Sve je više građana Srbije koji su za uvođenje sankcija Rusiji, pokazuje najnovije istraživanje javnog mnenja. Broj onih koji su za to da vlasti u Beogradu uvedu sankcije protiv zvaničnog Kremlja porastao je za 10 odsto u periodu od maja do oktobra ove godine, objavila je nevladina organizacija Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost – CRTA.

Rezultati ukazuju da se trend velike podrške Rusiji s početka rata smanjuje, kaže Vujo Ilić, savetnik za javne politike i jedan od autora istraživanja organizacije CRTA.

Istraživanje je sprovedeno na uzorku od hiljadu ispitanika u periodu od 24. septembra do 3. oktobra ove godine.

Srbija je jedna od dve države, kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, koja nije uvela sankcije Rusiji nakon agresije na Ukrajinu. Pored Srbije, to nije učinila ni Turska.

Vlasti u Srbiji pravdaju to ekonomskim interesima i podrškom Rusije kada je reč o nezavisnosti Kosova, koju zvaničan Beograd i Kremlj ne priznaju.

Dosadašnja istraživanja javnog mnjenja u Srbiji pokazivala su visok stepen podrške Rusiji.

Kada je reč o odnosu prema Evropskoj uniji (EU), rezultati istraživanja organizacije CRTA pokazuju da postoji izvesna ravnodušnost prema evrointegracijama, odnosno prema pitanju da li pristupiti ili prekinuti pregovore sa EU.

U tim pregovorima Srbija je od 2014. godine.

Istraživanje je pokazalo i da je trećina građana Srbije pesimistična o budućnosti države u kojoj žive, te smatraju da se Srbija kreće u lošem pravcu.

Promene su blage ali vidljive

U odnosu na istraživanje koje je CRTA sprovela u maju 2022. godine, najnovije ispitivanje javnog mnjenja pokazuje osetnu promenu u odnosu građana prema Rusiji.

Na jednoj strani podrška sankcijama raste, ali je takođe gotovo udvostručen procenat onih koji su za to da Srbija treba da održava dobre odnose sa Rusijom.

„To je nešto što ja mislim da i naša vlast pažljivo posmatra i da će bilo kakve moguće potencijalne spoljnopolitičke zaokrete u budućnosti i ona možda praviti kada bude javno mnjenje promenilo sliku“, objašnjava Ilić.

EU je uvela više paketa sankcija Rusiji zbog agresije na Ukrajinu koja je počela 24. februara. Uprkos pozivima iz Brisela, vlasti u Beogradu odbijaju da se pridruže ovim sankcijama. Srbija je kandidat za članstvo u EU i ima obavezu da do ulaska u Uniju uskladi svoju spoljnu politiku.

Srbija je podržala nekoliko rezolucija Ujedinjenih nacija kojima se potvrđuje teritorijalni integritet Ukrajine i osuđuje ruska agresija.

Dobri odnosi sa Rusijom nauštrb Zapada

U prilog tezi koju ističe Ilić jesu i podaci koji govore da je najveći broj onih koji bi bili zabrinuti ako bi Srbija odustala od evrointegracija zarad dobrih odnosa sa Rusijom.

Po pitanju izbora EU ili Rusije, relativno je visok procenat i ravnodušnih.

„Taj odnos sa Rusijom je velikom delu građana nešto vredno i čega oni ne žele da se odreknu, dok članstvo u EU može da se tumači kao nešto daleko i apstraktno od čega možda i ne vide jasno niti korist a niti su emotivno vezani za to“, objašnjava Ilić.

Kompanije iz Evropske unije daleko su najveći investitori u Srbiji sa više od 63 odsto ukupnih stranih direktnih investicija realizovanih u proteklih dvanaest godina, pokazuju podaci Narodne banke Srbije.

Evropska unija je i najveći spoljnotrgovinski partner Srbije.

Bespovratna sredstva EU Srbiji do danas iznose 3,688 milijardi evra i EU je „daleko najveći donator u Srbiji“, navodi se na sajtu Evropske delegacije u Srbiji.

Najveći procenat zabrinutih ipak, objašnjava Ilić, pokazuje da nema onih koji su za potpuno okretanje u pravcu Rusije.

„To govori da građani na neki način u najvećem delu podržavaju ovu vrstu status quo stanja„, kaže Ilić.

Indiferentnost prema evropskom putu

Nevezano za Rusiju, pitanje „za“ ili „protiv“ Evropske unije je na klackalici, pokazuje istraživanje. Ipak za nekoliko procenata veći je broj onih koji su protiv pristupa EU.

Pojedini zvaničnici Srbije često su u svojim izjavama kritikovali Evropsku uniju.

Kritike na račun EU uputio je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić 7. novembra u intervjuu za Radio-televiziju Srbije (RTS).

Dačić je komentarišući ulogu Brisela u dijalogu Srbije i Kosova, rekao da „maske treba da padnu da se vidi da li postoji Briselski sporazum čije je sprovođenje obaveza i Brisela“.

Vujo Ilić iz organizacije CRTA kaže da su građani na pitanja o odnosu prema nastavku pregovora sa EU sa jedne strane i odnosu prema prekidu evrointegracija istih najčešće iskazivali ravnodušnost.

On ukazuje na to da se poslednjih godina u domaćim medijima EU pretežno prikazivala na neutralan ili na negativan način.

„I to su glavni razlozi zbog kojih ta ravnodušnost napreduje“, zaključuje Ilić.

(RSE, Foto: Pixabay)