. Naglašavam: sa Kosovom, a ne o Kosovu. O čemu? Pa, o otvaranju amabasade Srbije u Prištini, na primer.

***

Na portalu iste televizije čitamo i da država od 1. januara više neće otkupljivati knjige na latinici. Evo kako se prelepa Vukova ćirilica, kako joj tepa ministar, pretvara u nadstrešnicu. Bolji komentar sulude odluke od ovoga, čini mi se, da nije potreban.

***

Istinomer piše o hiperprodukciji Vučića u medijima, koji se u prvih 11. meseci 322 puta obratio građanima Srbije. Tu nema ni reči o informisanju, nego o besomučnoj propagandi i stvaranju kulta ličnosti. Ovo poslednje je izraz doista bedne političke kulture. Za stvaranje nove kulture potrebne su decenije, dve i po decenije smo već proćerdali.

***

Izvedi Kobre, mi smo anakonde – pisalo je na jednom transparentu. Tako su studenti odgovorili Vučiću, na njegovu poruku da je mogao da izvede Kobre i da ih sredi za 7 sekundi. Srbijanski uzurpator se oslanja na strah – tiransku emociju – a sve u nameri da kod studenata podstakne ropsko držanje. U tome nije uspeo, ali je strah ostao. Strah uzurpatora.

***

Nisam gledao tv emisiju u kojoj je govorila majka čije su devojčice stradale 1. novembra u Novom Sadu. Odlučio sam da je ne gledam istog trena kada sam čuo njenu najavu. Nije mi potreban, rekoh sebi, još jedan primer bestidnosti ovdašnjih medija.

***

Ako budemo verovali u državu i Boga, kaže Vučević, u Srbiji će da rastu plate i penzije. Ne bih rekao. Od Boga nema nikakve vajde. Država, opet, nema ništa – pare kojima raspolaže država je, preko poreza, otela od građana – pa ništa nikome ne može ni da pokloni. A naročito ne svom narodu, kako to veli Vučević. Država nema narod. Narod je taj koji bi morao imati državu, ako je narod. Demos, hoću reći. U despotiji nema naroda, a despotija, po rečima Monteskijea, i nije država. Tek da se zna.

***

Pošto ne može da optuži opoziciju da stoji iza protesta studenata, režim se okrenuo prema Hrvatskoj. Najveći zločin prema Srbiji i Vučiću – ako to niste znali – nisu počinile hrvatske obaveštajne agencije, nego Centar za anarhističke studije (CAS), koji je štampao Blokadnu kuharicu. Ako Kuharicu do sada niste čitali, pročitajte je. Ako do sada niste učestvovali u protestima, pridružite se. Ako niste izdali Srbiju i Vučića, učinite to sada. Bolje izdati Srbiju, nego sina studenta i ćerku studentkinju.

***

Nekoliko reči o CAS-u. U pitanju je nevladina i neprofita organizacija koja, između ostalog, štampa anarhističku literaturu i zalaže se za slobodu, jednakost, ravnopravnost, autonomiju, solidarnost, antiautoritarnost, nehijerarhičnost i saradnju. Nemate se, dakle, čega plašiti ni kada je reč o CAS-u, ni kada je reč o anarhiji. U anarhiji ste svaki put kada uđete u prodavnicu. Nije vam potrebna vlada da vam kaže šta treba da kupite, a ni da vas organizuje u red pred kasom, zar ne! Pa, koji će nam onda?

***

Ko hoće, može Blokadnu kuharicu skinuti sa sledeće adrese: https://anarhizam.info/izdanja/blokadna-kuharica-ili-kako-je-izgledala-blokada-filozofskog-fakulteta-u-zagrebu/

***

Završavam citatom druga Đokice Jovanovića, koji je svoj prilog novogodišnjem broju NM završio rečima: „srećno novo leto svoj našoj bistroj i srčanoj mladeži i svim dobrim i poštenim ljudima! A onima, jok!“
Nemam ovome šta da dodam.

***

I, da. Najbolja stvar koja nam se desila u toku 2024. godine su studenti i srednjoškolci u protestu. Sa njima u tišini, Ružo, treba na Studentskom ući u Novu godinu.

(Autonomija)