Skip to main content

Rusija je pod najgorim napadom inflacije u poslednje dve decenije

Planeta 24. apr 2022.
4 min čitanja

Posle skoro dva meseca ruskog rata protiv Ukrajine, Kremlj je preduzeo vanredne korake da otupi ekonomsku kontraofanzivu sa Zapada. Iako Rusija može da ostvari neke simbolične pobede, puni uticaj zapadnih sankcija počinje da se oseća na veoma stvarne načine.

Dok je Zapad krenuo da odseče pristup Rusiji njenim deviznim rezervama, da ograniči uvoz ključnih tehnologija i preduzme druge restriktivne akcije, Kremlj je pokrenuo drastične mere da zaštiti ekonomiju. To je uključivalo povećanje kamatnih stopa do čak 20 odsto, uvođenje kontrole kapitala i prisiljavanje ruskih kompanija da profit pretvore u rublje.

Vrednost rublje se zato oporavila posle početnog pada, a prošle nedelje je centralna banka poništila deo povećanja kamatne stope. Ruski predsednik Vladimir Putin osetio je ohrabrenje i izjavio je – podsećajući na doba Drugog svetskog rata – da je Rusija izdržala „blic-krig“ sankcija Zapada.

„Vlada želi da stvori sliku da stvari nisu tako loše kao što jesu“, rekao je Majkl Aleksejev, profesor ekonomije na Univerzitetu Indijana koji je proučavao rusku ekonomiju u njenoj tranziciji nakon raspada Sovjetskog Saveza.Kako sankcije pogadjaju rusku ekonomiju:

Rusija je pod najgorim napadom inflacije u poslednje dve decenije. Rosstat – državna agencija za ekonomsku statistiku, saopštila je da je inflacija prošlog meseca dostigla 17,3 odsto što je najviše od 2002. Za poređenje, Međunarodni monetarni fond očekuje da će potrošačke cene u zemljama u razvoju porasti za 8,7 odsto ove godine, u odnosu na 5,9 prošle.

Neke ruske kompanije su prinuđene da se ugase. Nekoliko izveštaja kaže da je jedan proizvođač cisterni morao da zaustavi proizvodnju zbog nedostatka delova. Američki zvaničnici ukazuju na zatvaranje fabrika automobila “Lada” – brenda ruske kompanije “Avtovaz” u većinskom vlasništvu francuskog “Renoa”, što je znak uticaja sankcija.

Gradonačelnik Moskve kaže da samo taj grad očekuje gubitak 200.000 radnih mesta jer strane kompanije obustavljaju poslovanje. Više od 300 kompanija se povuklo, a međunarodni lanci snabdevanja su uglavnom prekinuti pošto su kontejnerske kompanije “Mersk”, “UPS”, “DHL” i drugi transporeri napustili Rusiju.

Rusija se suočava sa istorijskom nelikvidnošću za isplatu svojih obveznica, zbog čega će verovatno godinama biti van tržišta hartija od vrednosti.

Zvaničnici Ministarstva finansija SAD i većina ekonomista pozivaju na strpljenje, rekavši da su sankcijama potrebni meseci da ostvare svoj puni efekat. Ako Rusija ne bude mogla da dobije odgovarajuću količinu kapitala, delova ili zaliha, to će dovesti do zatvaranja još većeg broja fabrika i preduzeća, što će dovesti do veće nezaposlenosti.

Bilo je potrebno da protekne skoro čitava godina pošto je Rusiji sankcionisana zbog aneksije ukrajinskog poluostrva Krima 2014. godine da bi njeni ekonomski podaci pokazali znake nevolje, kao što su veća inflacija, pad industrijske proizvodnje i usporavanje privrednog rasta.

Delovanje sankcija utiču na rusku ekonomiju se slabo vidi uglavnom zbog izuzetnih napora Kremlja da to prikrije. Pored toga, najveći sektor – nafta i gas, uglavnom nije pogođen zbog oslanjanja Evrope, Kine i Indije na rusko gorivo.

Bendžamin Hilgenstok i Elina Ribakova, ekonomisti Instituta za međunarodne finansije, procenili su u izveštaju objavljenom prošlog mjeseca da bi, ako bi Evropska unija, Velika Britanija i SAD zabranile rusku naftu i prirodni gas, ruska privreda mogla da se smanji za više od 20 odsto ove godine. Zasad projekcije predviđaju smanjenje od 15 odsto.

Dok se EU složila da zabrani ruski ugalj do avgusta i razgovara o sankcijama na naftu, među njenih 27 zemalja do sada nije bilo konsenzusa o zaustavljanju uvoza ruske nafte i prirodnog gasa. Evropska unija se mnogo više oslanja na ruske isporuke nego Velika Britanija i SAD koje su zabranile ili postepeno ukidaju rusku naftu. Zasad Rusija dobija 850 miliona dolara dnevno od Evrope za naftu i gas.

SAD i njihovi saveznici tvrde da su pokušali da prilagode sankcije tako da utiču na sposobnost Rusije da vodi rat i finansijski pogodi one u najvišim ešalonima vlasti, ostavljajući obične Ruse uglavnom netaknutim.

Ali Rusi su primetili skok cena. Stanovnici jednog moskovskog predgrađa rekli su da su pakovanja od 19 litara vode za piće koja redovno naručuju, poskupela za skoro 35 odsto. U samouslugama i prodavnicama u njihovom kraju cena jednog kilograma šećera je porasla za 77 oodsto, a povrća za 30 do 50 procenata.

Lokalna štampa u ruskim regionima poslednjih nedelja izvestila je da je više prodavnica zatvoreno pošto su zapadne kompanije obustavile rad ili su se povukli iz Rusije.

Kremlj i njegovi saveznici su više puta ukazivali na oporavak ruske rublje kao znak da sankcije Zapada ne funkcionišu. Rublja je bila pala na oko 150 za dolar u prvim danima rata, ali se oporavila na oko 80 za dolar, otprilike gde je bila pre invazije. Merač nedeljne inflacije Rosstata pokazao je usporavanje inflacije, ali to nije iznenađujuće pošto je centralna banka brzo podigla kamatne stope.

Ruska centralna banka je udvostručila svoju referentnu kamatnu stopu da bi podržala pad vrednosti rublje i zaustavila panično povlačenje nvca iz banaka. Potom je spustila ovog stopu meseca na 17 sa 20 odsto i signalizirala da bi je mogla još smanjiti.

Ovo nije prvi put da Rusija svom snagom brani vrednosti rublje kao simbola otpora Zapadu. Tokom 1970-ih i 1980-ih godina, Sovjetski Savez je imao zvanični kurs od 1,35 dolara za rublju, dok je kurs na crnom tržištu bio skoroo četiri rublje za jedan dolar. Ruska dužnička kriza krajem 1990-ih takođe je delimično prouzrokovana aktivnom odbranom vrednosti valute.

Ali, zvaničnici američkog Ministarstva finansija sada su odbacili značaj oporavka rublje.

“Ruska ekonomija se zaista potresa od sankcija koje smo uveli”, rekla je ministarka finansija Dženet Jelen, dodajući da je vrednost rublje veštački naduvana intervencijom centralne banke.

Da li će i kako Rusija pobediti u ekonomskom ratu, svešće se na to da li Kremlj može da izazove podele na Zapadu, uzrokujući da sankcije postanu neujednačene i manje efikasne. Istovremeno, Rusija će imati vremena da razvije alternative za robu kojoj više nema pristup, za “supstituciju uvoza”.

Osvrćući se na sankcije iz 2014. godine, Istraživačka služba Kongresa je u januaru rekla da je uticaj na Rusiju bio skroman samo zato što su SAD zapravo delovale same, a ovog puta ima više međunarodnih aktera.

Ali ekonomisti vide jednu očiglednu prazninu: Sve dok Rusija može da prodaje naftu i gas, provlačiće se kroz sankcije.

(Beta, Foto: Pixabay)