Skip to main content

Slobodna zona: Odrastanje, kritika sistema i #metoo

Kultura 31. okt 2022.
3 min čitanja

Stiže pred bioskopsku publiku Beograda, Novog Sada i Niša

Ove jeseni, 18. put za redom, festival angažovanog igranog i dokumentarnog filma „Slobodna Zona“ ponovo stiže pred bioskopsku publiku Beograda, Novog Sada i Niša. Od 3. do 8. novembra predstaviće se neki od najbitnijih svetskih autora, ali i nove nade od kojih se dosta očekuje. Od potpunih nepoznanica do osvajača Zlatne palme u Kanu.

Trougao Tuge – Ruben Ostlund

Ovo je metaforična priča o sunovratu ljudske rase i kritika kapitalizma. Ostlundova druga “Zlatna palma”. Prvu je dobio za film “Square”. Inače, kultni status i van festivalske publike je stekao sa filmom “Force Majeur”. Vudi Harelson glumi kapetana broda, koji će doživeti brodolom i nasukati se na ostrvo. Ostlund je poznat kao kritičar sistema ali i pojedinca, a ovde će upravo imati dovoljno materijala, kad nakon brodoloma visoka srednja klasa puna bogataša i manekena mora da se snađe i preživi. Gde god je prikazivan, film nije ostavio ravnodušnim ni publiku ni kritiku.

Armageddon time – Džejms Grej

Možda imenom više vuče na stranu SF-a i blokbastera, ali ovde je ipak u pitanju drama o odrastanju. Džejms Grej je snimio autobiografsku dramu o svojoj porodici u Kvinsu osamdesetih prošlog veka. Emotivan film o snazi koju ti prenose najbliži i generacijskoj potrazi za američkim snom. Glumačka ekipa je napunjena zvezdama uključujući Entonija Hopkinsa, En Hatavej i Džeremija Stronga.

She said – Maria Šreder

Novinarke Njujork tajmsa Megan Tui i Džodi Kantor objavile su jednu od najvažnjih priča generacije – onu koja je pomogla da nastane pokret #MeToo koji je srušio decenije ćutanja na temu seksualnog zlostavljanja u Holivudu. Keri Maligan i Zoe Kazan tumače novinarke koje su pronikle u ovu priču i srušile Harvija Vajnstina. Film za koji je već viđeno da će imati mnogo nominacija za Oskara ove godine.

Korset – Mari Krojcer

Viki Krips iz drugog plana gradi filmsku karijeru, iako je celom svetu zapala za oko u filmu “Phantom Thread” P.T.Andersona gde joj je partner bio veliki Danijel Dej Luis. Ovde, glumi austrijsku carica Elizabetu. Ona slavi svoj 40. rođendan. Uvek je u svojoj kraljevskoj ulozi, cenjena zbog svoje lepote i stila; ne sme da iznese svoje mišljenje i pokaže svoju pamet već zauvek mora da ostane mlada i lepa carica. Da bi ispunila ova očekivanja, pridržava se rigoroznog režima ishrane, vežbanja, friziranja i svakodnevnog merenja struka. Ali, Elizabetina glad za znanjem i želja za životom sve se više buni protiv pogrešne slike koja o njoj postoji i ona više nije voljna da živi život sputan dvorskim korsetom.

Ljubav, nemačke marke i smrt – Džem Kaja

Sporazum Nemačke i Turske iz 1961. godine nije doveo samo „gastarbajtere” u Nemačku: s njima je došla i njihova muzika. Ovaj dokumentarni filmski esej predstavlja tutorijal iz turske i nemačke novije istorije i priča priču o poslovima turskih emigranata na montažnoj traci, nostalgiji i spajanju porodice, bazaru na železničkoj stanici u Bilovštrase u Berlinu, ksenofobiji i rasizmu, setnim pesmama ranih godina i hip-hop periodu nakon ujedinjenja Nemačke. Ovo je svet raznih muzičkih pravaca, svadbenih bendova koji pevaju i na kurdskom i arapskom jeziku kako bi zadovoljili zahteve tržišta. Ovim filmom Džem Kaja stvorio je ritmičnu i živo ispričanu filmsku enciklopediju turske muzike u Nemačkoj.

Sparta – Urlih Zajdl

Evald se pre mnogo godina preselio iz Austrije u Rumuniju. Sada u svojim 40-im, traži svež početak. Ostavlja devojku i seli se u unutrašnjost. Uz pomoć lokalnih dečaka, oronulu školu pretvara u utvrđenje i trenira ih džudo. Deca uživaju u novom, bezbrižnom životu fokusiranom oko sporta i igre, ali nepoverenje seljana se ubrzo budi i Evald je primoran da se suoči sa istinom koju je dugo potiskivao, a na koju nisu posumnjali ni dečaci ni spoljašnji svet. Sparta je film pobratim Riminija koji priča o Evaldovom bratu, i zaokružuje Zajdlov diptih o neizbežnosti prošlosti i bola pronalaženja sebe samog. Rimini i Sparta su napisani i snimljeni kao jedan film a tokom postprodukcije su podeljeni na dva dela. Sparta je zasnovana na istnitoj priči i predstavlja jedan od, ako ne i najprovokativniji film godine.

Rabije Kurnaz protiv Džordža V. Buša – Andreas Drezen

Film sa možda najintrigantnijim nazivom. Murat je sin Rabije iz naslova. Zatvoren je u američkoj pritvornoj jedinici u Gvantanamu. Očajnički želeći da pomogne sinu, domaćica i majka puna ljubavi iz Bremena, odlazi u policiju, obaveštava nadležne i skoro da gubi nadu zbog njihove nemoći dok ne sazna za Bernharda Dokea. Ovaj povučeni, hladnokrvni advokat za ljudska prava i temperamentna Turkinja sada se zajedno bore za Muratovo oslobađanje. Doke je strpljiv, Rabije nije. Ona bi se najradije vratila kući, svojoj porodici, ali postaje potpuno upletena u svetsku politiku. Odlazi sa Bernhardom u Vašington, i stiže sve do Vrhovnog suda, gde pokreću proces protiv Džordža Buša Mlađeg.

(Danas)