„Sedam dana Novosađani dobijaju batine od policije. U nedelju je jednoj devojci polomljen nos policijskim štitom. Aktivisti su hapšeni. To mora biti okidač i inicijalna kapisla za revoluciju. Taj slomljeni nos, ona baka Ruža koja stoji ispred kordona, penzionisani vojni pilot i mladi aktivisti koji su uhapšeni. Oni će most sagraditi a mi moramo biti svesni posledica i pronaći tu inicijalnu kapislu za borbu“, izjavila je večeras u Novom Sadu novinarka Vesna Šoti.

Ona je, na tribini „Gari u ogledalu – kuda dalje Novi Sade“, koju je organizovano „Novi optimizam“ povodom aktuelnih protesta zbog izgradnje četvrtnog mosta na Dunavu, istakla da je „most je samo fasada“ a najveći problem je izmeštanje nasipa kod Kameničke ade zbog čega Novom Sadu preti poplava.

„Najstrašnije je što će se unišititi ta divna bara nasred grada na kojoj smo učili da se klizamo. Strašno je jer nama preti poplava. Mi smo ispred grupe „Vidi, gari, ne može“ pisali pismo svim podunavskim zemljama, niko nije odgovorio. Most će izgraditi, ali mi treba da se mobilišemo zbog toga što ćemo biti poplavljeni„, naglasila je Šoti.

Iako je pre dve godine slogan „Vidi, gari, ne može“ postao simbol borbe protiv tzv. projekta „Novi Sad na vodi“, na tribini je ocenjeno kako deluje da ipak „gari može“, odnosno, da je počelo „betoniranje“ Šodroša.

Kao jedan od najvećih nedostataka borbe protiv ovog projekta novinar Igor Mihaljević izdvaja nedovoljan broj mladih na Šodrošu. Kako kaže, „mladima nije dat dovoljan razlog da tamo dođu i nije im ulivena nada da se za to vredi boriti„.

„Oni bi bili tamo ali im ne pada na pamet da dođu jer koliko puta su do sada bili izvozani? Taj gari o kome pričamo se pravi 30 godina. Sad nemamo vremena za to. Hajde da vidimo kako da animiramo ljude da dođu tamo. Aktivirajte mlade, to je moja poruka“ naveo je Mihaljević.

On je istakao i da trenutno ne postoji „tolika“ katastrofa da bi se desila promena kao što je to bio slučaj u vreme Slobodana Miloševića. Dodaje da je svaki treći stanovnik Srbije funkcionalno nepismen i da ne može da prepozna manipulaciju kojoj je svakodnevno izložen, pa stoga i ne čudi zašto na protestima nema više ljudi.

Mladi u kandžama desnice

Za muzičara i crtača stripova Igora Lečića poznatijeg kao Milan Dog, nedostatak mladih na protestu je posledica njihovog „sistemskog desničaranja“. Klinci od 14-15 godina sa kojima je nedavno razgovarao, dodaje, su svi desničarski nastrojeni.

„Oni u dvorištu mog gitarste pričaju ko je veći vojskovođa – Ratko Mladić ili Dušan Silni. Pitao sam jednog klinca hoćeš da te naučim da sviraš gitaru a on me pita a što? Društvo je naštimovano desničarski. Ta deca ne mogu ni drugačije da odrastaju nego desničarski. Ako ne intervenišeš, oni će biti desničari“, navodi Lečić

On smatra da se s decom ne razgovara dovoljno, zbog čega oni onda izražavaju homofobne stavove iako ne znaju da objasne zašto mrze geja. Smatra da su mladi bez sosptvene volje i želje prinuđeni da razmišljaju tako, kroz društvo, sistem, veronauku…

„Toga se bojim. Trideset godina se bojim da ta dece neće biti onakva kakvu mi očekujemo. Da li za dve godine, kada nam slede pokrajinski izbori, imamo vremena da napravimo neku novu decu, mislim da je to nemoguće…“, rekao je Lečić.

Novinarka Branka Opranović ističe da je krajnje vreme da se počne „praviti“ gari i da sa tim treba početi što pre, aludirajući da „takvu decu treba stvarati“ i „pripremati revoluciju“.

„Treba detetu objasniti će sve potonuti ako se napravi most, Kamenička ada je skela. Ako treba vek onda vek. Ali se trebamo dogovoriti, trebamo početi“, navela je ona. Opranvić je podsetila da je njena generacija prošla pet revolucija i da želi da zna na čijoj je strani.

„Želim da idem na protest koji ja biram. Meni se ova revolucija ne sviđa, ali to ne znači da neću biti tamo. Možda će me neko nešto pitati, ti ljudi imaju svoj put i ideal. Hajde da nekoga nateramo, da objasnimo, delimo letke. Moramo nešto raditi. Mora se prvo odrediti uzrok, predložite šta ćemo raditi sutra i za 12 dana, hajde o tome da se dogovorimo. Mora prvo biti ilegala, pa revolucija. Sa bandom radikalnom mora radikalno“, naglasila je ona.

A predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Željka Bodrožić ističe da se borima za ekologiju „a nismo i dalje raščistili sa onim što leži ispod tog zelenila“. Ipak, on dodaje da Novi Sad ima potencijal ali da nedostaje organizacija i razumevanje.

„Tom gariju je dogorelo i kada se sakupi 500 ljudi, jedan kaže što je ovaj tu, ovaj kaže neću sa ovim, spominje se UDBA, a mnogi i ne znaju da zapravo rade za te bezbedonosno službe i onda nas cela ta smeša dovedi do toga da je pre dve godine bilo mnogo više ljudi nego danas“, kazao je Bodrožić.

Upozorio je i da oni koji pokušavaju da nešto organizuju imaju 1000 pripreka, zatim unutrašnje nesuglasice i sabotaže.

„Mi koji razumemo da je ovo problem nemamo više živaca ni jedne ni za druge. Kako svi vole mikrofone i staju u prve redove a niko neće da bude Valter? Da li neko može nešto da uradi a da ne dobije 15 minuta gostovanja na nekoj TV“, upitao je on.

Ko je spreman za žrtvu

Prema rečima aktivstkinje Olivere Radovanović, prognoze nisu optimistične i svi koji ulaze u ovu borbu moraju biti spremni na „posledice“ i „žrtvu.

„Poznajem Novi Sad, živim ovde 70 godina. Ovo je provincija. Nemojte o sebi misliti previše dobro. Sve ovo je rezultat našeg provincijalizma“, istakla je ona.

Dodaje da je školstvo namerno slomljeno, pa ovakvo društvo može da se izleči ako ide korak po korak napred, svaka generacija kroz taj korak može „kroz 150 godina da napravi neki pomak“.

„Ovo nije optimistično ali je ralno. Ja imam jedan san – da sva ta lica mlada ne budu besna, da budemo uljudni, pristojni, da se latimo knjige i učimo, obaćamo jedni drugima sa hvala, molim, izvolite i kako ste. Da Novi Sad bude grad zelenila, grad mladih ljudi koji imaju perspektivu da odgajaju svoju decu ovde, a ne da im pogled bude stalno uperen preko gradnice. To je moj san. Da li je taj san samo moj optimističan? A da li smo mi spremni na žrtve, pogledajmo se u oči? Da li smo spremni na žrtve? Ja jesam“, zaključila je Radovanović.

Petar Alimpijević Autonomija