„Bođoši (čuveni somborski) su zbog nestručnog orezivanja u ranijem periodu dostigli fiziološku zrelost i bilo je krajnje vreme da budu zamenjeni novim. Revitalizacija Trga Cara Lazara biće izvršena u roku od dve nedelje, tj. stari oboleli bođoši će biti zamenjeni novim, koji će pravilnom negom i orezivanjem, biti ispravno formirani“, kaže se u saopštenju JP Direkcije za izgradnju Grada Sombora.

Ovoj zameni starih, obolelih drveća prethodila je „zamena“ drveća u glavnoj somborskoj ulici „da bi se istakle lepe somborske fasade“, pa „zameni“ duž kanala na čijoj obali sada niču nove vikendice po ugledu na novosadsko naselje Kamenjar, na samoj obali, onako kako to zakoni u nas ne dozvoljavaju.

Međutim, Sombor nije usamljen u ovim brzim zamenama koji će uspostaviti „pravilnu negu i orezivanje“ u ovoj nam državi. Tzv. čiste seče šuma koje preduzimaju i javna preduzeća koja bi trebalo da se bave zaštitom šuma, takođe, nisu strane, iako Zakon o šumama čistu seču toleriše jedino „u otvaranjima novih šumskih proseka, elektrovodova, komunikacijskih vodova, izgradnje šumskih saobraćajnica, žičara i drugih objekata kojima se obezbeđuje unapređivanje i korišćenje svih funkcija šuma“.

Da je reč o surovosti prema životnoj sredini u Srbiji, nema spora. Ovde se odavno vodi računa da se veličina taksi za korišćenje prirodnih resursa ne sazna i nikada ne naplati od onih koji se bogate na njihovom korišćenju.

Kao aktivista koji se borio protiv „procesne eksploatacije“ u Nacionalnom parku „Fruška Gora“, u pre trideset godina zatvorenom kopu „Srebro“ Ledinačkog jezera, u to sam se i lično uverio (kako kažu, „procesna eksploatacija se preduzima kako bi se samofinansiralo zatvaranje i uređenje davno aktivnog kopa“). Tada smo u pronalaženju pravne argumentacije zaštite Ledinačkog jezera naleteli na činjenicu da aktivan kop kamena „Kišnjeva glava“ u Rakovcu, istog preduzeća sa kojim smo se suočavali, nije imao plan „procesne eksploatacije“ odobren od države. Pismeno smo se obratili nadležnim inspektorima i zaustavili eksploataciju tog kopa na nekoliko dana. No, ubrzo je država odobrila eksplotaciju i jednog i drugog kopa. A sve ono kako je ekploatacija tekla u prethodnom periodu bez prijavljenih planova, više nikoga nije bilo briga. „Dobronamerni državni službenici“ su nas, tada, tešili činjenicom da eksploatacije u Srbiji, generalno, postaju državni predmeti jedino u sporovima u kojima nekoliko preduzeća za eksploataciju pledira na isti prirodni resurs.

Hoćemo li uspeti da se dinstanciramo od nasilja i od ideologije koja ga je donela zavisiće i od uspeha da sačuvamo zdravu pamet i prirodne resurse. Države koje su se nalazile na nekadašnjoj „gvozdenoj zavesi“ koja je delila planetu 35 godina na dva pola proživeli su svoju traumu, za razliku od Severne Koreje koja zahvajući svojoj inoviciji nasilja nad prirodom (i obaveznim ženskim frizurama) neće biti u stanju da se dinstancira od svog nasilja i ideologije – koja će živeti dok god je čovečanstva. „
Gvozdena zavesa“ nam je sačuvala zeleni koridor duž nekadašnjih granica zaraćenog sveta, sada znan kao „Green Belt“. Danas jedini koridor zelenila koji se proteže duž čitave Evrope širok negde i 20 kilometara, a Severna Koreja je svoj nuklearni otpad razasula na svojoj granici sa Kinom i tako uništila svaku mogućnost da se ta trauma prevaziđe.

Duško Medić (Autonomija)

Foto: SOinfo.org