Američki magazin Time, koga čita onoliko ljudi u svetu koliko četiri Srbije imaju stanovnika, objavio je 24. avgusta da je zvezda padalica Muamer Gadafi unajmio „bivše jugoslovenske ratnike, većinom Srbe da mu kao savetnici i zapovednici pomažu protiv NATO-a i ustanika. Penzionisani general bivše JNA i dugogodišnji savetnik Gadafija napustio je Tripoli 21. avgusta. Sa izveštačem Time-a razgovarao je kada mu je novinar garantovao anonimnost. General je bežao iz Libije u Tunis: ’Sistem je u kolapsu. Četiri sedmice Gadafi nije hteo da me sasluša. To je tvrdoglavi ludak, kao Slobodan Milošević, koji misli da se može boriti protiv NATO-a’“, kaže bivši general.

Istog dana je beogradski Blic objavio da je Srbija u martu povukla „sva aktivna i penzionisana vojna lica iz misija u Libiji“. Dan ranije je francuska agencija AFP javila da su ustanici blizu Tripolija zarobili petoricu državljana Srbije koji su rekli da su građevinci, ali ustanici proveravaju da li su to Gadafijevi snajperisti. Isključeno je jedno: da su radili kao mađarske sobarice.

TV Pink je 27. februara emitovao ekskluzivni telefonski intervju sa vođom libijske revolucije u kojem ovaj kaže: “Hteli su da Danijela, oficira srpskog vazduhoplovstva poduče da kaže za novac da je Libija tražila od Srbije avione za napad na libijske građane”.

Dvojica libijskih pilota koji su 24. februara dezertirali na Maltu ispričali su da piloti iz Srbije bombarduju demonstrante u Tripoliju i Bengaziju od početka nereda, 17. februara. Plaćenici u Libiji dobijaju mesečno između 10.000 i 20.000 dolara, državljanstvo, ženu, još jednu ženu i zlatno ordenje koje mogu unovčiti. Kao plaćenici angažuju se i penzioneri.

Građevinari primaju oko 2.500 dolara, stanuju i hrane se u barakama, imaju besplatne projekcije fatamorgana u pustinji. Penzionere ne primaju među građevinare. Dok nisu raspuštene 2003. „crvene beretke“ su poslovale i u Libiji.

Ministar inostranih poslova Srbije Vuk Jeremić obećao je istragu nakon otkrića američkih i francuskih novinara. U vlastite, ružičaste izvore informisanja nema poverenja.

Naši sa našima

U nedelju su službenici ambasade Libije u Beogradu zelenu zastavu na krovu zamenili crveno-crno-zelenim barjakom nove vlasti. Ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac je u ponedeljak ocenio da je situacija u Libiji neizvesna, a šef italijanske diplomatije Franko Fratini (Franco Frattini) da je Gadafiju od čitave Libije ostalo još samo 15 odsto teritorije Tripolija.

Lane u junu je Šutanovac tri dana dogovarao izvoz naoružanja, vojne opreme, gradnju vojnih objekata, “vojnoobrazovnu i vojnomedicinsku saradnju” sa Libijom. Druga radna poseta Šutanovca Libiji bila je u novembru. Od poslovne saradnje Šutanovac sada pominje samo „gradnju bolnice“.

Osim Jeremića i Šutanovca, onome koji sebe zove “kralj afričkih kraljeva” su hodočastili ministri trgovine Slobodan Milosavljević, prosvete Žarko Obradović i neuropsihijatrica Slavica Đukić Dejanović.

Predsednik Srbije Boris Tadić je prvi srpski predsednik koji je posetio Libiju. Prvi put je krenuo za “Veliku socijalističku narodnu libijsku arapsku džamahiriju” šest meseci nakon što se ustalio na dužnosti. Od tada je tamo bio još tri puta. Poslednji put je lane u aprilu došao u Gadafijev rodni grad veličine Kruševca da mu zahvali što ne priznaje nezavisnost Kosova.

„Podršku pukovniku“ crno-belim šablonima po Srbiji ispisuju od februara „Naši 1389“. Tužilaštvo zemlje čiji je Tadić predsednik traži da se „Naši 1389“ zabrane zbog antiustavnog delovanja od 2005.

I vukovi za deratizaciju

Ako Gadafi traži i dobije azil u Srbiji, naći će zajednički jezik i sa Emirom Kusturicom. Filmadžija svoje protivnike naziva „miševima“ (Politika, 21. februar 2008), a Gadafi „pacovima“ (Tanjug, 16. mart 2011). Pacov je stariji brat miša. Muamer ima 69, Emir 57 godina.

Francuska je 10. marta prva u svetu priznala novu vlast Libije. Deset dana kasnije u Beogradu je organizovan skup podrške staroj vlasti. Ovog leta su Hrvatska, Slovenija i Crna Gora priznale Nacionalni prelazni savet kao legitimnog političkog predstavnika libijskog naroda. Libijski pobunjenici su najavili da će, kada preuzmu vlast, pravo na eksploataciju nafte dobiti Italijani, Francuzi i Britanci, a izgubiti Brazil, Kina i Rusija, koja ima monopol u snabdevanju Srbije naftom.

Diplomatija Srbije uvela je novo sportsko pravilo – autogol u tenisu. I kad njeni reprezentativci ne gostuju u Libiji. U maju, kada je Jeremić izabran za predsednika Unije teniskih profesionalaca, obećao je da će Unija sarađivati sa Teniskim savezom Srbije (TSS). U avgustu se Jeremić, amater, izborio da bude predsednik i TSS-a, jer mu je najlakše da sarađuje sam sa sobom. Kao da je podvojena ličnost. Jeremić je dosadašnjeg predsednika, profesionalca Slobodana Živojinovića degradirao na poziciju počasnog predsednika TSS-a. Za nezasluženu počast se Jeremić lavovski borio u hotelu „Kontinental“, dok je u susednom, hotelu „Hajat“ boravila nemačka kancelarka Angela Merkel, najmoćnija žena na svetu koja nije htela da ga primi. Samo mu je dopustila da bude, u zagrljaju sa čvrsto vezanom kravatom na 26 stepeni, u odboru za njen doček.

Homen est omen

Za šefa diplomatije Kosovo je 11 u jedan: „Jerusalim, Perl Harbur, Ivo Džima, Veli Fordž, Jorktaun, Alamo, Getisburg“; „vazduh koji dišemo“, „žila kucavica“, „zenica oka“. Jeremić „o njemu noću sanja“.

Da je Jeremić ambicije sveo na nešto manje, kao što je stoni tenis, mogao je da bude Henri Kisindžer (Henry Kissinger), Tadić da bira hoće li da šeta istorijom kao Mao Cedung ili Ričard Nikson (Richard Nixon), a Srbija 82. zemlja koja je priznala Kosovo. Kina i SAD su pre 40 godina „ping-pong diplomatijom“ uspostavile diplomatske odnose, a danas su dve najsnažnije zemlje na planeti. To je, uz Kosovo, druga Jeremićeva noćna mora.

Budan, Jeremić sanja Kosovo u zagrljaju Srbije. Bol boluje, nikom ne kazuje. Predratno Kosovo je činilo 12,4 odsto teritorije Srbije. Severno Kosovo je 5,6 odsto teritorije Kosova. I 0,69 odsto Srbije iz Jeremićevog sna na javi. Zbog 0,69 odsto ode Srbiji EU mast u propast.

Za ovu i onu Srbija Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN je stari i novi zavet. To „Sveto pismo“ od juna 1999. dozvoljava da se 1.200 vojnika i policajaca Srbije vrati na Kosovo i čuva istorijske lokalitete, ključne granične prelaze, bude veza sa međunarodnim civilnim misijama, vojskom i policijom, markira i čisti minska polja. Iz Beograda niko ne traži da se oni vrate svetinjama. Umesto toga šalje u septembru vojnike u mirovnu misiju u Somaliji. Somalija je priznala Kosovo maja 2010. U Somaliji će Srbija biti sa vojskama devet država, od kojih dve nisu priznale Kosovo. Vojnici iz Srbije su angažovani u misiji UN u Liberiji koja je priznala Kosovo maja 2008.

Iako je Vlada Srbije postavila državnog sekretara u Ministarstvu pravde Slobodana Homena za portparola, javnosti je 25. avgusta poslala činovničko saopštenje da je „usvojila zaključak o potrebi priznavanja Prelaznog nacionalnog saveta Libije kao legitimnog predstavnika libijskog naroda“. Za razliku od Homena, saopštenje ne može da odgovori na pitanje: Zašto vlada nije priznala novu Libiju, a pre nedelju dana je priznala novi Južni Sudan.

Tamara Kaliterna