Skip to main content

Tribina: Aktivisti u Srbiji su potpuno izloženi i nebezbedni

Građani 12. mar 2022.
4 min čitanja

"Gde su granice? Oni koji proizvode ovaj haos to ozbiljno moraju da imaju na umu"

Aktiviste i aktivistkinje u Srbiji povezuje ne samo borba za bolje, slobodnije i pravednije društvo nego i napadi i progoni od strane režima, izloženost pritiscima, pretnjama, medijskom i linču na društvanim mrežama kao i život sa osećnjem permanentne ugroženosti lične bezbednosti, ocenjeno je na tribini „Kako živeti i preživeti aktivizam u Srbiji?“, održanoj sinoć u organizaciji Društva za održivu budužnost – Koraci u društvenom centru “Miljenko Dereta” u Beogradu.

Aktivista Omladinsko studentske akcije iz Novog Sada Srđan Đurić, koji je bio među uhapšenim novosadskim aktivistima zbog prekidanja sednice gradske komisije o Generalnom urbanističkom planu, a protiv kojih je pokrenut i krivični postupak, istakao je da ga na na aktivizam pokreće solidarnost.

„Ja ne mogu da ćutim i da budem u mojoj zoni konfora i da gledam kako moje sugrađane i sugrađanke ova vlast maltretira na različite načine. Glavni povod za naše hapšenje bilo je prekidanje javne sednice sazvane povodom razmatanje primedbi na pedlog Generalnog urabanističkog plana Novog Sada. Mi kao aktivisti prethodno smo učestvovali u animiranju građana i prikupljanju primebi na taj GUP i uspeli smo da prikupimo oko 15 hiljana primedbi građana, što nije mali broj. Na javnim sendnicama usvojena je smo jedna koja pritom nije ni važna i za koju osovano sumnjamo da je podneta od strane SNS-a. Mi smo hteli da sprečimo dalji tok ovakve sednice. Zapalili smo dimne patrone i dogodio se prekid te sednice, nakon čega smo Mladen Cvijetić, Brajan Brković i ja pozvani na informativni razgovor u policiju“, ispričao je Đurić.

Dodao je da su potom dobili i po četiri krivične prijave, ali da su dela koja im se stavljaju na teret pogrešno kvalifikovana.

Potpredsednica Društva za održivu budućnost – Koraci Aida Ćorović, koja je u aktivizmu 30 godina, rekla je da je rad u zajednici i za zajednicu ono što želi da radi.

„Bilo je trenutaka kada sam se osećala jako umorno, kada sam se pitala zašto to radim i da li mi to treba, jer sam u nekim situacijama i svoju porodicu dovodila u ozbljno stanje ugroženosti. Najveće pritiske sam trpela kada sam se vratila u svoj Novi Pazar. Bilo je trenutaka kada je bilo veoma teško, ali ni jednog trenutka odustajanje nije bila opcija. Uvek sam tražila način da smanjim štetu, čekala da se situacija smiri i da nastavim dalje. Tako radim i danas“, kazala je ona.

Aktivista Lokalnog fronta iz Kraljeva Predrag Voštinić istakao je značaj aktivizma i pobuna u manji sredinama u Srbiji.

„U malom mestu te svi znaju, znaju gde živiš, znaju ti registarski broj, ko su ti otac i majke, znaju gde ti žive roditelji, gde ti žive najbolji prijatelji, gde izlaziš. To su neke stvari koje denunciraju svaku privatnosti, a istovremeno i štite. Šta znači baviti se aktivizmom na lokalu? To znači pokazati ne samo tu elementarnu solidarnost i empatiju za druge ljude, nego pokazati i šta zajednica treba da znači i čemu ona treba da služi. U lokalnom aktivizmu kada nekom u vlasti kažete da nešto nije uradio kako je trebalo on se možda i ne naljuti, ali ako mu stanete ’u gard’ onda postaje opasno, jer oni vas ne vide kao nekoga ko poboljšava zajednicu nego kao nekog ko ugrožava njih na vlasti. I već tu počinju ozbiljni problemi“, ukazao je on.

Voštinić je naveo i da je jedan od problema na lokalu to što su aktivisti zabranjeni u lokalnim medijima, dodajući da suština lokalne zajednice nije slušanje naredbi iz Beograda, nego slušanje potreba ljudi koji tu žive.

Glavna urednica Podrinskih novina iz Šapca Isidora Kovačević kazala je da ni tri meseca nakon što se njeno lice zajedno sa portetima dvoje sugrađana našlo na „poternici“, nema postupanja insitucija i nema sudskog epiloga.

Jedina zaštita je bila i ostala javnost. Takve okolnosti iz korena menjaju život svake osobe“, istakla je ona.

Bojana Pavlović iz KRIK-a ocenila je da su novinari najugroženiji kada rade svoj posao, kada su sami, odnosno tamo gde nema javnosti.

„Strah o kome ne govorimo, koga nismo ni svesni u svakodnevnom radu, on tada izađe na površinu i shvatimo da živimo u takvoj atmosferi, u takvoj sredini, gde smo potpuno izloženi, nebezbedni i da niko ništa neće uraditi u vezi sa tim. I ne samo da neće uraditi ništa, već će da pojačava tu atmosferu straha i zastrašivnja na različite načine i ta se granica pomerala kako vreme odmiče – od napada sa stranica tabloida, obeležavanja da smo strani agenti i da radimo za interese drugih država, do toga da nas izjednačavaju sa kriminalcima i direkto stavlju u centar kriminalnih sukoba“, upozorila je ona.

Dodala je da ona upravo zbog toga ima jaku motivaciju da radi ovaj posao – „da neke stvari izađu na površinu, da neki ljudi budu prozvani, da ostane nekakav istorijski zapis, da se vidi ko su ti ljudi bili i šta su radili“.

Advokat i nakadašnji poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, koji je takođe godinama izložen pritiscima vlasti, rekao je da se uprkos ovako sumornoj stvarnosti ne sme odustati ni od jenog vida borbe.

„Mi živimo u zemlji u kojoj je sprovedena potpuna deinstitucinalizacija. Ovom zemljom upravlja jedna volja, mi znamo čija, i sve drugo što postoji kao institucija to su zapavo fasade, kao Potemkinova sela. Institucije, i kada rade, služe kao transmisija te iste volje, a to što u Ustavu piše šta je njihova uloga i cilj, to sa stvarnošću nema nikakve veze. Mi živimo u zemlji u kojoj je moguće da jednom novinaru i to ne nekom moćnom iz velikog medija, koji piše o nekom kabadahiji iz lokalne sredine, zapale krov nad glavom i puca mu se pred vratima u toku noći. To je direktna asocijacija na Kju kluks klan i to iz prve polovine prošlog veka“, naveo je on.

Šabić je ocenio i da se u društvu u Srbiji ne prepoznaje šta je aktivizam, iako je on za građane dragocen, posebno u situaciji kad institucije ne funkcionišu.

„Civilazovano društvo mora da funkcioniše po unapred poznatim pravilima. Mogu ta pavila meni da se ne sviđaju, to je moj problem, ali sam potpuno svestan da će biti tako kako piše u ustavu i zakonu moje zemlje, sve dok se to ne promeni. Kad ta pravila prestanu da važe, kad važe za mene jedna pravila, a za Aidu na primer druga pravila, onda važe samo pravila jačeg. A to vodi u antagonizam. Mi smo već sada antagonizovano društvo i ja se bojim da ćemo biti još više. I zna se šta su krajnji efekti toga. Na pitanje gde su granice takvog konteksta kažem: ne znam gde su granice. A to oni koji proizvode ovaj haos ozbiljno moraju da imaju na umu“, upozorio je Šabić.

(Autonomija/ustupljena fotografija)