Niko nas ne tera da postignemo jedan sporazum, nego je potreba naših društava da se normalizuju odnosi i otvore mogućnosti da na kraju živimo u kulturi mira, a ne u kulturi sukoba i jeziku rata, ocenio je kosovski publicista Veton Suroi u emisiji „Sporazoom“.

Na nedavnim vanrednim parlamentarnim izborima na Kosovu izvedena je “izborna revolucija”, a promenjena politička slika uticaće i na novine u Briselskom dijalogu, naglasio je Suroi.

Suroi u nastavku pregovaračkog procesa očekuje veću dozu iskrenosti među stranama i naglašava da je normalizacija odnosa Prištine i Beograda „naša potreba“, navodi se u saopštenju.

Viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije u Berlinu Bodo Veber ocenio je da je briselski dijalog dobro krenuo 2011. godine, ali se proteklih godina pretvorio u svoju suprotnost.

Srbija je dobila otvaranje pretpristupnih pregovora, Kosovo Sporazum o asocijaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, ali je zaglavljen put na EU integraciji, podsetio je on.

Postalo je normalno da se zvaničnici dve države redovno sreću i da to više nije ništa “istorijsko”. Ista je priča i sa integracijom kosovskih Srba. Ako bi površno pogledali, onda bi u slučaju da je Srbija najviše dobila, a Kosovo nešto manje, kosovski Srbi su ipak najveća kolateralna šteta krize u dijalogu, ocenio je Veber.

Savetnik u Privrednoj komori Srbije Nenad Đurđević rekao je da je daleko od toga da je briselski okvir doneo rešenje baš svih problema, ali je ipak predstavljao neku vrstu vododelnice.

Unormalila se komunikacija i susreti, stvorila se neka vrsta predvidljivosti za poslovanje, okviri u kojima se zna kako funkcioniše ekonomska razmena. Stari kontakti su ponovo vraćeni, pokrenuti novi biznisi i ozvaničeni kroz formalne kanale, što se vidi u povećanom broju kompanija koje učestvuju u trgovinskoj razmeni, rekao je Đurđević.

(FoNet)