Dok se u Mađarskoj spremaju za obeležavanje godišnjice bitke kod Beograda 22.jula, dotle u Beogradu, na mestu poprišta,  kao da se nema ni u vidu ova – doduše ne i „okrugla“ –godišnjica. Dok sam na internetu tragala da li će u glavnom gradu Srbije biti bilo kakvog obeležavanja bitke od pre 556 godina, odnosno koja se odigrala 1456. godine, nabasala sam na jednu poučnu razmenu mišljenja na jednom popularnom forumu. Jedan od autora skrenuo je pažnju da „Srbi slave samo svoju gubitničku, Kosovsku bitku, umesto da slave najveću pobedu nad Turcima, čak i ako su bili potrebni Mađari da bi se na srpskoj zemlji zaustavili Turci“. Sledi serija suprotstavljenih mišljenja iz kojih uglavnom proističe da Kosovska bitka nije bila nedvosmisleno gubitnička i da je njen ishod mnogo više bio „nerešen“. Komentari su, naravno, otvoreni za svakog, pa tako ni njihovo komentarisanje nije obavezno potrebno.

Istovremeno, nisam našla nikakvu najavu o tome da bi se u nedelju, 22.jula bilo ko spremao za bilo kakvo sećanje, pa tako zaista moram da se složim sa konstatacijom prvog komentatora, prema kojem ova bitka zaista nije od velikog značaja za srpstvo. A zašto? Valjda zbog toga što Beograd u to vreme još ono nije baš doživljavalo kao svoj glavni grad, suprotno mađarskoj strani, budući da je u to vreme pominjan kao „ključ i kapija Mađarske“.

Bilo kako bilo, nama Vojvođanima je bitka kod Beograda od posebnog značaja. Pored senćanske, ona je valjda najznačajnija koju su mađarske trupe vojevale u nekadašnjem „Delvidek“-u.  Janoš Hunjadi, sa Janošem  Kapistranom, Titusom Dugovičem i brojnim požrtvovanim hrabrim vojnicima oskudnih trupa počinio je pravi vojni podvig. U tome se, valjda, svi slažu. Nadam se da će i ove godine biti jednog ili dva cveta ili venca na Kalemegdanskom spomeniku – piše komentatorka „Mađar so“-a.

(Magyar Szo)