Svako ko misli da se u Srbiji trenutno vodi samo studentska borba možda i ne razume to što studenti rade – iako je počelo kao iskra koju su studenti pokrenuli, u pitanju je zapravo borba svakog čoveka za njegov život i pravo, i svako ko to vrednuje će se u borbu uključiti, ocenjeno je sinoć na tribini u Novom Sadu.

U knjižari Bulevar books održano je vanredno izdanje festivala SOFA – “Prestupna SOFA”, posvećena svakodnevici u Srbiji, gde se iz polja književnosti zašlo u društveno-političko polje, kako bi se razmenila iskustva ljudi koji su spremni da žrtvuju godinu života “u vapaju za slobodom, izborom i šansom”.

Na poslednjem sinoćnjem panelu govorili su profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Smiljana Milinkov, dekan Eknomskog fakulteta u Subotici Aleksandar Čučković i student Filozofskog fakutleta u Novom Sadu Boris Kojčinović.

Kojčinović je ocenio da u Srbiji postoji samo jedna poluga vlasti koja odlučuje o svemu, a da o tome živimo li u diktaturi ili demokratiji najbolje svedoči to kako se zakon sprovodi selektivno po pitanju različitih grupa, gde se za polivanje vodom hapsi na desetine studenata, dok protiv onih koji su počinili daleko teža dela nema ni postupaka ni presuda. 

“Došli smo do neke faze gde nema popravke i potrebno je stvari graditi iz temelja, potrebno je sve segmente društva preispitati, uvideti na kojim principima rade i postupaju, a to ne mogu da urade samo studenti”, naveo je on.

Kojčinović je naveo da je studentima potrebna pomoć koja nije samo na rečima, već da svako ko želi da podrži studentsku borbu treba da i stvarno nešto uradi, prvo u svojoj sredini, a onda i šire od toga. 

On je rekao i da je nakon 6-7 meseci jasno da je za promene neophodan uslov smena državnog aparata koji ne radi u korist naroda. 

Govoreći o studentskoj listi, Kojčnović je rekao da se ona pravi, da se na njoj nalaze ljudi iz svih sfera života, jer su i fakulteti “država u malom”, a da su se odazvali ljudi koji tu nisu iz koristi i  pokušaja da izgrade svoj politički indentitet. 

“Da su hteli, već bi to uradili. Oni su tu filter i oni prihvataju svoju ulogu filtera da ovo društvo pročiste i da nam daju neki teren za fer život”, rekao je Kojčinović. 

Dekan Čučković je ocenio da je za diktaturu potrebna struktura, za koju misli da ne postoji u Srbiji. 

“Mislim da postoji psihološka spremnost za uvođenje vanrednog stanja, ali nisam siguran da postoje organi koji će to i sprovesti”, rekao je on. 

Čučković je ocenio da nakon promene vlasti svakoga od nas čeka i suočavanje sa samim sobom, između ostalog i zbog toga što su nam studenti jasno pokazali kako smo bili samoobmanuti.

“Mi smo kao društvo zdrobljeni, mi smo razrušeni. Nemamo snage da to okončamo, iako poslednjih meseci pokazujemo neku snagu, zato što naprosto u društvenom smislu ne postojimo”, naveo je Čučković.

On je ocenio da su starije generacije doživele sindrom kuvane žabe, te da u širem kontekstu politička kultura u ovom društvu nikada nije postojala, kao ni iskustvo demokratije. 

“Trebalo bi tek sada da počnemo da nešto radimo, a taj ogroman zadatak je dopao studentima koji ga nisu tražili, ali ga jesu uzeli na svoja pleća. I sada treba izgraditi društvo, kamen po kamen, i treba da izgradimo državu jer mi nemamo ni državu”, naveo je on.

Ocenio je da će to trajati decenijama čak iako budemo jako dobri, jako uporni i jako predani tome.  

Profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Smiljana Milinkov oceniła je da je nakon promena neophodno sprovesti lustraciju za sve na vlasti, zatim u zatvor poslati sve koji su za zatvor i na kraju vratiti instituciju srama u javnost. 

To je u neku ruku već počelo sa ovim dešavanjima kada se građani okupljaju spred štandova vlasti i teraju ih, dodala je.

“Oni to ne pokazuju, ali ih je sramota. Upravo to treba – da vratimo sistem vrednosti da nekoga bude sramota kada čini nešto što nije u redu”, navela je Milinkov.

Ocenila je i da su građani navikli da decenijama preživljavaju i snalaze se u okolnostima koje nisu svojstvene ni ljudskom dostojanstvu ni normalnom životu, kao i da tu žilavost teško da bi neko van Balkana razumeo.

“Ta žilavost definitivno nije nešto što treba vrednovati kao našu pozitivnu osobinu, jer da je nemamo, verovatno bismo mnogo ranije krenuli sa nekim stvarima. Ne bismo čekali da nam se bukvalno nadstrešnica sruči na glave”, navela je ona. 

Milinkov je navela i da je neophodno priznati da smo saučesnici, jer iako je uvek bilo glasova koji ne pristaju, bilo ih je malo. Tek od novembra, ocenila je, to se promenilo i grupa ljudi koja protestuje i ne miri se sa ovakvim stanjem se proširila. 

“Nisam sigurna da li se u dovoljnoj meri promenilo, ali se vrlo oseti da jeste drugačije. Nekako smo iz one obesmišljenosti došli do toga da ne znamo šta je rešenje, ali da naprosto svaki dan ustajemo i idemo dalje”, rekla je Milinkov. 

Smatra da uspeh studentskog pokreta leži u nesvesnosti i izostanku bremena koje nose starije generacije. 

“Oni su ušli srcem i to srce ih vodi i dalje, a mi smo zaboravili da preispitujemo naše srce i gde su naše emocije i gde naše srce treba da bude. Moje srce je uvek bilo sa studentima”, navela je Milinkov.

(Autonomija)