U partnetskom nasilju ubijena je još jedna žena u našoj zemlji – sedmi po redu femicid od početka ove godine bio je povod večerašnjem protestu na Trgu slobode u Novom Sadu u organizaciji aktivističke grupe “Žene za promene”.

U Ulici Baja Pivljanina u naselju Klisa u Novom Sadu u subotu prošle nedelje mladu dvadesetdevetogodišnju ženu Aranku A., majku troje dece, ubio je njen partner. Hladnim oružjem naneo joj je povrede od kojih je preminula. Nakon toga pokušao je samoubistvo, lekari se bore za njegov život.

Aranka je napustila svog partnera neposredno pre nego što joj je on oduzeo život. „Žene za promene“ uputile su sinoć upozoravajuće poruke javnosti i institucijama, upitavši ih: „Ko je brinuo o Aranki u međuvremenu, u tom kratkom period od kada je ona napustila svog partnera, do trenutka kada ju je on, sva je prilika, zbog toga, svirepo kaznio, ubio! Policija – ne! Okruženje – ne! Nadležne institucije – ne! Ostadoše gluvi, slepi i nemi svi kojima je u ovom društvu zaštita građana, pogotovo žena i dece, dužnost i posao!

Ko treba da brine o bezbednosti građanki i građana? Ili život žene nije baš toliko ni važan?! Sudeći po izostanku reakcija državnih institucija i pojedinaca kojima je to dužnost, izgleda da i nije! Društvo koje nije u stanju da zaštiti živote, prava i slobode svojih građanki nije manje žensko – to društvo je manje ljudsko!“

Pre ovog, femicid se u Novom Sadu dogodio na Vidovdanskom naselju.

Od ruke svog supruga stradala je Gordana T. (53 godine). Krivično delo okvalifikovano je kao teško ubistvo, jer je izvršeno na svirep i podmukao način. Od februara do sanas dogodila su se još tri ubistva: mlade žene Halile T. u Bačkom Gradištu koju je ubio nevenčani suprug, i ubistva ćerke i majke u Rakovcu – Dragane (47 godina) i Nade (75).

Građani iz Grupe „Žene za promene“ zahtevaju i stoje uz zahteve ženskih organizacija i stručne javnosti i poručuju državnim institucijama:

• usredsredite se na spasavanje ženskih života i obuzdajte epidemiju nasilja
• obezbedite procenu rizika od femicida u svakom slučaju prijavljenog porodičnog i partnerskog nasilja
• osigurajte praćenje i poštovanja izrečenih mera zaštite žena od nasilja
• prihvatite inicijativu da da femicid bude klasifikovan kao posebno, najteže krivično delo
• postupajte tako da kazne koje se izriču obeshrabruju nasilnike na ponavljanje dela, a ne da ih ohrabruju

I, možda i najvažnije: obezbedite prevenciju – kroz rad sa dečacima i devojčicama, mladićima i devojkama, kroz kontinuiranu brigu o porodicama i brigu o mentalnom zdravlju građana i građanki Srbije.

Od apatije do revolucije

Neposredno pre protesta zbog sedmog femicida, blic anketa među građanima Novog Sada, slučajnim prolaznicima, koju su sprovele aktivistkinje, pokazala je poraznu činjenicu – u eroziji moralnih i svih drugih civilizacijskih i građanskih načela ovog društva, preplavljeni brigom za egzistenciju, građani skoro da su sasvim zaboravili na solidarnost i brigu za bližnje.

Samo nekoliko njih od dvadesetak Novosađana, odgovorila je potvrdno na pitanje – znaju li da je u partnerskom nasilju u našoj zemlji, pre dva dana, ubijena još jedna žena. Ostali su slegali ramenima.

Na pitanje – Ko je dogovoran za eskalaciju nasilja nad ženama? – odgovori su bili: Društvo. Patrijarhat. Laganje. Licemerje. Siromaštvo. Desničarenje. Nekažnjavanje. On. Onaj ko postavlja pravila. Država. Predsednik. Onaj ko organizuje institucije. Psiholozi, koji u školama i firmama ne izlaze iz kancelarije. Kućno vaspitanje. Nedostatak empatije.Porodica. vlast…

Na pitanje – Šta bi valjalo činiti da se zaustavi nasilje? – odgovori su bili : Ne znam. Gledati svoja posla. Uvesti oštrije kazne za nasilnike. Menjati ljude u policiji i sudstvu. Dići revoluciju. Policija mrzi žene. Tužilaštvo je potkupljivo, njih treba sve promeniti. Naše je da budemo empatični i da reagujemo. Kad bi država reagovala i ljudi bi se drugačije ponašali…

Branislava Opranović (Autonomija)