Skip to main content

‘Sve je manje podnošljivo’: Novinarka RSE-a Alsu Kurmaševa 100 dana u ruskom pritvoru

Planeta 25. jan 2024.
5 min čitanja

Optužba za "stranog agenta" predviđa maksimalnu kaznu zatvora od pet godina, dok je za drugu tačku predviđena kazna do 10 godina

Alsu Kurmaševa u zatvoru dobija pisma – od porodice, prijatelja, kolega i stranaca – ali ponekad su potrebne nedelje da ona stignu do nje u istražnom zatvoru u ruskom gradu Kazanju.

Novinarka Radija Slobodna Evropa, kako piše iz zatvora, 13. januara je dobila veliki paket pisama posle duže pauze tokom zimskih praznika.

„Bilo mi je jako teško bez njih“, napisala je ona. „U stvari, sve to postaje polako, ali sigurno manje podnošljivo“.

U četvrtak, 25. januara, navršava se 100 dana otkad je Kurmaševa uhapšena u oktobru i otkada se nalazi u pritvoru.

„Čak i jedan dan nepravedno iza rešetaka je tragedija“, rekao je vršilac dužnosti predsednika RSE/RL Stiven Kapus (Stephen Capus), „ali da američki državljanin bude nezakonito u ruskom zatvoru 100 dana je nečuveno“.

Kurmaševa je prvo optužena da nije tražila od ruskih vlasti da je registruju kao „stranog agenta“, a onda je dva meseca kasnije optužena za širenje neistina o ruskoj vojsci.

Optužba za „stranog agenta“ predviđa maksimalnu kaznu zatvora od pet godina, dok je za drugu tačku predviđena kazna do 10 godina. Kurmaševa i RSE negiraju optužbe i navode da je Moskva kažnjava zbog njenog novinarskog rada.

Kumarševoj, koja ima dvojno državljanstvo SAD i Rusije, nije omogućeno da je u zatvoru posete predstavnici ambasade. Rusija je odbila tri zahteva SAD za posetu.

„Rusija treba da joj odobri bezuslovno i momentalno puštanje na slobodu“, rekao je Kapus. „Nadamo se da će američki Stejt department brzo označiti Alsu kao ‘nezakonito pritvorenu’.“

Iako se to nije dogodilo, portparol Stejt departmenta Metju Miler (Matthew Miller) rekao je 18. januara da SAD posvećuju „ogromnu pažnju“ slučaju Kurmaševe.

„To što dosad nismo doneli odluku o ‘nezakonitom pritvoru’ ne govori ništa o poslu koji obavljamo ili o tome kakav bi mogao biti naš budući stav“, dodao je Miler. „Stalno prikupljamo informacije u svim ovim slučajevima, procenjujemo činjenice, procenjujemo zakon da nam pomogne… do dođemo onoga što će na kraju biti ispravna odluka.“

U sličnom slučaju, američki državljanin Evan Gerškovič (Gershkovich), novinar Volstrit džurnala (The Wall Street Journala), priveden je u Rusiji 29. marta 2023. pod sumnjom za špijunažu, što je prvi put od Hladnog rata da je u Rusiji po takvim optužbama uhapšen novinar koji radi za neku američku medijsku kuću. Zvanično je optužen 7. aprila.

Američki Stejt department proglasio je Gerškoviča „nezakonito pritvorenim“ 10. aprila, a američka ambasadorka u Rusiji Lin Trejsi (Lynne Tracey) se s njim prvi put videla u zatvoru 17. aprila.

Gerškovič, jedan od retkih stranih novinara koji su nastavili da rade u Rusiji posle invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, nalazi se u pritvoru zbog spekulacija da Kremlj želi da pregovara o razmeni zatvorenika.

„Siguran sam da je pravi razlog zbog kojeg je Alsu u pritvoru to što je ona američka državljanka“, rekao je Pavel Butorin, suprug Kurmaševe i šef Karent tajma (Current Time), medijskog projekat na ruskom jeziku koji RSE vodi u saradnji s Glasom Amerike.

Pozivi za oslobađanje Kumarševe

Zapadne vlade, kao i ruske i međunarodne grupe za ljudska prava kritikovale su pritvaranje Kurmaševe. Komitet za zaštitu novinara, Amnesti internešenl (Amnesty International), Reporteri bez granica, Međunarodni institut za štampu i drugi pozvali su na njeno oslobađanje. Nacionalni pres klub u Vašingtonu, D.C., postavio je njenu fotografiju u predvorju i pozvao Stejt department da „odmah proglasi nepravedni pritvor“.

Grupa za ljudska prava Memorijal, koja je zabranjena u Rusiji, proglasila ju je za političku zatvorenicu.

Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj (Josep Borrell) u decembru je tražio njeno „trenutno oslobađanje“ i pozvao Rusiju da „osigura bezbednost novinara… i prestane da ih goni“.

Grupa za Prava u Rusiji sa sedištem u Velikoj Britaniji organizovala je mehanizam za pisanje pisama Kurmaševoj i drugima koji se smatraju političkim zatvorenicima.

„Sto dana je neprihvatljivo“, rekao je vršilac dužnosti predsednika RSE-a Kapus. „A, nažalost, ovome se u skorije vreme ne nazire kraj. Zato mislimo da sve mora da se uradi.“

‘Šta smo uradili danas?’

Kurmaševa, koja je oko 25 godina radila za Tatarsko-baškirski servis RSE-a, otišla je iz svoje kuće u Pragu sredinom maja 2023. zbog hitne porodične situacije u ruskoj republici Tatarstan, gde živi njena majka.

Onda joj je 2. juna onemogućeno da izađe iz Rusije i oduzeti su joj američki i ruski pasoš. Privedena je 18. oktobra i stavljena u istražni pritvor u objektu SIZO br. 2 u Kazanju, gde se nalazi poslednjih 100 dana.

Omogućeno joj je da razmenjuje pisma s porodicom i pristalicama preko ruskog cenzurisanog sistema zatvorske pošte Zonatelekom. Njene kolege u Pragu uspele su da je pretplate na nekoliko novina i časopisa.

„Danas se navršava tačno tri meseca“, napisala je pristalicama 18. januara. „Sve se promenilo. Ja sam se promenila. Vi ste se promenili. Vaša pisma su se promenila. Posle duže pauze, dobila sam desetine pisama koje ste pisali tokom praznika. Tako su iskrena. Poverili ste mi svoje strahove“.

„Odlučili ste da ne zaboravite na sve, već da podelite sa mnom dok drugi završavaju svoje Olivije salate (ruske salate). To je neprocenjivo“, navela je Kumarševa.

U istom pismu je razmatrala zašto se vratila u Rusiju uprkos nemilosrdnom gušenju drugačijih mišljenja pod predsednikom Vladimirom Putinom. Kritičari Kremlja kažu da su godinama pojačavani napori države da uguši civilno društvo i ućutka nezavisne glasove, što je dodatno intenzivirano otkako je Rusija pokrenula opštu invaziju na Ukrajinu u februaru 2022.

„Divite se mojoj hrabrosti što sam se vratila kući u ‘takvo vreme'“, napisala je Kurmaševa. „Ali živimo sada, i za nas neće biti ‘drugog’ vremena. Biće ‘vremena’, ali možda neće biti nekog nama bliskog, nekog kome je danas potrebna pomoć“.

„Odgovorna sam za svoju porodicu. Za moju malu decu i moju staru majku. U mom životu, kao i u vašem, neće opet biti 18. januar 2024“, napisala je ona. „Šta smo uradili danas?“

Kumarševa je sugerisala da kad je reč o pomaganju ljudima – da se dobro dobrim vraća.

„Celog života su mi ljudi otvarali vrata. A onda sam ja počela da otvaram vrata – prvo svojoj deci i bližnjima, a potom i onima kojima je bila potrebna moja pomoć i podrška“, napisala je novinarka RSE-a. „Sada shvatam da je otvaranje vrata drugima odgovornost.“

U poruci poslatoj neposredno pre Nove godine, Kurmaševa je pisala o „izvanrednom pismu“ koje je dobila od jedne devojke s juga Rusije.

„Bila je u Kazanju pre par nedelja, ima prijatelje ovde“, napisala je Kurmaševa. „Stvarno joj se sviđa ovde i dolazi nekoliko puta godišnje. Za mene je saznala od prijatelja – očigledno više nego od zvaničnih medija. Napisala je da je ‘osetila jaku želju da promeni kartu i ode’. Da nije ‘očekivala da tako nešto može da se dogodi u njenom voljenom gradu.’ Onda mi je u vozu napisala dugačko pismo. To su tako neverovatne priče, a toliko dobrote ima odmah iza ugla od zla.“

‘Najgori tamničari novinara’

Kurmaševa je jedna od četvoro novinara RSE-a – Andrej Kuznječik, Ihar Losik i Vladislav Jesipenko su ostala trojica – koji su trenutno u zatvoru po optužbama u vezi s njihovim radom. Grupe za ljudska prava i RSE su više puta pozivali na puštanje na slobodu svo četvoro, navodeći da su nezakonito privedeni.

Losik je bloger i saradnik Beloruskog servisa RSE-a koji je u decembru 2021. osuđen po nekoliko optužbi, uključujući za „organizovanje i pripremu radnji koje grubo narušavaju javni red“ i osuđen na 15 godina zatvora.

Kuznečik, web urednik Beloruskog servisa RSE-a, osuđen je u junu 2022. na šest godina zatvora posle suđenja koje je trajalo ne više od nekoliko sati. Osuđen je za „stvaranje ili učešće u ekstremističkoj organizaciji“.

Jesipenka, koji ima dualno državljanstvo Ukrajine i Rusije i koji je kao saradnik radio za Krimske realnosti, regionalni desk Ukrajinskog servisa RSE-a, u februaru 2022. na šest godina zatvora je osudio ruski sudija na okupiranom Krimu posle suđenja iza zatvorenih vrata. Osuđen je za „posedovanje i transport eksploziva“. Jesipenko je tu optužbu čvrsto odbacivao.

Prema Komitetu za zaštitu novinara sa sedištem u Njujorku, Belorusija i Rusija su među „najgorim tamničarima novinara“ na svetu. Do 1. decembra 2023, 28 novinara je bilo u pritvoru u Belorusiji a 22 u Rusiji.

(RSE, foto: X)