Srbija više nema svoje nafte, ili je ima za još par decenija? Zavisi koga pitate. Sagovornici VOICE-a ne slažu se u procenama. Dok oni koji prate energetiku upozoravaju da bi informacija da su domaća lešišta nafte u Vojvodini iscrpljena mogla biti tačna jer su prilikom privatizacije Naftne industrije Srbije, suprotno praksi u svetu, ruskom kupcu pored kompanije pripala i ležišta nafte pod zemljom, pojedini stručnjaci pak tvrde da nafte u njima ima za još popriličan broj godina. Čitavu polemiku podstakla je nedavna tvrdnja predsednika Srbije Aleksandra Vučić da više nema domaćih zaliha nafte.

“Mi više naše nafte nemamo, to ljudi da znaju, to su minimalne količine. Sve je potrošeno, sve je eksploatisano, nema više naše nafte, nema srpske nafte”, rekao je Vučić pre dvadesetak dana.  

Sagovornici VOICE-a ukazuju, međutim, da podaci s terena pokazuju da NIS intenzivno radi na novim bušotinama i da je u koncesiju uzeo i polja u Rumuniji, u blizini naše granice, te da geološki proračuni govore da u određenom broju postojećih bušotina nafte ima još za par decenija. NIS i nadležni pokrajinski organi, budući da je najveći deo postrojenja na teritoriji AP Vojvodine, ne oglašavaju se niti odgovaraju na pitanja VOICE, dodatno tako podstičući konfuziju.

OPADA PROIZVODNJA

Zvezdan Kalmar iz Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) istakao je za VOICE da je nejasan razlog i kontekst Vučićeve izjave jer se ne zna na bazi kojih izvora je predsednik Srbije izneo takvu tvrdnju, te ko ga je i zašto savetovao ni šta je s tim hteo da postigne.

– Ne verujem da čovek koji poznaje sve moguće toponime u Srbiji, koji poznaje sve moguće fabrike i farme i puteve, i koji zna da planira sve moguće transportne koridore u Srbiji, takve stvari radi omaškom. Videli smo kako ima vrlo profesionalno pripremljene čitave dramske zaplete, i ne samo to, njegove izjave su uvek praćene čitavom kampanjom, tako da ne znam šta je hteo ovim da postigne. Možda da poveća strah kod ljudi od nedostatka energije i da usmeri pažnju ka tome da moramo nekakve investicije da uradimo? Možda je mislio na elektrifikaciju? Možda je mislio na povećanje infrastrukturnih kapaciteta za uvoz nafte, nešto od toga – ocenio je Kalmar.

Naučni saradnik Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu i stručnjak za energetiku Goran Vasić smatra, međutim, da je Vučićeva tvrdnja “blizu istine”. On je za VOICE ocenio a mi više domaćih naftnih resursa nemamo, te da je to epilog procesa koji je započet „nesrećnim načinom“ privatizacije Naftne industrije Srbije, prilikom koje su zajedno sa kompanijom prodate i rudne rezerve, kao i bušotine sa toplom vodom. Na to se zatim nadovezuje i, po njegovim rečima, dosta netransparentno upravljanje NIS-om, gde su predstavnici Republike Srbije postavljeni isključivo po političkoj liniji, bez ikakvih profesionalnih kompetencija da se bave problemima energetike ili ekonomskim upravljanjem tako velike kompanije.

– Nikada nismo čuli neku vrstu izveštaja, planova, šta ti ljudi rade i za šta se zalažu na tim sastancima borda, Nadzornog odbora, koji donosi ključne odluke o funkcionisanju Naftne industrije Srbije. Tako da bi bilo dobro kad bi se u budućnosti ta situacija promenila i javnost bila više uključena, ili bar obaveštena o nekim strateškim odlukama koje su važne za funkcionisanje ovog vrlo važnog preduzeća – ukazao je Vasić.

Podsetio je i da su stručnjaci upozoravali da se na pojačanoj eksploataciji naftnih resursa radi od same privatizacije, te da je već u prve tri-četiri godine zahvaljujući toj pojačanoj eksploataciji isplaćena cena po kojoj je kupljen NIS. Problem je i što je ceo posao zaogrnut plaštom međudržavnog ugovora, koji je tajan, kao što su tajni i ostali ugovori vezani za Beograd na vodi, aerodrom ili brzu prugu.

– Mi vrlo komercijalne stvari, gde ostaje veliki prostor za manipulaciju cenama, zaodenemo nekim tajnim državnim ugovorima. Kod privatizacije NIS-a to je neki famozni strateški ugovor između Republike Srbije i Ruske federacije, gde je navedeno da smo mi dali povlašćeni položaj od 51 posto vlasništva da bi se ti neki naši državni interesi, pre svega oko odbrane Kosova, sproveli – naveo je Vasić.

Upozorio je da se isti princip preslikao i na gasni sektor, te da je nepoznat vlasnički odnos u vrlo važnom skladištu gasa, iako je reč o posebnom privrednom preduzeću.

– Na žalost, to su loše odluke po energetsku suverenost i na uticaj na sigurnost u snabdevanju ključnim energentima u budućnosti. Vrlo je nezgodna situacija kad vi zavisite samo od jednog dobavljača, tu ste u vrlo podređenom položaju i to je nešto što bi trebalo da zabrine donosioce odluka za energetsku politiku Republike Srbije – rekao nam je Vasić.

JOŠ SE ISTRAŽUJE

Poslovni podaci NIS-a pokazuju da poslednjih godina proizvodnja polako ali sigurno opada. Tako je 2020. godine obim proizvodnje nafte i gasa iznosio 1.259.000 uslovnih tona, dok je 2019. ta proizvodnja dostigla milion i 286 hiljada uslovnih tona. Nakon preuzimanja NIS-a, prema podacima te kompanije, proizvodnja je konstantno rasla, da bi u 2010. godini NIS ostvario najveću  proizvodnju nafte i gasa u toj deceniji.

Obim proizvodnje domaće nafte  i gasa iznosio je 1.229,4 hiljade uslovnih tona, što je za 33 odsto više u odnosu na 2009. godinu – stoji u godišnjem izveštaju NIS za 2010. godinu. Naredne, 2011. obim proizvodnje dodatno je povećan na 1.521.000, pa zatim 2012. na 1.693.600 uslovnih tona. Isti dokumenti svedoče o opadanju broja istražnih bušotina poslednjih nekoliko godina, pa je tako u 2018. godini izbušeno 50 razradnih i 10 istražnih bušotina, u 2019. 45 razradnih i 11 istražnih bušotina, dok je u 2020. bilo svega 33 nove razradne, 3 istražne bušotine u Srbiji i jedna u Rumuniji.

Zvezdan Kalmar smatra, međutim, da su upravo ta istraživanja dokaz da nafte još ima i podseća na istražne radnje koje na severu Bačke traju više od godinu dana, čemu se inače građani protive.

– Mislim da je to jedna vrlo neodgovorna predsednikova izjava jer mi znamo da se rade vrlo ozbiljna istraživanja. Prostim uvidom u to kada putujemo možemo da vidimo da naftne bušotine rade. Ja sam, recimo, pre nekoliko dana bio na samoj granici, na takozvanoj Makovoj sedmici, tamo sam sasvim izvesno  video kamione kako odvoze naftu, a isto to vide i moji nesrećni sugrađani iz Palića, Ludoša, Horgoša, koji trpe nepodnošljive uslove gde desetine i stotine kamiona dnevno prolaze sa naftom – navoeo je on.

Podsetimo, VOICE je već pisao o problemima građana tog kraja, čiji svakodnevni život trpi zbog novih istraživanja NIS-a.

Obaveze NIS-a

Ukoliko je ekspolatacija nafte zaista došla do svog kraja, NIS ima obavezu da je okonča tako da ne ostanu posledice po životnu sredinu, upozorio je za VOICE redovni profesor Katedre za hemijsku tehnologiju i zaštitu životne sredine Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu dr Božo Dalmacija.
To je obaveza koja proističe iz Zakona o mineralnim sirovinama, a u slučaju da se to ne uradi kako treba, Dalmacija za VOICE ukazuje da može doći do mešanja voda iz različitih perioda, odnosno slojeva zemljišta i njenog zagađenja.   
– To kontrolišu inspektori i oni treba da provere da li je to odrađeno. I kod običnih bunara, kada se završava priča sa izvorištima, ako taj bunar ima uticaj na životnu sredinu, on mora posle eksploatacije da se zatvori i to nadzor treba da se obavlja na na nivou Republike, inspektor republički bi trebalo da obiđe i da dobije papire sa dokazima da li je to zatvoreno ili nije – kazao je Dalmacija.
On je dodao da ta obaveza ne postoji jedino ako su u pitanju bušotine sa termo-mineralnom vodom, jer se one konzerviraju radi eventualne eksploatacije u budućnosti.

INŽENJER U SUDSKOM SPORU SA NIS-om

Upravo pomenuti problemi koji se tiču životne sredine mogli bi biti smanjeni ukoliko bi se primenila njegova projektna rešenja, navodi za VOICE inženjer geologije i nekadašnji zaposlenik NIS-a Aca Udicki. Naime, on tvrdi da Vučićeva izjava nikako ne može biti istinita, jer rezervi nafte i gasa ima još za bar dve decenije. Podseća da je sa nekoliko kolega još krajem devedesetih predložio rukovodstvu tadašnjeg „Naftagasa“ dodatna istraživanja na pojedinim već izbušenim bušotinama kako bi se dokazalo postojanje novih ležišta i rezervi nafte i gasa. Sve je to, precizira, urađeno u skladu sa važećim pravilnicima „Naftagasa“ i tada važećoj zakonskoj regulativi, pa je predloženo više tehničkih unapređenja, ali ona nisu prošla ni kod tadašnjeg rukovodstva, ali ni kasnije kod Rusa, nakon što su kupili preduzeće, iako su čak oformili tim za predlaganje radova u periodu 2010-2020.

– Deset ljudi je bilo imenovano u taj tim, geologa. Tim je formiran 3. jula  2009. godine, održavali su sastanke po tehničkim predlozima, geološkim predlozima gde pronaći nove rezerve nafte. Ja sam došao na red i predložio pet lokaliteta na već izbušenim bušotinama – istakao je Udicki.

On je napomenuo da bi u slučaju njihove eksploatacije bilo vrlo malo uticaja na životnu sredinu u odnosu na to kada se rade kompletna nova istraživanja, a bilo bi i značajno jeftinije od izrade nove bušotine.

– Govorim o konkretnim rezervama koje potencijalno postoje po geološkim shvatanjima, ne samo mojim, nego i više kolega sa kojima sam radio tih pet-šest tehničkih unapređenja. Prema ovom zapisniku, tu bi se moglo naći oko 35 miliona tona rezervi nafte i gasa. Od toga, za relativno kratak period, može se sigurno, ako bude pozitivno, iscrpeti najmanje oko 3,5 miliona tona i poslati u rafineriju – rekao je on.

Udicki je dodao da je njegov predlog odbijen, ali da je zatim, čim je napustio NIS, na svega 200 metara od bušotine na koju je svojim projektnim rešenjima ukazivao, urađena nova bušotina, koja je potvrdila njegova predviđanja o postojanju nafte i gasa u ekonomskim, komercijalno isplativim količinama.

– Ja sam tada pisao generalnom direktoru Kirilu Kravčenku. On je tražio obaveštenje o istraživanju i dobio obaveštenje, došao sam do tog dokumenta tokom vođenja sudskog spora za intelektualnu svojinu jer su koristili neovlašćeno moje tehničko unapređenje, i oni su mu, isti ti naši stručnjaci, odgovorili da to nije prihvaćeno zvanično, ali da su to realizovali. I sada se već više od 10 godina vodi sudski spor. Pored toga što su potvrdili postojanje na tom lokalitetu koji sam prezentovao, oni su dokazali još jedno ležište nafte i gasa, otprilike kilometar i po dalje, lako se vidi na Google mapi. Vide se površine zemljišta koje nisu pod usevima, što ukazuje na novo komercijalno ležište nafte – inaveo je Udicki.

Ova dva nova ležišta nalaze se u Severnom Banatu, na tromeđi sa Rumunijom i Mađarskom. Udicki kaže da NIS ima koncesioni blok u Rumuniji, na kojem je dokazao postojanje novog komercijalnog ležišta nafte i gasa, koristeći neovlašćeno ista projektna rešenja koja su pod sudskim sporom za intelektualnu svojinu. Ne treba zaboraviti da je novo ležište u Rumuniji, na prostoru Evropske unije, dodaje Udicki.

Inače, prema njegovim proračunima, reč je najviše o rezervama u Srednjem Banatu, oko Zrenjanina, Melenaca, Bašaida, Vojvode Stepe, Livada (Aleksandrovo)… Pod uslovom da se ostvari samo polovina od tog na šta ukazuje, Srbija bi iz tih potencijalnih nalazišta, sa ulaganjima od svega 15 ili 20 odsto do sada uloženih sredstava, ali i sa pet puta manjim uticajem na životnu sredinu, iz tih ležišta mogla da dobija minimum 100-150 tona nafte dnevno.

– Po mojoj gruboj proceni, pošto moja specijalnost nije proizvodnja ali neke elemente poznajem, sledećih 15-20 godina moglo bi da se eksploatiše sigurno, ekonomski opravdano, po sadašnjim tehnološkim mogućnostima – tvrdi Udicki, koji procenjuje da postoji i najmanje desetak novih ležišta nafte i gasa, te da pored prijavljenih, on zna za još tri-četiri lokaliteta koja zbog prvobitnog odbijanja nije ni obelodanio.

PROBLEMI U BUDUĆNOSTI

Udicki upozorava da bi eventualno gašenje proizvodnje dovelo do toga da 3.000 zaposlenih direktno uključenih u proizvodnju sirove nafte i gasa ostane bez posla, a da to može da se spreči ukoliko se njihova projektna rešenja primene. Vasić pak podseća da u okolini ima dosta rafinerijskih kapaciteta, u Rumuniji, Austriji, te da će od opšte potrošnje zavisiti koliko dugo će se naše rafinerija baviti tim poslom. Napominje i da danas samo pančevačka rafinerija radi na derivaciji sirove nafte, dok ona u Novom Sadu samo prerađuje ulja, najviše transformatorska.

– Ako nema više ekonomski isplative nafte, oni proizvodni delovi NIS-a koji se bave bušenjem nemaju više posla na teritoriji Srbije. Većina njih radi za druge kompanije i verovatno će deo njih dobiti priliku da radi na drugim bušotinama, a mi treba da se pripremimo polako za gašenje tog sektora kod nas, što se tiče bar nafte – ocenio je Vasić.

Dodao je i da će država morati da razmišlja u dva pravca – jedan je osiguravanje tokova snabdevanja naftom iz međunarodne trgovine, a drugi je energetska tranzicija, napuštanje fosilnih goriva koja su, pre svega, vezana transportni sektor.

Kalmar podseća da Srbija oko devedeset odsto svojih energetskih potreba u saobraćaju zadovoljava iz uvoza, što opravdano pojačava strah od dodatne energetske zavisnosti od uvoza stranih goriva.

– Kao ekolog koji se bori protiv klimatskih promena, apsolutno se protivim daljem razvoju zavisnosti od fosilnih goriva i smatram da je neophodno ići u pravcu promene izvora energije koji će da koristi saobraćaj. Naravno, kao neko ko se bori protiv kopanja litijuma u Srbiji, neću blanko i nekontrolisano da izjavim da je rešenje direktna elektrifikacija korišćenjem litijumskih baterija. Mora da postoji neko drugo rešenje koje neće uključivati litijumske baterije, jer bi to dovelo do toga da bismo morali drastično da povećamo spaljivanje uglja iz termoelektrana, da bismo mogli da nahranimo te baterije koje bi koristili automobili – upozorio je Zvezdan Kalmar.

Goran Vasić napominje da je dobra strana to što se Srbija na polju energetike polako integriše u tržište EU, kroz Energetsku zajednicu. To je, podseća, asocijacija napravljena za države Zapadnog Balkana i Ukrajinu, Moldaviju, kako bi polako usvojile principe poslovanja EU.

– Imamo stalne rezerve kojima može da se reguliše tržište ako za tim postoji potreba, ali još nije postignut projektovani nivo koji je u skladu sa evropskim standardima. Shodno propisima Energetske zajednice, mi bismo trebali da imamo rezervi za oko 90 dana naše potrošnje, da se to nalazi u nekim strateškim rezervama. Mi svake godine to povećavamo i mislim da sada imamo za negde oko 45 dana – rekao je Vasić dodajući da zbog toga ne veruje da će se eventualni prekid proizvodnje NIS-a reflektovati na snabdevanje domaćeg tržišta.

Dalibor Stupar  (VOICE, naslovna fotografija: Natalija Jakovljević/RSE)