Produženo radno vreme odnosi više stotina hiljada života svake godine, saopštila je Svetska zdravstvena organizacija.

Prva globalna studija o ovoj temi pokazala je da je u 2016. godini 745.000 ljudi umrlo od moždanog udara i srčanih oboljenja zbog dugog radnog vremena.

U izveštaju se navodi da su ovom pojavom najpogođeniji stanovnici zemalja Jugoistočne Azije i zapadnopacifičkog regiona, prenio je Bi-Bi-Si.

SZO navodi da ovakav trend može da se pogorša zbog pandemije virusa korona.

Istraživanje je pokazalo da je radno vrijeme od 55 ili više časova sedmično povezano sa 35 odsto većim rizikom od moždanog udara i sa 17 odsto većim rizikom od smrti usled srčanog oboljenja.

Poređenje je izvršeno sa radnom sedmicom od 35 do 40 časova.

Studija je obavljena u saradnji sa Međunarodnom organizacijom rada i pokazala je da blizu tri četvrtine ovih umrlih ljudi čine muškarci srednje dobi ili stariji.

Ponekad se smrt dogodi mnogo kasnije u životu u odnosu na vreme kada je osoba imala produžene radne sedmice.

(Srna)