Skip to main content

TAMARA KALITERNA: Pomračenje duha nebeskog naroda i nebeskog tela

Autonomija 19. јун 2011.
4 min čitanja

Tri dana nakon što se Evropska komisija složila da se do sredine 2013. godine Hrvatska pridruži EU, jer se “u ovih šest godina veoma promenila i pretvorila u snažnu demokratsku državu”, 104 udruženja Srba, bivših državljana Socijalističke Republike Hrvatske je šefovima država, vlada i ministrima spoljnih poslova članica EU potkazalo Hrvatsku. Pišu im da su razočarali „oko 500.000 Srba izbjeglih i prognanih iz Hrvatske i preko 100.000 građana Srbije koji su oštećeni u svojim imovinskim i drugim pravima u Hrvatskoj”. Peticijom „više od 70.000 oštećenih građana“ traže da EU odgodi prijem Hrvatske. Neke od tih 104 grupacija Srba iz dijaspore su iz članica EU, pa su potpisujući peticiju stavili na znanje da ne žele da drugi Srbi, pa makar to bili i ojađeni „Srbi iz Hrvatske“ budu u njihovom društvu. Peticionaši ne žele ni da 201.631 Srbin koliko je ostalo u Hrvatskoj, dospe do blagodeti EU.
Pismo je objavljeno onog dana kada je bilo pomračenje meseca, što je u istoriji simbol izgubljenih bitaka, kao pad Carigrada 1453. godine i slom Vizantije.
Tužbalicu tužibaba nije potpisalo ni 12,4 odsto raseljenih Srba. Toliki je bio udeo Srba u stanovništvu Hrvatske pre rata.
Prošlogodišnja peticija istih organizatora sa istim sadržajem poslata je na 175 adresa. Za nju se zainteresovala i SRNA, novinska agencija Radovana Karadžića i bratije mu „osnovana na području nekadašnjeg Srpskog Sarajeva iz potrebe da se šira javnost tadašnje Jugoslavije obavijesti o dešavanjima koja su prethodila početku rata u Sarajevu. Jedno od prvih saopštenje za štampu Srpske novinske agencije je emitovano 8. aprila 1992. godine u kojem se između ostalog, javlja o teroru koji se vrši nad srpskim življem u dijelu Sarajeva pod muslimanskom kontrolom – naročito na onim teritorijama koje kontroliše muslimanska milicija“. SRNA proslavlja krsnu slavu Blagovijesti. To je dan kada je arhanđeo Gavrilo javio neudatoj, „Prečistoj Djevi Mariji“, da će „Duh Sveti doći na tebe, i sila Višnjega oseniće te“. Te je virgo intacta začela i rodila himena netaknutoga jer „iz himena velikoga lavu izać trudno nije, u velikim narodima geniju se gnijezdo vije“.

Gebels brojač

Od SRNA-e se moglo saznati da pravo na peticiju imaju i „Srbi poreklom iz Hrvatske koji su u Srbiji od 1918. godine“. Nema detalja da li to važi za dotepence do ujedinjenja Hrvatske u jedinstvenu Državu Slovenaca, Hrvata i Srba 1. decembra 1918, Srbe u Ugarskom nadkraljevstvu ili na sve Srbe zalutale u ukrajinskim stepama.
Vlasnici potpisa na peticiji traže još priznanje radnog staža od 1991-1995. u fantomskoj „Republici Srpskoj Krajini“. Tamo se staž sticao pod komandom osuđenika Mileta Mrkšića i budućih osuđenika za agresiju na Hrvatsku. Peticionaši traže od Hrvatske i naknadu za odsustvo iz procesa privatizacije koga su se svojevoljno odrekli.
Katastrofičnom vodiljom – što gore, to bolje, vođe izbeglica pumpaju broj nesrećnika. Statistički, između popisa 1991. i 2001. broj hrvatskih građana srpske nacionalnosti u Hrvatskoj je smanjen za 380.032, što je poprilično manje od „oko 500.000“, a mogućnosti za ubrzan porast nataliteta u traktorskim kolonama koje kreću na istok su beznadežne.
Prema popisu 2001. u Srbiji je 280.227 izbeglica iz Hrvatske, a prema studiji Komesarijata za izbeglice tu je 2008. bilo 72.411 izbeglica svih nacionalnosti iz Hrvatske. Komesarijat ocenjuje da izbeglice iz Hrvatske oklevaju da napuste status izbeglice i uzmu dokumenta Srbije. Izbeglice su uglavnom u Vojvodini, koja je tako slavonska.
Međunarodni radio Srbija emitovao je lane glasom države na 12 jezika i 24 sata dnevno da Srbija udomljuje „404.000 prognanih i izbeglih Srba iz Hrvatske“.
Peticionaši licitiraju da Hrvatska „velikom” broju Srba nije vratila imovinu i prava. „Za ratne zločine je osumnjičeno, optuženo ili osuđeno čak 95 odsto Srba, a svega pet odsto Hrvata“, pišu oni EU, iako su nedelju dana ranije njihovi predstavnici ponovo tražili od Hrvatske da „objavi spisak Srba protiv kojih se vodi istraga, koji su optuženi ili je donesena presuda“ za ratni zločin, jer ne znaju koliko ih je.
„Za vrijeme i nakon operacije ’Oluja’ 1.920 Srba je ubijeno i nestalo“, izbrojili su izabranici nesrećnih peticionaša. Human Rights Watch (HRW) izveštava da je u olujnoj ofanzivi poginulo 526 Srba, od kojih su 116 civili, a tjednik Novosti koje izdaje Srpsko narodno vijeće se složio sa Hrvatskim helsinškim odborom (HHO) da je za vreme „Oluje i poslije”, ubijeno oko šest stotina ljudi, uglavnom staraca. Streljan je i neutvrđen broj zarobljenih vojnika, izveštava HHO.

Miting na parastosu

Prvu peticiju su predstavnici organizovanih izbeglica predali u februaru na nadležnim pisarnicama za predsednika i premijera Srbije, predsednicu Skupštine Srbije i šefove svih poslaničkih grupa, ali još nemaju povratnu informaciju. U želji da „doprinesu pomirenju u regionu i jačanju međudržavnih odnosa Srbije i Hrvatske“, peticiju su potkrepili predlogom skupštinske rezolucije prema kojoj bi ljudska prava Srba iz Hrvatske bila otvoreno pitanje između Beograda i Zagreba. U maju su za drugu peticiju umesto šest, dobili pristanak samo tri, ali opozicione stranke Srba u Hrvatskoj. Ostale su iz vladajuće garniture.
Srbi izbegli iz Hrvatske imaju dve krovne organizacije koje neće pod zajednički krov: Koaliciju izbjegličkih udruženja i Asocijaciju izbjegličkih i drugih udruženja. Prva broji 48, a druga „više od 30“ udruženja. Postoji i Koordinaciono telo izbegličkih udruženja i zavičajnih klubova Srba iz Hrvatske. Svi su na budžetskoj trpezi koju poslužuju braća Srbi – poreski obveznici.
Predsednik Asocijacije Milojko Budimir opominje da imovina Srba prognanih iz Hrvatske vredi oko 30 milijardi evra. To je dve trećine ukupnog duga Hrvatske inostranstvu, BDP Srbije 2007. i bogatstvo najvećih srpskih tajkuna. Od kojih su neki početni kapital stekli upravo u Hrvatskoj i ne misle da ga vrate ili podele sa zemljacima.
Predsednik Koalicije je Miodrag Linta, koji prema potrebama, broji da u Srbiji ima „preko pola miliona izbeglih i prognanih Srba“ iz Hrvatske ili „više od 400.000 Srba“ (RTS, mart 2011.)
Na komemoraciji povodom 14. godišnjice „Oluje“, a pred crkvom posle parastosa rekao je: „Srbi iz Hrvatske su najveće žrtve ratova na prostoru bivše Jugoslavije“.
HRW procenjuje da je u ratu u Hrvatskoj na jugoslovenskoj i krajinskoj strani oko 8.000 mrtvih i nestalih.
Demografi Haškog tribunala utvrdili su da je u bosanskom ratu stradao 68.101 Bošnjak, a 22.779 Srba. Prema „Bosanskoj knjizi mrtvih“ ubijeno je 24.905 Srba.
Na komemorativnom skupu 2009. su dominirali panoi: „Priznajte Republiku Srpsku Krajinu“ i zahtevi za političkom autonomijom „na jedinstvenom srpskom krajiškom prostoru“ u Hrvatskoj.
U Hrvatskoj je kažnjivo „uznemiravanje javnosti“, a u Srbiji „pronošenje lažnih vesti“.

(Autonomija)