Skip to main content

Stručnjaci: Sud odbacuje prijave protiv građana zbog nezakonitog policijskog snimanja

Građani 14. apr 2022.
4 min čitanja

Pravni stručnjaci i zaštitnici ljudskih prava pozdravili su odluku Prekršajnog suda u Prokuplju, kojom je prekršajni nalog MUP protiv Snežane ilić iz tog grada, zbog učešća u demonstracijama protiv projekta Rio Tinto, stavljen van snage uz utvrđivanje da se prekršajni postupak protiv nje ne može voditi.

Veliki broj učesnika protesta je, naime, naknadno dobio prekršajne prijave zbog učešća na protestima, iako ih policija uopšte nije lično identifikovala, ili je to učinila znatno nakon blokade i podalje od mesta održavanja protesta.

Predsednik Civilnog odbora za zaštitu ljudskih prava, advokat i bivši poverenik za zaštitu podataka o ličnosti i informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, ukazao je da ovakva odluka daleko prevazilazi značaj pojedinačnog slučaja i trebalo bi da služi kao primer u rešavanju mnoštva postupaka MUP protiv velikog broja građana širom zemlje zbog toga što su navodno, učešćem u mirnim demonstracijama, ugrožavali bezbednost saobraćaja.

„Ja sam bio jedan od prvih koji su pozvali građane i sve kolege koje su ocenjivale da je to što radi MUP dvostruko problematično. Mislim da je iza toga stajala politička vlast, da je MUP to radio po nalogu. Na prvom mestu, to je potpuno nepravično – apsurdno je goniti prekršajno ljude koji su se koristili ustavnim pravom da izraze nezadovoljstvo protiv loših vladinih mera“, rekao je Šabić podsetivši da je Vlada sama na kraju priznala da su demonstranti bili u pravu i prihvatila je sve zahteve koje su iznosili.

Bojana Selaković, programska direktorka Građanskih incijativa, koje su koordinisale naporima advokata širom Srbije u obrani optuženih za prekršaje tokom ekoloških protesta u Srbiji, potvrdila je da je njena organizacija od utorka dobila informacije o više takvih, oslobađajućih presuda od sudova širom Srbije.

„Mi trenutno skupljamo informacije od advokata iz naše mreže – njih preko 50 – koji zastupaju ljude u ovim ‘saobraćajnim’ postupcima“, rekla je ona za Glas Amerike.

Ocenila je da je presuda suda u Prokuplju veoma važna, jer sad advokati mogu da se dalje pozivaju na nju u drugim sličnim postupcima na osnovu ujednačavanje sudske prakse.

„Utvrđeno je ono što smo mi govorili od samog početka, i mi, i svi advokati koji su davali izjave tada u javnom prostoru pozivajući ljude da se opredele za sudsko odlučivanje i da ta vrsta identifikacije, kako je policija radila, praktično nije dozvoljena. To se sada potvrdilo i značajno je ne samo u kontekstu minulih blokada, nego i za sve potencijalno budućih sličnih dešavanja – da ne može policija kako joj padne napamet da snima, pa da onda identifikuju na neke načine koji nisu utvrđeni propisima“, rekla je Selaković.

Sporni video nadzor i prepoznavanje lica

Još jedna stvar, koja je ne manje važna – sud u Prokuplju pozvao se na zakon po pitanju čitavog niza važnih stvari koje vlast gura pod tepih. Sud je rekao da se postupak protiv okrivljene ne može voditi zato što se ono što je MUP podneo kao dokaz ne može koristiti kao dokaz, nastavio je Rodoljub Šabić.

„MUP je, naime, podneo nekakve snimke kretanja učesnika u protestu, a sud je našao, pozivajući se i na odredbe Zakona o policiji, i pravilnika MUP-a kojim se određuje snimanje u javnom prostoru, da je obaveza policije da bilo kada – kada vrši snimanje – to i najavi. Dakle, postoji eksplicitna obaveza i u zakonu, i u pravilniku da se to najavi“.

Budući da to nije urađeno, očito je da su dokazi pribavljeni nezakonito. Sud je odbio da ih primi i zaključeno je da nema nikakvog osnova da se vodi postupak, zaključio je on.

Neki su platili kazne

Ljudi koji su platili kazne – platili su, videćemo da li postoje neke mogućnosti dalje da se proti Policije možda pokrenu određene radnje za tu vrstu aktivnosti, rekla je Bojana Selaković i upozorila da se ne zna da li će vlasti pokušati da promenom zakona predvide i ovakvo prikupljanje podataka, ali da će stručna javnost i organizacije civilnog društva „pažljivo to pratiti“.

Takva presuda daje odgovor na još jedno važno pitanje, ocenjuje on, podsećajući da je masovno brzo podnošenje prijava nakon ekoloških protesta pokrenulo pitanje brze identifikacije lica i da je to otvorilo pitanje da li MUP koristi tzv. „inteligentni“ video nadzor. Tačnije, biometrijski video nadzor – visokosofisticirane kamere sa odgovarajućim softverom koje omogućavaju „neverovatno brzu“ identikaciju lica, posebno MUP-u koji raspolaže digitalnim forografijama kompletnog punoletnog stanovništva i dobrog dela maloletnog, jer i maloletnici imaju putne isprave.

„Otvorilo se to pitanje, MUP je to negirao“, rekao je Šabić podsetivši da je aktuelni Poverenik sproveo nadzor koji se odnosio samo na Beograd i koji se zasnivao na garancijama MUP-a da ne koriste tu tehnologiju.

„Međutim, sumnja je ostala i ta sumnja je potkrepljena još jednom činjenicom“, kazao je Šabić.

Podsetio je na pisanje BIRN-a prema kom je MUP za 2021. godinu najavio javnu nabavku softvera koji to omogućava.

„MUP dobro zna da u našem pravnom poretku nema osnova za primenu takve tehnologije i na to je jasno upozorio Poverenik. Otvara se pitanje kako sad policija nabavlja opremu koju ne sme da primenjuje i da li neko ko je neko spreman da je nabavlja spreman i da je primenjuje, bez obzira na to što zakon to ne dozvoljava“.

Snimanje građana bez prethodne najave, snimanje građana tehnologijom za koju ne postji osnova i snimanje građana tajno, bez sudskog naloga, su ne samo kršenje ljudskih prava, nego i krivično delo nezakonitog prikupljanja podataka.

To bi naša policija morala da primi k znanju i da svoje ponaše s time uskladi, naglasio je Šabić.

Neki su ipak legitimisani

Bojana Selaković kaže da je u Beogradu bilo slučajeva da su ljudima stizali nalozi nakon što oni jesu bili legitimisani, ali ne na javnom skupu, ne na blokadi, nego na različitim lokacijama po gradu gde su ih zaustavljali u rutinskoj kontroli i onda im pisali da su bili na blokadama.

„To čekamo“, rekla je ona. „Verujem da će i to biti oboreno“.

Da sudovi ne odbacuju postupke i da se oni nastavljaju, objašnjava, policajci bi morali da objasne na koji način su identifikovali okrivljene.

Odgovarajući na pitanje da li je policija potvrdila da je identifikaciju vršila i upotrebom tehnologije za prepoznavanje lica, Bojana Selaković kaže da Policija to nije navela ni u jednom slučaju, već da je prepoznavanje snimljenih ljudi vršeno uz pomoć izjave policajaca.

„Snime, puste snimak i onda neko prepozna tog čoveka. U jednom slučaju, protiv organizatora protesta, pisalo je čak da ga je prepoznao policajac na osnovu njegovog pojavljivanja u medijima, što je potpuno suludo. Ni to sud nije uvažio“, rekla je ona. „Prosto – ko čini prekršaj mora da bude legitimisan, mora da da ličnu kartu“.

MUP Srbije nije do objavljivanja ovog teksta odgovorio na molbu Glasa Amerike za komentar poslat elektronskom poštom.

(VOA)