Uprkos zatvorenim granicama i pojavi različitih sojeva korona virusa, krijumčarenje migranata i dalje „cveta“ na srpsko-mađarskoj granici, u blizini Subotice, ali i prema drugim zemljama u okruženju, kao što su Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Rumunija.
Prema rečima predstavnika civilnih organizacija koje se bave pravima izbeglica i migranata u Srbiji, migranti se i dalje „pušbekuju“, nasilno vraćaju iz Mađarske u Srbiju. Međutim, u odnosu na decembar prošle godine, zabeleženo je nešto manje nasilja od strane mađarskih graničara.
Cene krijumčarskih usluga se kreću od 2.000 evra preko 5.000 evra po osobiici, u zavisnosti od mogućnosti i načina ilegalnog prelaska granice, navode sagovornici Danasa. Pre više od godinu dana, cene krijumčarskih usluga od Srbije do Austrije dostizale su i 8.000 evra po osobi.
GI: Krijumčarenje teško izvodljivo bez veza sa koruptivnim graničarima
Prema rečima predstavnika Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala koji su govorili za Danas, „krijumčarenje je teško sprovesti bez veza sa koruptivnim graničnim policajcima, sa kojima krijumčari imaju ustaljene tarife i modele prelaska granica“.
Istraživač u Globalnoj inicijativi protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, Rudžero Skaturo (Ruggero Scaturro), kaže za Danas da je, na osnovu istraživanja koje je sprovela ova organizacija, broj slučajeva krijumčarenja migranata iz Srbije u Mađarsku manji u odnosu na 2015. godinu u jeku migrantske krize, ali je ruta i dalje aktuelna.
“Konzervativna vrednost tržišta u 2020. godini od krijumčarenja migranata oko Subotice kretala se od 8,5 do 10,5 miliona evra”, navodi Rudžero.
Prema njegovim rečima, od početka pandemije, najveći broj pokušaja prelaska granice desio se na području Subotice preko Kelebije i Segedina, ali i preko Morahaloma ili Horgoša.
“Noviji trend je krijumčarenje u oblasti na trouglu granica između Srbije (Rabe), Rumunije (Beta Veche) i Mađarske (Kubekhaza)”, kaže Rudžero.
Koordinatorka za Bosnu i Hercegovinu u Globalnoj inicijativi protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, Anesa Agović, kaže za Danas da su se od uspostavljanja balkanske rute, krijumčarske grupe organizovale van Zapadnog Balkana.
“Međutim, u poslednje tri godine, migranti uspostavljaju svoje krijumčarske rute, mreže i preuzimaju posao – od organizacije prelaska granica država u regionu preko smeštaja i prevoza migranata do organizacije krijumčarenja iz Grčke i Turske“, navodi Agović.
Upozorava da je „krijumčarenje teško sprovesti bez veza sa koruptivnim graničnim policajcima, sa kojima krijumčari imaju ustaljene tarife i modele prelaska granica“.
Napominje i da nije retkost da migranti koji žive u većim gradovima, poput Sarajeva i Beograda, rukovode krijumčarenjem odatle, ali i iz gradova evropskih država, poput Nemačke i Francuske.
“Ljudi sa ovih prostora su uključeni u krijumčarenje, posebno u transportu do pograničnih delova, putovanja kroz zemlju i prelaska graničnih prelaza“, kaže Agović.
Međutim, Skaturo navodi da većina migranata koji pokušavaju da uđu iz Srbije u Mađarsku to rade samostalno bez plaćanja krijumčaru.
“Najčešće pokušavaju da preskoče ogradu, ali ih često policija uhvati i vrati nazad. U pojedinim slučajevima, otkriveni su tuneli koje kopaju migranti. Korišćenja tunela može koštati i do nekoliko stotina evra. Pretpostavka je da im lokalno stanovništo pomaže”, kaže Skaturo.
Dodaje da je prelazak granice opasan i često neuspešan, posebno za starije osobe i porodice sa decom.
Iako ne postoji ustaljena praksa, prebacivanje migranata u okolini Subotice je praksa koja je aktivna u većoj ili manjoj meri, u zavisnosti od pronalaska novih ruta, navodi Agović i dodaje da se uglavnom krijumčare preko graničnog prelaza ili u neposrednoj blizini.
„Ukoliko je krijumčarenje organizovano u saradnji sa kriminalnim grupama iz Mađarske, onda je cena po osobi i do 2 000 evra. Ako je prebacivanje do granice, onda je niže i uglavnom oko 500 evra po osobi. Krijumčarenje iz Srbije u Mađarsku preko okoline Subotice ostaće aktuelno i dalje“, smatra Agović.
Skaturo kaže da postoje različiti metodi krijumčarenja na Zapadnom Balkanu kao što je improvizovani taksi i mini kombiji prepuni ljudi, karavani migranata koji prelaze preko šuma i reka sa lokalnim stanovništvom kao vodičima.
„Koristi se i legalan prevoz, naročito na početku putovanja kada migranti još uvek mogu priuštiti kupovinu karata. Kada jednom uđu u region, migranti uživaju prilično visok stepen slobode kretanja do granica sa Hrvatskom, Mađarskom i Rumunijom, odnosno Evropske unije“, upozorava ovaj istraživač.
Agović podseća, kako je bila aktuelna dugo vremena ruta iz Srbije preko Bosne i Hercegovine do Hrvatske, najveći broj krijumčarenje je upravo išao pravcem iz Subotice.
„Međutim, kako je došlo do pojačanih kontrola, ali i nasilja nad migrantima na granici između Hrvatske i Bosne i Hercegovine, migranti se odlučuju na druge rute. Tako se ruta u Bosni i Hercegovini promenila i ide nazad ka Srbiji do Subotice ili Rabe sa ciljem da se stigne do Evropske unije, u Mađarsku ili Rumuniju, zaključuje Agović.
APC/CZA: U proseku se oko 200 ljudi svakodnevno gura natrag u Srbiju
U izveštaju Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) navodi se da je u prvoj polovini prošle godine samo od strane službenika ove organizacije zabeleženo 527 nasilnih vraćanja iz Mađarske, Hrvatske i Rumunije, dok se procenjuje da se u proseku najmanje oko 200 ljudi svakodnevno gura natrag u Srbiju.
„Svaka osoba sa kojom je razgovarano je makar jednom bila vraćena u Srbiju, dok je većina imala to iskustvo u proseku dva puta, manji broj njih 10 do 15, a najveći broj nasilnih vraćanja koji je je jedna osoba doživela je 30 puta“, navodi se u izveštaju.
Dodaje se da ljudi pokušavaju da pređu granicu na ukupno 11 lokacija od Sombora do Majdana.
„Procenjuje se da je u prvoj polovini prošle godine dnevno više od 300 ljudi prelazilo granicu sa Mađarskom, a da je dnevno vraćen o nazad iz Mađarske u Srbiju i do 250 ljudi“, navode u ovoj organizaciji.
Varga: Povećan broj migranata u Subotici
Subotičanin, Tibor Varga, iz Istočnoevropske misije, koji već godinama pomaže migrantima, kaže za Danas da se u poslednje vreme povećava broj migranata u Subotici i u okolini, a da su pokušaji ilegalnog prelaska srpsko-mađarske granice svakodnevni.
Reč je o migrantima koji se nalaze van sistema, pretežno u blizini Železničke stanice u Subotici i u Horgošu, navodi on i dodaje da su u pitanju samci, ali da među njima ima i maloletnih osoba.
„Vidi se da ih ima više, a njihova situacija je malo složenija nego ranije zbog toga što ima dosta njih koji se ne zadržavaju nego odmah pokušaju da pređu granicu. Svaki dan se to dešava. Ima ponovo dosta Sirijaca, a najviše Avganistanaca i Pakistanaca. Sreo sam jednu grupu migranata, najmlađi je bio 14 godina, sa bratom je bio. Sada ređe dolaze stariji ljudi“, navodi Varga.
Ima onih koji imaju para pa kupuju hranu sebi, ali ima i onih koji su u potrebi, napominje Varga i dodaje da njima pomaže, nosi im hranu, odeću, obuću, ćebad.
On smatra da neki od njih uspevaju da pređu granicu, ali da se dosta njih vraća nazad, kao i da sada ima manje nasilja na granici.
„Migranti se u poslednje vreme ne žale da ih tuku na granici, u odnosu na ranije godine, ne žale se na povrede, samo ih vraćaju nazad u Srbiju. Međutim, već sutra to može da se promeni“, upozorava Varga.
Dodaje i da policija u Srbiji nije tako stroga, iako ih često grupno odvoze u druge prihvatne centre.
Prema njegovim navodima, ljudi vani obolevaju, ali se ne može ustanoviti da li imaju kovid ili ne.
„Kožnih bolesti uvek ima zbog cipela ili zbog nehigijene, imaju svrab koji se širi na razna mesta po telu. Nije jako prošireno, ali ima takvih slučajeva“, kaže Varga.
KIRS: U Prihvatnom centru Subotica oko 200 migranata
U odgovoru Komesarijata za izbeglice i migracije navode za Danas da Prihvatni centar u Subotici zbrinjava i one migrante koji pokušavaju da iregularno pređu državnu granicu sa Mađarskom, kao i drugi centri koji su smešteni u blizini granica sa državama u koje su se migranti zaputili.
Oni takođe napominju da među njima ima i lica sa zdravstvenim problemima (bolesti ili iscrpljenost zbog dužeg boravka u lošim uslovima) i sa povredama.
„Komesarijat obavlja prihvat ovih lica i, ukoliko postoji potreba, upućuje dežurnom lekaru u centru ili u najbližoj zdravstvenoj ustanovi. Činjenica je da migranti pokušavaju da iz Srbije pređu u Rumuniju, Mađarsku, Hrvatsku i BiH“, podsećaju u KIRS-u.
Na dan, 6. februara, u Prihvatnom centru Subotica bilo je smešteno 220 migranata, muškaraca-samaca, i za sada među njima nema zaraženih korona virusom.
Prema podacima koje Komesarijat poseduje, van centara na teritoriji Srbije nalazi se nešto više od 1.000 migranata, od kojih je gotovo polovina boravila u rejonu Subotice.
Da podsetimo, policija je u ponedeljak locirala nekoliko stotina migranata u okolini Kikinde, Subotice i Sombora, koji su prebačeni u druge prihvatne centre, tako da je taj broj migranata koji borave napolju smanjen.
STUPS: Bestijarijum