Skip to main content

Tribina pred popis u Srbiji: Zašto se Romi ne izjašnjavaju kao Romi?

Građani 17. sep 2022.
3 min čitanja

Istorijsko opterećenje zbog kojeg se osećaju da nisu dobrodošli, državne i administrativne prepreke i nedovoljno angažovanje države u rešavanju njihovog problema, kao i pritisci pripadnika drugih nacilalnih manjina koji žele da na taj način poprave svoje brojno stanje u određenim delovima Srbije, glavni su razlozi zbog kojih se veliki broj pripadnika Romske nacionalnosti na popisu ne izjašanjava kao Rom ili Romkinja, rečeno je na tribini organizacije Opre Roma Srbija (ORS).

Popisni podaci direktno utiču na status određene nacinalne zajednice, podsetili su učesnici, pa tako ukoliko se na popisu 15 odsto stanovnika izjasni da pripada određenoj nacionalnoj grupi u jedinici lokalne samouprave, obaveza lokalne samouprave je da jezik kojim govori ta grupa proglasi za službeni.

Jelena Krivokapić Nikolić, pravnica i aktivistkinja Opre Roma Srbija, rekla je da je prema “mnogim istraživanjima međunarodnih organizacija”, uključujući i istraživanje ORS, Roma u Srbiji četiri puta više od zvaničnog broja, koji je, podsetimo, nepunih 150.000.

Romsko naselje – bez Roma

Filip Hasković iz Opre Roma Srbija, moderator tribine, naveo je primer sa popisa 2011. godine – za koji se saznalo tek ove godine – o romskom naselju Laloš u opštini Bosilegrad na jugu Srbije, gde se zbog dodele paketa pomoći niko od stanovnika nije izjasnio kao Rom, iako se zna da je reč o potpuno romskom naselju. Izuzetak je bila samo jedna žena, koja je, kaže Hasković, zbog toga imala dosta neprijatnosti.

Jelena Reljić, sociološkinja iz Opre Roma Srbija, rekla je da takvi slučajevi nikako nisu izolovani i da se posebno često događaju pred popis. Rekla je da se slično ovoj priči sa istoka Srbije događa i na severu zemlje – u Subotici, gde pripadnici mađarske manjine nagovaraju pripadnike romske manjine da se izjasne kao Mađari.

“Tu su i druge nacionalne manjine koje naše ljude sprečavaju da se izjasne kao Romi, a zbog brojnih benefita i dobrobiti naši ljudi se ne izjašnjavaju kao Romi”, rekla je Reljić i ocenila da je važno to što je država Srbija prepoznala taj problem i što je tim povodom izrađen dokument Romi u Srbiji.

Počeo sa radom Info-centar Popisa

Info-centar Popisa stanovništva, domaćinstava i stanova 2022. godine počeo je da radi, a građani će pozivanjem na broj telefona 0800 444 005 besplatno dobiti sve informacije i odgovore na sva pitanja koja se tiču popisa. Sve informacije je moguće dobiti i na sajtu popisa.

Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Srbiji sprovešće se od 1. do 31. oktobra, podseća se u saopštenju, prenosi FoNet.
“U tom dokumentu sam Zavod za statistiku sam navodi koje su to bile poteškoće u popisivanju naše zajednice, a vidimo da će i dalje biti sličnih poteškoća u našoj zajednici“, rekla je Reljić, mada je kasnije dodala da mimo toga ništa konkretno nije urađeno kako bi se sprečilo to da se Romi ne izjašnjavaju kao Romi.

Ona se usprotivila tvrdnjama da su sami Romi odgovorni za primećene probleme. Nagasila je, međutim, da problem značajne razlike između zvaničnog i realnog broja Roma nije samo problem Srbije, već i drugih zemalja u okruženju, ali i šire u Evropi.

“Mi ni u jednoj državi nemamo to da se zvanični broj Roma poklapa sa nezvaničnim brojem”, kazala je. “To dokazuje tezu da su postojali brojni istorijski faktori koji su uticali na na nas kao izajednicu, između ostaog to da mi nismo bili dobrodošli tu gde smo živeli“.

“Sve to je uticalo da se naši ljudi plaše da se izjasne kao Romi”, zaključila je Jelena Reljić.

Zadovoljavanje mrvicama

“Očigledno, sve dok se događaju napadi na našu zajednicu, uslovi za slobodno izjašnavanje nisu stvoreni“, nastavila je je Jelena Krivokapić Nikolić.

Ona je rekla da od države po pravilu na prigovore stižu odgovori o tome šta je urađeno za Rome, umesto bavljena konkretnim pitanjima zbog kojih se romska zajednica obraća državi.

“Dolazimo do zaključka da uvek treba da se zadovoljavamo nekim mrvicama – dobili ste to i to, izvolite. A imamo najviši pravni akt države Srbije, Ustav, u kome se govori da smo svi mi jednaki. Onda postavljam pitanje da li je Ustav, povodom toga, mrtvo slovo na papiru“, kazala je ona i zaključila da su Romi ostavljeni sami sebi.

Vrativši se na slučaj iz Bosilegrada gde su Romi zahtevali da se razjasni o čemu se radi i kako romsko mesto može da nema ni jednog Roma na popisu, ona je rekla da su nakon toga počeli napadi ekstremne desnice na romsku zajednicu, na šta država nije reagovala.

“Mi postajemo jeftina meta ekstremne desnice i to je moj generalni strah”, kazala je uz opasku da je taj bezbednosni problem ne samo problem Roma, nego i države Srbije, i Evropske unije, čija Srbija žei da postane član.

Zaključila je da država ima dobre zakone, ali da je problem njihova implementacija. Država se, naime, bavi represivnim odgovorom, ali ne radi ništa po pitanju prevencije – to rade sami Romi, precizirala je ona.

Učesnici tribine pozvali su Rome da se na sledeće popisu predstave kao Romi.

(VOA, Foto: Pixabay)