Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da EU sa današnjeg samita na Brdu kod Kranja želi da pošalje veoma jasnu poruku Zapadnom Balkanu da pripada Uniji i zajedničkoj evropskoj prodici.

„Delimo istoriju, iste vrednosti i duboko sam uverena da delimo i zajedničku sudbinu“, rekla je Fon der Lajen po dolasku na samit EU-Zapadni Balkan.

Ona je ocenila da su zemlje regiona prešle dug put, učinile ogromne napore i reforme ali da ima još posla posebno u oblastima vladavine prava, pravosuđa i slobode medija.

Fon der Lajen je istakla značaj ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan koji, kako je navela, treba da dorinese integraciji zajedničkog regionalnog tržišta.

Pre samita na kojem bi trebalo da bude potvrđena privrženost EU proširenju na Zapadni Balkan, Fon der Lajen je zajedno sa predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom održala sastanak sa premijerom Slovenije Janezom Janšom, premijerom Severne Makeodnije Zoranom Zaevom i bugarskim predsednikom Rumenom Radevom.

Merkel: Nisam podržala fiksni datum za ulazak Zapadnog Balkana u EU

Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je da su se učesnici samita EU – Zapadni Balkan saglasili da zemlje Zapadnog Balkana pripadaju Evropi, ali da nije podržala davanje fiksnog datuma za pristupanje zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj Uniji, piše RTS.

„Nisam podržala da se zemljama Zapadnog Balkana dâ fiksni datum za njihovo pristupanje Evropskoj uniji“, izjavila je Angela Merkel na samitu EU – Zapadni Balkan na Brdu kod Kranja, a prenosi agencija Rojters.

„Zaista ne verujem u određivanje datuma, ali verujem u ispunjavanje naših obećanja. Kada se steknu uslovi, pristupanje može da se realizuje“, rekla je Merkelova novinarima nakon samita.

Ona je takođe izrazila nadu da bi problemi oko blokade pristupnih pregovora Severne Makedonije mogli biti prevaziđeni.

Lideri EU, uz saglasnost lidera sa Zapadnog Balkana, usvojili su na Samitu lidera Evropske unije i Zapadnog Balkana, deklaraciju u kojoj daju nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana i potvrđuju posvećenost procesu proširenja zasnovanog na „kredibilnim reformama partnera“, uz naglasak na važnosti „jačanja integracija i kapaciteta apsorbcije novih članica“ od strane same EU.

Makron: Zemlje Balkana na putu ka EU

Francuski predsednik Emanuel Makron je izjavio da su zemlje Balkana na putu ka Evropskoj uniji i da im se mora pokazati da se nalaze u srcu Evrope.

Makron je, nakon Samita EU-Zapadni Balkan na Brdu kod Kranja, poručio da ove zemlje zaslužuju ulaganja, trgovinu i eventualno članstvo.

„Imali smo dobru diskusiju. Želja nam je da, kratkoročno gledano, ponovo damo evropsku perspektivu zemljama Balkana, koje su u srcu Evrope“, rekao je Makron novinarima.

„Moramo da odgovorimo“, rekao je francuski predsednik, navodeći da bi to pomoglo evropskoj stabilnosti.

On je, takođe, napomenuo da bi za prijem još šest članica bile neophodne reforme evropskog procesa donošenja odluka.

Zaev: Ako se deklaracije EU ne pretoče u dela biće pričinjena nepopravljiva šteta evropskoj ideji

Premijer Severne Makedonije Zoran Zaev preneo je danas čelnicima EU da će,ako se deklaracije EU ne pretoče u dela biti pričinjena nepopravljiva šteta velikoj evropskoj ideji.

Kako je saopštila vlada u Skoplju, Zaev je to rekao na zajedničkom sastanku sa predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom, predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, evrokomerasom za proširenje Oliverom Varhejem, premijerom Slovenije Janezom Janšom i predsednikom Bugarske Rumenom Radevom na Brdu kod Kranja, uoči samita EU-Zapadni Balkan.

Zaev je, kako se ističe, potencirao da narodi Zapadnog Balkana očekuju da se deklaracije EU pretoče u dela i dodao da će ako Unija ne deluje razočarenje kod građana tog regiona biti nepopravljivo i na ogromnu štetu velike evropske ideje zajedništva i saradnje.

Na sastanku je, kako je saopšteno u Skoplju, naglašena važnost proširenja EU zemljama Zapadnog Balkana i pozdravljeno to što za Brisel proširenje Unije na taj region ostaje strateški prioritet, što će, kako se očekuje, biti notirano u zajedničkoj deklaraciji sa današnjeg Samita.

Zaev i Radev: Spremi smo da nastavimo dijalog u cilju rešavanja spornih pitanja

Premijer Severne Makedonije Zoran Zaev i predsednik Bugarske Rumen Radev izrazili su danas spremnost i interes dve zemlje da nastave dijalog u cilju rešavanja spornih pitanja koja blokiraju početak pregovora Skoplja za članstvo u Evropskoj uniji (EU).

Kako je saopštila vlada u Skoplju, Zaev i Radev su to izjavili na zajedničkom sastanku na Brdu kod Kranja sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom i kancelarkom Nemačke Angelom Merkel.

Na tom sastanku, kojem je prisustvovao i vicepremijer Severne Makedonije za evropska pitanja Nikola Dimitrov, izražena je posvećenost procesu proširenja i potvrđen strateški interes Unije po tom pitanju.

Zaev je izrazio zahvalnost za to opredeljenje EU, ističući da je od ogromnog značaja to što lideri poput Makrona i Merkel preduzimaju korake u cilju rešavanja bilateralnih sporova.

„Zaev je pozdravio liderstvo Makrona i Merkelove i zahvalio je Francuskoj i Nemačkoj koje gledaju ka budućnosti i pomažu u rešavanju balkanskih sporova iz prošlosti“, navodi se u saopštenju Vlade Severne Makedonije.

On je izrazio očekivanje za jasna opredeljenja makedonskih građana za evropsku budućnost zemlje, ističući da su „hitno potrebni evropski koraci svih zemalja članica EU… da se ne dozvoli razočaranje naroda i poveća rizika od jačanja retrogradnih nacionalističkih struja“.

Sofija je u decembru 2020. prvi put blokirala usvajanje Pregovaračkog okvira i početak pregovora EU sa Skopljem, uz obrazloženje da Severna Makedonija ne ispunjava bilateralni sporazum o dobrosusedstvu, ali i sa zahtevom da prizna „bugarske korene“ makedonskog identiteta i jezika, što Skoplje odbacuje.

Bugarska je veto na početak pregovora potvrdila i u junu ove godine na Savetu EU.

Zaev: Potezi i blokade predsednika Bugarske su uvreda za makedonske građane

Premijer Severne Makedonije Zoran Zaev izjavio je danas da je na Samitu za Zapadni Balkan u Kranju dobijena još jedna snažna potvrda da se samo jedna članica EU, Bugarska, protivi integraciji i početku pregovora njegove zemlje za članstvo u Uniji.

„Na žalost i ogromno razočarenje, moje lično i verujem svih naših građana, blokada dolazi od našeg suseda Bugarske. Poruke predsednika (Francuske Emanuela) Makrona i kacelarke (Nemačke Angele) Merkel su jasne – za rešenja treba gledati napred ka budućnosti, a ne kopati po prošlosti. Na žalost, nisam siguran da je predsednik (Bugarske Rumen) Radev razumeo tu poruku“, rekao je Zaev u izjavi medijima po zavšetku Samita EU i Zapadni Balkan u Brdu kod Kranja.

Kako je istakao premijer Severne Makedonije, „koraci i blokade koje Radev preduzima u ime Bugarske su uvreda za makedonske građane“ i „makedonski narod sa svom svojom miroljubivosti ne može da opravda te blokade“.

„Moj narod je meni dao madat da stvaram rešenja, nije mi dao madat da opravdavam politike iz prošlog veka“, rekao je Zaev i istakao da ne postoji zemlja članica EU koja ima bilo kave zamerke na reforme.

„Naš napredak u integraciji u EU prvenstveno treba da zavisi od unutrašnjih reformi povezanih sa evropskim standardima, a ne od bilateralnih pitanja. Zato smo posvećeni rešavanju bilateralnih sporova koji se vuku iz prošlosti, a dokaz za to su Prespanski dogovor (sa Grčkom) i Dogovor sa Bugarskom iz 2017. godine“, rekao je premijer Severne Makedonije.

Prema njegovim rečima, nije nova vest da je za vlasti u Skoplju prihvatljivo, u duhu evropskih dobrosusedskih odnosa, da intenziviraju razgovore sa susednom Bugarskom, ali i da nije nova vest da imaju jasan i glasan stav o identitetskim pitanjima, a to je da makedonski identitet nije tema za razgovor.

„Mi kažemo – da, možemo i moramo, dve strane, odmah posle izbora u Bugarskoj i Severnoj Makdoniji, sa iskrenom političkom voljom da preuzmemo odlučne korake za rešavanje otvorenih pitanja“, rekao je Zaev u Kranju, ističući da je Skoplje preuzelo sve neophodne korake u svojoj nadležnosti za deblokiranje procesa proširenje EU na Zapadni Balkan.

Komšić: Bosna i Hercegovina ostaje opredeljena za evropski put

Predsedavajući Predsedništva Bosna i Hercegovina Željko Komšić izjavio je danas da Bosna i Hercegovina ostaje opredeljena za svoj evropski put, uprkos svim izazovima i različitim političkim uticajima trećih strana.

„Pozivam države članice Evropske unije da očuvaju proces evropskih integracija za BiH, kao suverenu i nezavisnu zemlju ravnopravnih i jednakopravnih građana, koji svoju budućnost treba da vide u svojoj zemlji“, kazao je Komšić tokom druge plenarne sednice samita EU – Zapadni Balkan, na Brdu kod Kranja.

On je ocenio da se u BiH moraju prevazići unutrašnje nesuglasice, kako bi evropske vrednosti i evropske standarde „doveli u Bosnu i Hercegovinu i omogućili građanima da ostanu u svojoj zemlji, ne zbog evropske perspektive, već zbog poboljšanja kvaliteta života i garancije zaštite osnovnih ljudskih prava i sloboda u skladu s dostignućima savremene civilizacije“.

Da bi tako nešto bilo moguće, Komšić je rekao da od EU očekuje da ne odustaje od vlastitih vrednosti, principa i standarda u svim zemljama Zapadnog Balkana, jer bi odustajanje zbog kratkoročnih ciljeva, moglo ostaviti dugoročne posledice i u samoj EU.

„Zato je važno da sa današnjeg Samita pošaljemo važnu poruku – da Zapadni Balkan treba obaviti tranziciju prema evropskim vrednostima i standardima u što skorijem roku i da će, u tom pogledu, Evropska unija pružiti svu neophodnu pomoć i podršku“, naglasio je predsedavajući Predsedništva BiH.

Komšić je pozdravio inicijativu o Zajedničkom regionalnom tržištu (CRM), navodeći da je BiH potpisnica Akcionog plana CRM.

Pozdravio je ulogu EU u tom procesu, navodeći da se Zajedničko regionalno tržište bitno razlikuje od drugih regionalnih inicijativa, zbog odlučnosti EU da za Zapadni Balkan izdvoji 30 milijardi evra u narednih sedam godina.

„Smatram da je ekonomsko regionalno povezivanje, zasnovano na osnovnim principima EU, od velike važnosti za poboljšanje životnog standarda kao i za napredak čitave regije ka evropskom putu“, kazao je Komšić.

(Beta/RTS/Reuters, foto: Beta/AP/STA)