Skip to main content

Širom Nemačke protesti protiv desničarske stranke AfD

Planeta 17. jan 2024.
2 min čitanja

„Nacisti, ne hvala“, „Osećamo se kao 1933, zabranite AfD sada“ i „Razmotrite zabranu AfD-a“, neki su od natpisa koje su okupljeni nosili

Nemačkom se šire protesti protiv krajnje desne nemačke stranke Alternativa za Nemačku (AfD), nakon izveštaja da su dva istaknuta člana te stranke učestvovala na sastanku na kojem se raspravljalo o planovima masovne deportacije građana stranog porekla, piše Rojters.

Iako se ta stranka dugo protivi imigraciji, predlozi deportacije „neasimiliranih građana“ u neku državu severne Afrike, o kojima je izvestila medijska grupa Korektiv, izazvali su buru u Nemačkoj. Neki su ih uporedili s planovima nacista o deportaciji evropskih Jevreja na Madagaskar.

“Linija je davno pređena“, rekao je jedan od učesnika sinoćnjeg protesta u Kelnu na kojem su se čuli pozivi za zabranu AfD-a.

Bio je to poslednji u nizu protesta širom Nemačke koji su privukli desetine hiljada ljudi otkad je priča o planovima deportacija izašla u javnost. Na neke su došli i visoko pozicionirani političari pa i kancelar Olaf Šolc i ministarka spoljnih poslova Analena Berbok.

AfD koji je na drugom mestu u anketama popularnosti odbacuje da su planovi o deportaciji deo stranačke politike, a jedna od stranačkih liderki Alis Videl prekinula je saradnju sa jednim od savetnika koji je učestvovao u razgovorima o deportaciji. Šef nemačkih obaveštajaca Tomas Haldenvang upozorio je ipak na ekstremističke pokrete unutar AfD-a.

Izveštaj o planovima deportacija naišao je na široku osudu političkih i bezbednosnih lidera. Šolc je pozvao sve demokrate da ustanu protiv krajnje desnih „fanatika“, a Haldenvang „tihu većinu“ da se probudi.

Fotografije hiljada građana koji su širom Nemačke izašli na ulice na izuzetno niskim temperaturama kako bi protestovali protiv AfD-a pokazuju da su možda i odgovorili na njihove pozive.

„Nacisti, ne hvala“, „Osećamo se kao 1933, zabranite AfD sada“ i „Razmotrite zabranu AfD-a“, neki su od natpisa koje su okupljeni nosili prošlog petkau Berlinu. Novi protesti planirani su za danas u Berlinu i u petak u Hamburgu.

Videl je juče napala korišćenje Korektivovog izveštaja za napad na AfD rekavši da je cilj stranke da iskoristi sva pravna sredstva za suzbijanje ilegalnih migracija, ograničavanje izdavanja državljanstva i deportaciju migranata osumnjičenih za terorizam.

„Kogod ima nemačko državljanstvo bez sumnje pripada nemačkoj naciji“ rekla je na konferenciji za medije, naglasivši da se baš zato ono ne sme olako davati.

AfD je u fokusu javnosti ove godine zbog evropskih izbora i izbora u tri savezne pokrajine u istočnoj Nemačkoj gde je glavni favorit. Očekuje se da će to drugim strankama, koje su odbacile saradnju s Alternativom, otežati formiranje funkcionalnih vlada.

Podrška AfD-u narasla je prošle godine zbog nezadovoljstva stanovništva vladajućom koalicijom i njenim upravljanjem u nizu kriza, od rata u Ukrajini do inflacije i javnih usluga preopterećenih imigracijom.

Politički analitičari smatraju da je snaga AfD-a već uticala na političku raspravu u Nemačkoj jer su i drugi zauzeli stroži stav prema neregularnim migracijama.

Političari su ove nedelje raspravljali o mogućnosti podnošenja zahteva Ustavnom sudu da zabrani AfD, iako se većina složila da bi to moglo da se osveti jer su prepreke za zabranu visoke i stranka bi mogla da prrofitira predstavljajući se kao žrtva establišmenta.

(Beta, Foto: Freepic)