Skip to main content

Šmit: Genocid nije samo deo prošlosti, mora se sprečiti njegovo ponavljanje

Jugoslavija 27. jan 2024.
3 min čitanja

"Poruke mira i pomirenja su hitno potrebne"

Visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini (BiH) Kristijan Šmit izjavio je danas da genocid i ratni zločini nisu samo deo prošlosti, već da se mora mnogo raditi da bi se sprečilo njihovo ponavljanje u budućnosti.

Šmit je pozdravio muslimansko-jevrejsku mirovnu inicijativu, koju su danas u Memorijalnom centru Srebrenica, povodom obeležavanja Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta, potpisali poglavar Islamske zajednice u BiH (IZ) Husein Kavazović i predsednik Svetske federacije udruženja Bergen-Belsen Menachem Z. Rosensaft, a kao svedoci, Munira Subašić, predsednica Udruženja „Pokret majki enklava Srebrenica i Žepa“ i Jakob Finci, predsednik Jevrejske zajednice u BiH.

Cilj inicijative je zalaganje za međusobno razumevanje i dijalog između jevrejske i muslimanske zajednice.

„Poruke mira i pomirenja su hitno potrebne. Ovakva muslimansko-jevrejska inicijativa za mir i sećanje, čijem pokretanju danas svedočimo, jedinstvena je po svojoj prirodi. Važnost ove inicijative je dalekosežna“, rekao je Šmit u svom obraćanju.

Dodao je da ta inicijativa „pokazuje put ka suživotu i međusobnom poštovanju, zasnovana na zajedničkom razumevanju“.

„Posvećenost sećanju na žrtve genocida je prva stavka na listi njihovih zadataka. Istoveremeno, inicijativa je duboko ukorenjena i u samoj BiH, jer BiH sama po sebi predstavlja svojevrstan obrazac. Njeno tkivo satkano je od različitih istorijskih i civlizacijskih iskustava. Nažalost, kontinuirano se suočavala i suprotstavljala različitim izazovima i pretnjama. Pre svega, zahvaljujući njenim ljudima“, naveo je visoki predstavnik u BiH.

Dodao je da je cela bivša Jugoslavija „trpela od onih koji su insisitirali na svojoj apsolutnoj istini“, koji su „samo njihovu viziju sveta smatrali legitimnom“.

Šmit je ocenio da je današnja muslimansko-jevrejska inicijativa za mir „snažniji igrač i poruka pozicioniranja BiH na evropskom putu od političke priče i prepirki političara“.

„Oni koji su insistirali samo na svojim planovima, proizveli su užase i patnje. To nam ne treba. Trebaju nam ovakve inicijative koje pokazuju da postoje i druge prilike i mogućnosti“, zaključio je on.

Poglavar IZ u BiH Husein Kavazović rekao je u svom obraćanju da je potpisivanje muslimansko-jevrejske inicijative „korak ka boljoj budućnosti“.

„Okupili smo se u danu u kojem obeležavamo Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta. Prisećamo se šest miliona nedužno stradalih Jevreja i više miliona drugih žrtava fašističke i nacističke ideologije. Činimo to na mestu gde je čovečanstvo pola stoleća posle istorijskog ‘nikad više’ ponovo zakazalo i palo na ispitu odgovornosti“, rekao je Kavazović.

Prema njegovim rečima, posvećenost pamćenju i obeležavanju žrtava prošlih genocida, odbacivanje svih oblika antisemitizma, islamofobije i ostalih netrpeljivosti, odlučna predanost zaštiti života, sloboda izražavanja unutar okvira poštovanja, principi su koji Jevrejima i muslimanima u svetu mogu biti putokaz za bolju budućnost.

Današnja inicijativa za mir i pamćenje, dodao je, poziv je svima, naročito komšijama pravoslavcima i katolicima da se pridruže na ovom putu.

„Ovi principi su tu da ih prihvate i drugi verski lideri, akademici, zvaničnici i ljudi koji dele naše zajedničko nastojanje da budućim generacijama ostavimo bolji svet, u kojem se nikome neće ponoviti genocid počinjen u Aušvicu, Bergen-Belsenu, Srebrenici, Jasenovcu i svim drugim mestima užasa“, rekao je Kavazović.

Profesor Menahem Z. Rosensaft, predsednik Svetske federacije udruženja Bergen-Belsen, izjavio je da se treba sećati zla koje je učinjeno Jevrejima, Srbima, i Romima tokom Drugog svetskog rata, ali i hiljadama bošnjačkim dečaka i muškaraca, koje su ubile srpske snage u genocidu u Srebrenici 1995. godine.

„Sećamo se, ne smemo zaboraviti, svih bošnjačkih žena i devojčica koje su silovane i zlostavljane ovde, i žena, dece i starih koji su prisilno proterani odavde, u okviru genocida“, kazao je Rosensaft.

On je osudio, kako je kazao, divljaštvo koje je počinio Hamas protiv Jevreja 7. oktobra na granici Izraela i Gaze, ali je dodao i da se „ne sme biti ravnodušan prema smrti i raseljavanju koje su pretrpeli civili Palestinci u Gazi tokom poslednja tri i po meseca“.

„Svako ko ima srce, dušu, mora osećati duboko suosećanje i empatiju prema patnji Palestinaca, civila, muškaraca, žena i dece kojima hitno treba humanitarna pomoć. Svako sa srcem, svako sa dušom ne može ostati ravnodušan pred prizorima mrtvih palestinskih beba u pogrebnim plahtama, žrtava rata za koje nisu bile odgovorne, ni najmanje“, istakao je on.

Predsednik Jevrejske zajednice u BiH Jakob Finci izjavio je da se mora učiniti sve da Ujedinjene nacije 11. juli proglase danom sećanja na žrtve genocida u Srebrenici, kao što su to učinile i za holokaust, proglasivši 27. januar Međunarodnim danom sjećanja na žrtve holokausta.

Govoreći o genocidu u Srebrenici, on je istakao da je to tragedija svih u BiH, i Bošnjaka, i Srba i Hrvata i ostalih.

Srebrenica je bila tragedija svih nas, Bošnjaka jer su stradali, Srba koji su učinili, Hrvata i svih nas ostalih koji smo bili nemi posmatrači, bez mogućnosti da direktno pomognemo ili intervenišemo. Žao mi je što toj tragediji svi zajedno ne pristupamo i ne obeležavamo je“, naglasio je Finci.

Prema njegovim rečima, „svako ima svoje opravdanje i tumačenje“, ali u ovom slučaju jasno je da se radi o genocidu.

„Mada je svet 1945. godine rekao ‘nikada više’, to se nažalost ponovilo“, zaključio je on.

(Beta)