Na pravednika uvek udara i ala i vrana, i kuso i repato. Ovi naši s tim bar imaju mnogo iskustva: nisu li onomad, još 1991, u Dubrovniku „ustaše palile gume“ ne bi li tako lažno prikazale pred svetom kako naši pravednici rigaju (artiljerijsku) vatru na Grad? A oni zapravo samo brali smilje i bosilje po Konavlima, posmatrali ptice i meditirali o smislu života i ništavilu svega materijalnog i prolaznog. Nisu li, godinu-dve kasnije, u Sarajevu, recimo na Markalama, „balije ubijale svoj narod“ u insceniranim eksplozijama ne bi li nedužne srpske izletnike sa okolnih brda – inače naoružane samo termos bocama i skromnim količinama tirolske podriguše – prikazale kao ordinarne zlikovce i ubice? A evo ga sad i onaj Pajtić, Bojan Pajtić: našao tamo nekakvog jadnika, „člana Demokratske stranke od 1997“, pa mu naložio da ispisuje po Novom Sadu grafite „Smrt Pajtiću“, e ne bi li tako vojvođanskog premijera i opozicionog lidera, to jest samog sebe, prikazao kao žrtvu strašne režimske hajke… Ali, pravednici ne bi bili što jesu da nisu lucidno raskrinkali sve te zavere: i dubrovačku, i sarajevsku i ovu novosadsku… I teško da će se tu zaustaviti. Naprotiv, kako su krenuli, ne verujem da će stati pre nego što strogo naučno dokažu kako onaj jenkijevski folirant Armstrong nikada nije ni šetao po Mesecu (kao da mi to ionako ne znamo: pa znaš li ti, brašo, di je čak taj Mesec?!) nego po pustinji Arizone. Ili po okolini Šušare u Deliblatskoj peščari, svejedno.

U kući osumnjičenog „člana Demokratske stranke od 1997“ na Salajci pronađena je i „manja količina droge“ u srpskom narodu i poštenim manjinama poznate kao marihuana; nije loše za početak, ali ne bih se začudio ako bi usledila i nova otkrića o osumnjičenom, tipa da, recimo, gaji prenaglašenu sklonost ka dečacima, ili da ima silne kockarske dugove, ili da gaji crno ispod nokta ili da nije platio paušalnu komunalnu hortikulturalarinu (PKH) još od 1976. Posle može malo da se zagrebe i po anamnezi njegovog slučaja, pa da se otkrije da je još kao mali mučio životinje i čupao muvama krila, ili da je dugo odbijao da nauči ćirilicu. Sve što može da posluži dobro je i dozvoljeno je – a sve može da posluži.

Evo, ovako bi sve to izgledalo – kad bi bilo smešno. Samo što nije. Jer ako jeste, onda me zanima šta je s onim veselnikom, izvesnim „američkim penzionerom“ Kočić Miletom (71) iz Jagodine, za kojeg Organi kažu kako je „pretio Pajtiću preko društvenih mreža“. Oprostićete mi, ne mogu odoleti a da narečeni umni napor tog Kočić Mileta ne navedem u celini i celosti i u autentičnom, neprskanom obliku: „Mnogo si ti kriv išao po Evropi hoćeš da Vojvodinu odvojiš koliko je Srba izginulo za Vojvodinu znaj da će te neko zaklati i porodicu“.  Elem, da nije možda i on „član Demokratske stranke od 1997“? Ili možda još od ranije, s obzirom na godine možda čak one koju su vodili Ljuba Davidović i Milan Grol? Da nije i njemu strašni Pajtić naložio da mu preti e ne bi li… znate već šta, koga i kako.

Što se toga tiče, s tim penzionerom su se možda ipak malko zeznuli, jer čoveka koji s maternjim srpskim jezikom i najosnovnijom pismenošću ne da ne stoji dobro nego je s njima u smrtnoj zavadi bez mogućnosti izmirenja, nikada, a kamo li devedesetih godina ni bog otac ne bi mogao učlaniti u Demokratsku stranku; okej, svakakvih je cvećki i tamo bilo, nije da nije, ali neki elementarni nivo se ipak čuvao. Dočim su, bogme, u stranku u kojoj su tada bili sadašnji predsednik države, predsednik vlade, predsednica skupštine, ministar policije etc., baš takve – usled obostrane ljubavi na prvi pogled – primali na buljuke: ta, šta ih briga, neće valjda stranka da im traži lektora… Nije se ništa u vezi s tim bitno promenilo ni u ovoj, ko biva, novoj stranci, stotinu mu teleprontovanih vazduplohova.

Zanimljivo je i šta mučeni Kočić navodi (u „Blicu“) kao motiv svog paranormalnog pisanija: on je, veli, „Srbin i nacionalista i ne voli da neko prodaje Vojvodinu“… A još je, veli, i „čitao u novinama kako Pajtić letuje u Hrvatskoj dok oni slave ‘Oluju’, pa me je to iznerviralo“. A kad se Mile iznervira… Zašto Pajtiću, čoveče, nerviraš Mileta, zašto ga lepo nisi nazvao i priupitao ga na vreme gde bi smeo da letuješ sa svojom porodicom i za svoje pare, pa da lepo odeš u, šta znam, Prčanj, ako ti Mile tako naloži/dozvoli? Ili na prvi prstić pravoslavnog Halkidikija, šta fali? Ili u Prvu Kutinu kod Donjeg Brijanja, nedaleko od Gadžinog Hana? Dobro sad, jeste plaža malko dalje, ali bar ti niko posle ne preti!

Sasvim uozbiljeno govoreći, odavno ovde traje hajka na sve vidljive i istaknute protivnike aktuelne vladajuće klike i(li) bar njenog prvog čoveka – ona je, hajka, neodvojiva od operativne logike tzv. Vučićevog režima. A povod se sve manje bira, koristi se doslovno bilo šta (ili čak Ništa, ali s mašnicom), o čemu vam ombudsman Janković može najbolje posvedočiti, a i Pajtić ima sve više „iskustva“. Sada se, eto, došlo i do toga ko gde letuje… Zapravo ne, Pajtić je još prošlog leta prozivan po govnoidima u direktnoj sprezi s vlašću zato što se drznuo da letuje u Istri, ali ove godine sve to razvlačenje po blatu zarad stvari koja se nikoga ne tiče zvuči mnogo gore i opasnije, jer je ukupan kontekst u koji je apsolutno nesporan, „banalan“ i privatan čin nečijeg letovanja stavljen sada mnogo toksičniji. A zašto je toksičniji – e, to pitajte vladu za koju su nam se razni Slobodni Mislioci kleli kako, eto, možda i nije baš dobra kod kuće, „ali zato ima sjajnu regionalnu politiku“.

Dodatnu bizarnost slučaju dodaje i to što je nacionalni idol br. 1, Novak Neprikosnoveni Đoković, nedavno takođe bio, da prostite, u toj istoj Hrvatskoj tj. Istri na kratkom odmoru, samo što on em nije politički angažovan, em je malo previše omiljen, pa ga režim nije direktno blatio zbog toga, ali jesu njegovi opskurni „desni“ oponenti. Kod Pajtića im takve kočnice nisu radile, naprotiv.

Ako vam se čini da je to samo Pajtićev problem i da se to vas ne tiče jer se, recimo, „ne bavite politikom“, onda se bojim da baš ništa niste shvatili. A onaj ko ništa ne shvata idealni je podanik ovog poretka. Samo, nikad nisi potpuno bezbedan, jer možda nešto ipak počneš da shvataš; a ako ti se to desi, nešto će ti već iščeprkati. Nego, stvarno, jeste li platili Paušalnu komunalnu hortikulturalarinu? Jeste? Hmm… a Periodični resursno-reciklažni prirez? Niste!? Eto, vidite!

(Autonomija)