Portal Raskrikavanje analizirao je više od 4.000 tekstova o ratu u Ukrajini koji su od početka februara do kraja jula objavljeni u Večernjim novostima, Informeru, Srpskom telegrafu, Blicu i listu Danas.

Od tog broja, oko 1.600 tekstova (40 odsto) ocenjeno je kao pristrasno prema nekom od aktera – Rusiji, Ukrajini ili Zapadu. U tom uzorku dominiraju tekstovi koji su pozitivno intonirani ka Rusiji i negativno intonirani ka Zapadu.

Rat u Ukrajini preko noći je promenio živote miliona ljudi u svetu. Naročito u Evropi, na čijem se tlu rat odvija, javnost je bila uglavnom jedinstvena u osudi agresije ruskog predsednika Vladimira Putina. U specifičnoj situaciji, međutim, našla se Srbija, tradicionalno veoma naklonjena Rusiji, ali istovremeno i država kandidat za članstvo u EU.

Od samog početka rata, predsednik Aleksandar Vučić i državni vrh Srbije odbijaju da se jasno opredele o tom pitanju, ali im je sve teže da zadrže takvu poziciju budući da su, kako Vučić tvrdi, pritisci Zapada sve intenzivniji.

Za razliku od njih, mediji su uglavnom odlučili na čijoj su strani. Neki su navijali za Putina, manjina je stala na stranu Ukrajine, ali jedan provladin tabloid je, poput same države, ostao neopredeljen između dve vatre.

Kako prenosi portal, novinarke Raskrikavanja analizirale su više od 4.000 tekstova o ratu u Ukrajini, koji su tokom šest meseci, od februara do jula, objavljeni u Večernjim novostima, Informeru, Blicu, Srpskom telegrafu i Danasu. Cilj je bio da utvrde kakve su narative ovi mediji gradili u vezi sa ratom i to u odnosu na četiri ključna aktera: Rusiju i njenog predsednika Vladimira Putina, Ukrajinu, zapadne države i NATO, kao i Aleksandra Vučića.

Ovi mediji su u velikom broju slučajeva prenosili kratke agencijske vesti ili objavljivali tekstove u kojima novinari nisu zauzeli stranu. Međutim, oko 40 odsto analiziranih tekstova, nešto više od 1.600, bilo je ostrašćeno, kako su ocenile novinarke Raskrikavanja.

Među ostrašćenim tekstovima ubedljivo najviše je bilo onih koji su podržavali Rusiju i Putina – skoro 800. To su često bili tekstovi u kojima su istovremeno napadani Ukrajina ili Zapad. U građenju narativa o Putinu i Rusiji kao pozitivcima apsolutno prednjače Informer i Večernje novosti koje su, između ostalog, u septembru objavile da „naši odbijaju napade“ misleći na rusku vojsku. Sa druge strane, Zapad je za ove tabloide apsolutno zlo.

Za razliku od njih, tabloid Srpski telegraf nalazio se u dilemi kako pisati o predsedniku Rusije: u pojedinim tekstovima su pozitivno pisali o njemu navodeći da će „slomiti“ protivnike, ali su zatim oštro objavljivali da „puni džepove dok ljudi ginu“.

Donedavni glavni urednik ovog tabloida Milan Lađević, Raskrikavanju se „zahvalio“ na istraživanju jer je ono, prema njegovom tumačenju, pokazalo da je Srpski telegraf „prosrpski medij koji nema gazde ni na istoku ni na zapadu“.

Iako nije toliko navijao za Putina, ovaj tabloid je poput Informera i Večernjih novosti sve vreme vodio antizapadnu propagandu. Ova tri lista su tokom šest meseci objavila oko 700 tekstova koji su imali negativan odnos prema Zapadu, u kojima se između ostalog tvrdilo da se (američki predsednik) „Bajden uprpio“ od Putina, da na Zapadu vlada „ludilo“ i „antiruska histerija“ i da su zapadne zemlje ratni huškači.

Od oko 1.600 tekstova koji su naginjali ka nekoj strani, u četvrtini je zauzet negativan odnos prema Rusiji, a reč je gotovo isključivo o tekstovima u Blicu i Danasu. U deset odsto tekstova je odnos prema Ukrajini pozitivan, najviše u Danasu.

U nastavku teksta pročitajte kako su ovi mediji izveštavali o ratu i koje poglede su pokušali da nametnu domaćoj publici. Tabloidi (u kojima je uočen najveći broj tekstova) su se, pokazuje analiza, utrkivali u pokušaju da predstave Putina kao „pravednika“ koji je samo isprovociran na agresiju, Zapad kao pravog krivca za ovaj sukob i Ukrajinu kao marionetsku državu. Saznaćete i da je, bez obzira na brojne žrtve, izbeglice i razorene gradove, prema srpskim medijima, u ovom ratu ipak najteže predsedniku Aleksandru Vučiću.

„Naši napreduju, neprijatelj izgubio dva tenka“

Početkom aprila, kada je javnost videla fotografije masakriranih civila na ulicama ukrajinskog grada Buče, dopisnik Večernjih novosti iz Moskve Branko Vlahović je napisao: „Ceo slučaj je izveden u režiji vlasti u Kijevu“.

On je jedan od domaćih novinara koji je najviše doprineo da se ovaj zločin relativizuje u Srbiji.

Leševe na ulici, kako će se ubrzo pokazati, sateliti su snimili još sredinom marta dok su Rusi držali grad. Vlahović je, međutim, svoju novinarsku presudu doneo čim je iz Kremlja stiglo saopštenje kojim su negirali da imaju bilo kakve veze s zločinom.

„Dok su ruske snage bile u Buči, stanovnici su se slobodno kretali, koristili mobilnu vezu, kaže ruska strana. Sada ukrajinske vlasti i neki zapadni mediji šire informaciju o masakru, pokazujući leševe poređane na ulici“, napisao je Vlahović 5. aprila.

Njegovi tekstovi se podudaraju sa ruskom državnom retorikom, što nije toliko neobično – Branko Vlahović živi u Moskvi više od 30 godina odakle isto toliko dugo izveštava za Večernje novosti. Smatra da je sa Putinovim dolaskom na vlast u Rusiji sve krenulo nabolje, pa je o njemu 2014. godine napisao i knjigu „Putin – moć Rusije“.

„U novoj istoriji postsovjetske Rusije, ime Vladimira Vladimiroviča Putina biće zapisano zlatnim slovima“, piše Vlahović na početku svoje hvalospevne knjige koja je na sajtu izdavača opisana kao „portret Vladimira Putina“, vladara koga odlikuju „mudrost, upornost, doslednost i vizija“.

Ruska država, po svemu sudeći, ceni Vlahovićevo zalaganje i to otvoreno pokazuje. Tokom godina dobijao je prilike da intervjuiše sam vrh ruske vlasti, uključujući i Putina.

„Radujem se prilici da se obratim čitaocima Večernjih novosti, jednog od najpopularnijih i najuticajnijih srpskih listova, da odgovorim na vaša pitanja i da sa vama podelim svoje ocene“, naveo je Putin u odgovorima Vlahoviću.

Mesec dana nakon početka rata u Ukrajini, dobio je intervju sa ministrom spoljnih poslova Rusije Sergejem Lavrovim, zajedno sa novinarima Tanjuga, RTS-a i Politike. Prethodnih godina intervjuisao je i nekadašnjeg predsednika i premijera Rusije, Dmitrija Medvedeva koji ga je odlikovao medaljom „Puškina“ zbog „značajnog doprinosa razvoju rusko-srpskog prijateljstva“. U julu ove godine odlikovanje je dobio i od ruskog patrijarha Kirila.

Otkako je počeo rat, Vlahovićevi tekstovi o tome šta se dešava na frontu su gotovo po pravilu „noseći“ u spoljnopolitičkoj rubrici ovog lista, najduži su i najsadržajniji, a neretko dobija i naslovne strane. Tekstovi su kompilacija zvaničnih saopštenja i izjava više različitih strana – i ruske i ukrajinske i Zapada – ali raznovrsnost izvora nije garant nepristrasnosti. Vlahovićeva pristrasnost se ogleda u načinu na koji kombinuje i sukobljava te izvore – na primer, ruska strana često dominira tekstom, bilo zbog prostora koji joj se daje, bilo zato što je njihova „poslednja“ ili tako što glavna informacija u tekstu potiče od Rusa, nakon čega se daju izjave ukrajinske strane, forme radi, o nečemu što nije povezano s temom.

Pristrasnost se ogleda i u naslovima, odabiru reči i kompoziciji rečenica – ruske rakete uvek opisuje kao „visokoprecizne“ kako bi sugerisao da gađaju samo ono čemu su namenjene, a to su vojni (a ne civilni) ciljevi. Rusku vojsku Vlahović predstavlja kao kompetentnu i korektnu – usmereni su samo na vojnu insfrastrukturu, ukrajinskim ranjenicima pomažu, granicu štite, zarobljenike tretiraju adekvatno, dok su sa druge strane Ukrajinci po Vlahoviću kvarni, sami sebe granatiraju, a takođe su i kukavice i lažovi – ili se predaju ili u zarobljeništvu ne žele da priznaju da su vojnici već lažu da su kuvari i vozači.

Vlahović nejednako tretira i same izvore – kada informacija dolazi sa ruske strane, iako je nepotvrđena ili čak osporena, uzima se kao činjenica. Kako je vreme prolazilo, tako su se Večernje novosti, i mimo njegovih tekstova, sve više usklađivale sa retorikom Kremlja, a u pojedinim slučajevima je izostalo bilo kakvo uređivanje vesti kada dolaze od Rusa. „Naši odbijaju napade, neprijatelj izgubio dva tenka“, pisalo je u jednom tekstu iz septembra kada je ukrajinska vojska oklopnim vozilima probila deo fronta u okolini Harkova, pa su im Rusi uzvraćali kako bi ih „istisnuli“ natrag.

Pristrasnost Večernjih novosti i njihovog dopisnika, dobro se ogleda i u narativu o nacizmu.

Jutro nakon čuvenog Putinovog obraćanja 21. februara, kada je praktično najavio rat, Vlahović po prvi put u tekstu spominje „nacionalizam“ ukrajinskih vlasti, citirajući ruskog predsednika. U narednih nekoliko dana, „nacionalizam“ prelazi u „nacizam“, najpre kroz citiranje ruskih izvora, a ubrzo ovaj termin počinje da se koristi bez ikakvog ograđivanja.

Istovremeno, Večernje novosti i u tekstovima drugih novinara kreću sa sve učestalijom upotrebom ovog termina o kome u novinama nije bilo ni reči pre ovog Putinovog govora. U ponedeljak, 7. marta, objavljuju specijalni dodatak na osam strana, „Unuci nacista u ukrajinskim rovovima“. Dodatku je najveći doprinos dao upravo Vlahović svojim tekstom „Dve decenije podilaženja nacistima“ koji se prostire na četiri strane. Već do tog momenta, Večernje novosti počele su da izveštavaju poput PR službe Kremlja – u tekstovima je teško razlučiti činjenice od mišljenja novinara, a priča o nacistima – kojom se u osnovi opravdava ruska agresija – usvaja se i plasira bez preispitivanja.

Branko Vlahović nije odgovorio na pitanja Raskrikavanja.

Za ubeđivanje čitalaca u priču o „denacifikaciji“, Večernje novosti su se služile i teškim manipulacijama. Jedan od primera je intervju od 27. marta sa nemačkim poslanikom Gregorom Gizijem, koji je potpisala novinarka Ivana Stanojević. Citiran je njegov odgovor u kome piše da su „Ukrajinci 2019. godine izabrali nacističke i desnoekstremističke partije koje su potom ušle u skupštinu i vladu“.

Mesec i po dana kasnije objavljen je demanti, u jednom stupcu na margini stranice. Ispostavilo se da je Gizi rekao upravo suprotno.

„To je naposletku zadatak koji Ukrajinci treba da reše. U izvesnom smislu oni su to i učinili kada su 2019. godine (…) glasali protiv nacističkih i desnoekstremističkih stranaka i tako ih izbacili iz parlamenta i vlade“, glasio je pravi odgovor. Sagovornik je u demantiju rekao da citati u intervjuu „Neonacisti u celoj Evropi šire krila u institucijama“ ne odražavaju verodostojno njegove stavove. Večernje novosti su svoj potez nazvale „nenamernom greškom“, a ovu manipulaciju „nepreciznošću“ koja im se „potkrala“.

Od analiziranih tekstova, upravo su Večernje novosti predvođene Vlahovićevim tekstovima, osim tabloida Informer, bili stožeri propagande o nacistima Čak je i Srpski telegraf bio generalno „umereniji“ u izveštavanju – nacisti su se spominjali uglavnom samo kroz citiranje ruskih izvora uz često ograđivanje rečima poput „navodno“.

Blic je pojmove „nacizam“ i „denacifikacija“ koristio povremeno i to uglavnom u situacijama u kojima su citirali nečije reči, jasno se ograđujući od njih.

Za razliku od Informera i Večernjih novosti koji su o Rusiji i Putinu imali pozitivno intonirane tekstove, u novinama Srpski telegraf, Blic i Danas ima tekstova koji Putina kritikuju. Naročito Blic i Danas u velikom broju izveštaja zauzimaju oštar stav protiv Putina oslanjajući se pretežno na zapadne medije. Danas je nastojao da „odvoji“ Rusiju i Putina kroz autorske tekstove kolumnista i više puta je konstatovano da Putin i Rusija nisu isto, te da u Rusiji ima puno onih koji se bune protiv rata. Za razliku od tabloida kojima je Putin često bio na naslovnicama, u Danasu su primat na naslovnim stranama imale žrtve i razrušeni ukrajinski gradovi.

(Danas/Raskrikavanje, foto: Beta/AP)