Istraživači Univerziteta Kolumbija analizirali su ceo slučaj „Ćuruvija”: od ubistva novinara do oslobađanja okrivljenih, odluke Vrhovnog suda o povredi zakona u pravosnažnoj presudi i tužbi protiv fondacije koju su osnovala njegova deca. Slučaj ocenjuju kao presedan i ističu njegovu važnost za pitanja slobode izražavanja, odgovornosti i istorijskog pamćenja.

Sudski postupak za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije godinama je deo međunarodne baze važnih sudskih postupaka za slobodu izražavanja koju vodi Specijalna inicijativa kancelarije predsednika Univerziteta Kolumbija u Njujorku (SAD), pod nazivom „Globalna sloboda izražavanja” (Global Freedom of Expression; Inicijativa).

Ove godine je istraživački tim Kolumbije objedinio celokupan tok slučaja „Ćuruvija”: od vremena uoči i nakon ubistva novinara 1999. godine, preko sudskog postupka, dve prvostepene osuđujuće presude i konačnog oslobađanja okrivljenih, do odluke Vrhovnog suda da je Apelacioni sud bitno povredio odredbe krivičnog postupka u pravosnažnoj presudi, a na kraju i tužbe okrivljenih protiv Slavko Ćuruvija fondacije zbog reakcije na presudu. Istraživači Kolumbije, analizirajući sve te procese, zaključuju da je ovaj slučaj presedan u svojoj oblasti.

„Posmatrani zajedno, ovi događaji pokazuju da posledice ovog slučaja daleko prevazilaze samu oslobađajuću presudu”, navode u sveobuhvatnoj analizi.

Uprkos tome što je Vrhovni sud utvrdio da su pravosnažnom presudom bitno povređene odredbe krivičnog postupka, konačna odluka ne može biti izmenjena.

Zbog toga istraživači Kolumbije navode da celokupan slučaj „Ćuruvija” ukazuje na to „kako procesna ograničenja, koja onemogućavaju ispravljanje pravno manjkave oslobađajuće presude, mogu da doprinesu nekažnjivosti za zločine nad novinarima i, posledično, uticati na mogućnost novinara, organizacija civilnog društva i javnosti da učestvuju u otvorenoj i temeljnoj raspravi o odgovornosti za napade na medije”.

Od nade do nekažnjivosti

Kada je slučaj „Ćuruvija” 2020. godine uvršten u bazu Univerziteta Kolumbija, i dalje je postojala mogućnost da će odgovorni za ubistvo novinara biti kažnjeni. Apelacioni sud je ukinuo prvostepenu osuđujuću presudu i proces je vraćen Specijalnom sudu na ponovno odlučivanje.

Holi Džonson iz Inicijative Kolumbije tada je za Cenzolovku ocenila prvostepenu presudu kao „izrazito značajnu” i razlog za optimizam kada je reč o procesuiranju najtežih napada na novinare.

Istovremeno je ukazala na njen važan nedostatak: sud je ubistvo Ćuruvije posmatrao prvenstveno kao krivično delo, ne stavljajući dovoljno u prvi plan to da je bio novinar i da novinari imaju važnu ulogu u društvu.

„Specijalni sud“ potom donosi novu, gotovo identičnu prvostepenu presudu. Dok se čekala odluka Apelacionog suda, Džonson je upozorila da „slučajevi poput ovog znaju da traju godinama, što doprinosi kulturi nekažnjivosti zločina”.

„U tim slučajevima, počinioci znaju da je malo verovatno da će odgovarati. Vremenom uspomene izblede, dokazi nestaju, gubi se početni entuzijazam istrage, a ljudi postaju sve umorniji i sve pesimističniji.”

Apelacioni sud je na kraju oslobodio svu četvoricu okrivljenih pripadnika nekadašnjeg Resora državne bezbednosti (RDB): bivšeg načelnika RDB Radomira Markovića od optužbe da je „podstrekivao“, a Milana Radonjića, Miroslava Kuraka i Ratka Romića da su bili saizvršioci ubistva.

Ni u konačnoj presudi Ćuruvijino obavljanje novinarskog posla, pritisci, novčane i zatvorske kazne koje su prethodile njegovom ubistvu, za sudije nisu bile od presudnog značaja.

Apelacioni sud je detaljno razmatrao podatke o operativno-tehničkim merama RDB-a, uključujući praćenje kretanja Slavka Ćuruvije u danima pre i na sam dan ubistva. Zaključio je, međutim, da nije dokazana uzročno-posledična veza između tih mera i ubistva, uprkos činjenici da je Ćuruvija bio praćen do zločina.

„Sud nije osporio da je Ćuruvija bio protivnik tadašnje vlasti u Srbiji, ali je naveo da, imajući u vidu oslobađajuću presudu, u ovom konkretnom slučaju nije bilo moguće ispitivati motive ubistva”, navode istraživači Kolumbije o oslobađajućoj presudi.

U oktobru 2025. godine Vrhovni sud delimično usvaja zahtev za zaštitu zakonitosti koji je podneo javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva, utvrđujući da je Apelacioni sud počinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka u korist pravosnažno oslobođenih.

„Vrhovni sud je konstatovao da je Apelacioni sud suštinski pogrešno predstavio iskaze svedoka i izneo međusobno protivrečne razloge u vezi sa ključnim forenzičkim dokazima”, navode istraživači Kolumbije.

Dodaju i da nije reč „o manjim procesnim nepravilnostima, već o nedostacima koji su, po oceni Vrhovnog suda, onemogućili delotvorno preispitivanje presude Apelacionog suda”.

„Važno je napomenuti da se nedoslednosti koje je utvrdio Vrhovni sud mogu uočiti jedino poređenjem presude Apelacionog suda sa zapisnicima sa pretresa, zbog čega je spoljnim posmatračima teško da ih prepoznaju samo na osnovu teksta presude”, piše u analizi.

Iz Kolumbije ukazuju da, uprkos utvrđenoj povredi zakona, Vrhovni sud u tom postupku nije mogao da ukine pravosnažnu presudu.

Tužba i presuda protiv Fondacije

Inicijativa Kolumbije ocenila je da su u slučaju „Ćuruvija” posledice po slobodu izražavanja „postale još izraženije nakon okončanja krivičnog postupka”.

Nekadašnji okrivljeni, a potom oslobođeni Radonjić, Romić i Kurak tužili su Slavko Ćuruvija fondaciju, koju su osnovala deca ubijenog novinara, zbog saopštenja kojim je reagovala na oslobađajuću presudu.

„Prema navodima Fondacije, prvostepeni sud odbacio je sve njene glavne argumente odbrane, uključujući i tvrdnju da je sam Vrhovni sud zaključio da je oslobađajuća presuda Apelacionog suda bila pravno manjkava”, piše u analizi.

Ipak, u ovom slučaju je doneta prvostepena presuda po kojoj Fondacija mora da plati više od milion dinara za naknadu štete tužiocima i troškove postupka. Sud je ocenio da SĆF nije poštovala pretpostavku nevinosti tužilaca, a Fondacija je uložila žalbu.

„Postupci u slučaju ‘Ćuruvija’ postali su ne samo krivičnopravni predmet, već i značajan slučaj koji se tiče slobode izražavanja, odgovornosti, istorijskog pamćenja i odvraćajućeg efekta koji naknadna građanskopravna odgovornost može imati na napore da se dokumentuju i razmatraju nerasvetljeni napadi na novinare”, navodi se u analizi Inicijative Univerziteta Kolumbija.

Pavol Salaj: Slučaj „Ćuruvija” progoni celo društvo

U istom izdanju njuzletera u kom je predstavila dopunjenu analizu slučaja „Ćuruvija”, Inicijativa Univerziteta Kolumbija objavila je i intervju sa Pavolom Salajem, direktorom kancelarije Reportera bez granica u Pragu.

„Dok ubice Slavka Ćuruvije ne budu osuđene, u Srbiji je moguće izvući se sa ubistvom novinara”, rekao je Salaj, podsetivši da je kasnije ubijen i novinar Milan Pantić.

Salaj navodi i da slučaj Slavka Ćuruvije, uz „navode o učešću tajnih službi, odražava politička dešavanja i noviju istoriju Srbije”.

„Ćuruvija je bio pod nadzorom i izložen opsežnoj kampanji blaćenja pre nego što je ubijen. I nadzor i blaćenje već se nekoliko godina sprovode nad novinarima u Srbiji. Veoma smo zabrinuti za njihovu bezbednost zbog alarmantnih znakova koji prethode veoma teškom incidentu”, kaže.

On zaključuje da „slučaj Slavka Ćuruvije ne progoni samo novinare u Srbiji već i čitavo društvo”, ukazujući na to da je sloboda medija u Srbiji u drastičnom padu.

Srbija je na godišnjoj listi Svetskog indeksa medijskih sloboda Reportera bez granica ove godine zauzela 104. mesto od 180 država i teritorija.

To je najniža pozicija na kojoj se Srbija našla u proteklih 25 godina, koliko Reporteri vode Indeks. Za godinu dana pala je za osam mesta, a u poslednjih 10 godina za – 45.

(Cenzolovka, foto: Predrag Mitić, Fondacija Slavko ćuruvija)