Pokrajinski sekretarijat za regionalnu i međunarodnu saradnju predlaže da se u Vojvodini formiraju statistički regioni
Zamenik pokrajinskog sekretara za regionalnu i međunarodnu saradnju Vladimir Pandurov, inače funkcioner G17 plus, izjavio je da novi statut APV treba da obezbedi rešenja na osnovu kojih će Pokrajina moći da donese strategiju regionalnog razvoja i formira institucije koje bi se time bavile, jer je to preduslov za apliciranje za novac kod evropskih fondova.

On je za „Dnevnik“ naveo da bi bilo dobro da se u tom kontekstu formiraju statistički regioni unutar Vojvodine: Srem, Banat i Bačka, te distrikt Novi Sad.
– Takav model regionalnog razvoja Vojvodine sledi evropsku statističku klasifikacij regiona koji su svrstani u pet nivoa: NUTS 1 je država, NUTS 2 je, na primer, nivo Vojvodine i Beograda, jer zadovoljavaju kriterijume da imaju oko dva miliona stanovnika, da imaju izbore, budžet, odnosno da mogu da kofinansiraju projekte. Inače, nivo NUTS 2 je važan jer samo ti regioni mogu da konkurišu za strukturne fondovi EU. Zato je naš interes da statut APV, ali i republički zakon o regionalnom razvoju, Vojvodinu prepoznaju kao NUTS 2 region – kazao je Pandurov.

On je dodao da u NUTS 3 nivou spadaju regioni s 200.000 do 800.000 stanovnika, gde, po njemu, mogu da se vide Srem, Banat i Bačka kao istorijski regioni Pokrajine; NUTS 4 nivo kod nas ne postoji, a NUTS 5 nivo predstavljaju opštine.
– Najvažniji su nivoi NUTS 2 i NUTS 3. U Bačkoj i Banatu već postoje razvojne agencije, dok se u Sremu takva agencija formira. Tako da već imamo osnovnu infrastrukturu da neko i na tom nivou može aplicirati za novac kad krajem 2009. godine počnu da nam se otvaraju konkursi EU. A reč je o nekoliko desetina do nekoliko stotina miliona evra koji bi mogli biti usmereni u razvoj Vojvodine – istakao je Pandurov.

On kaže da NUTS regioni mogu da budu funkcionalni, administrativni ili statistički, te da se u našem slučaju može govoriti samo o statističkim regionima, jer Srbija nije regionalizovana.
– Srem, Banat i Bačka, te distrikt Novi Sad, organizovali bi se kao statistički NUTS 3 regioni, što bi kasnije omogućilo da se i po tim nivoima aplicira za novac iz IPA, a kasnije iz strukturnih i kohezionih fondova EU – obrazložio je naš sagovornik.

Po njegovim rečima, utvrđivanje strategije reginalnog razvoja veoma je bitno kako bi Srbija, odnosno Vojvodina, iskoristile stotine miliona evra kad zemlja dobije status kandidata.
– Vojvodina zato mora da se bori na dva fronta. Jedan je statut, u okviru kojeg bi trebalo da se ugradi rešenje da APV može da formira, ne organizacije kako sad stoji u nacrtu, već institucije koje bi se bavile regionalnim razvojem. Jer, jedino formiranjem agencije za razvoj APV – uz pravo da Pokrajina definiše regionalnu politiku na svojoj teritoriji i da utvrđuje kriterijume o nerazvijenosti opština u Pokrajni i mere za ravnomeran razvoj – Vojvodina može najbolje da iskoristi novac iz evropskih fondova. A drugi front je zakon o regionalnom razvoju Republike Srbije, koji se priprema, a u kojem moramo dobiti istu sliku koju definišemo statutom, jer ćemo, u protivnom, imati sukob između Pokrajine i Republike – upozorio je Pandurov.

On je ukazao i na to da paralelno treba da teče proces jačanja administrativnih kapaciteta organa pokrajinske uprave i lokalnih samouprava u Vojvodini koji bi se bavili regionalnim razvojem. Pandurov je najavio da će se u Sekretarijatu za međunarodnu i regionalnu saradnju formirati poseban sektor za upravljanje projektima, preko kojeg će se koordinisati međunarodnom i regionalnom saradnjom svih pokrajinskih sekretarijata i svih lokalnih samouprava u APV.
– Ako, na primer, neke nerazvijenije opštine imaju zanimljiv projekat kojem treba podrška da bi aplicirali kod nekog od fondova EU, mi ćemo dati prethodnu procenu projekta, te obezbediiti kofinansiranje u iznosu od 10 do 15 odsto – naveo je sagovornik „Dnevnika”, dodajući da trenutno ne postoji nikakva baza podataka o tome ko na nivou Pokrajine, kao i na nivou lokalnih samouprava, vodi koje projekte, te naveo je neophodno da se napravi zajednička strategija razvoja APV, jer postojanje takvog dokumenta prilikom apliciranja podiže bodove projekata kojima se konkuriše.

(Dnevnik)