Skip to main content

Rusija i Ukrajina: Da li se Evropa konačno potpuno oslobađa od ruskog fosilnog goriva

Planeta 25. jan 2023.
4 min čitanja

"Rusija je 2020. obezbedila, procenjuje se, 25 odsto nafte i više od 40 odsto gasa koji je potrošila EU, prema Eurostatu, njenoj agenciji za statistiku"

Skoro godinu dana od početka sukoba, zavisnost EU od ruske nafte i gasa nastavlja da finansira invaziju predsednika Putina, ali da li će 2023. godine doći do potpunog prekida?

Od prvog dana invazije na Ukrajinu, Evropska unija je platila Kremlju više od 135 milijardi evra za njegovu naftu i gas, prema Centru za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA).

Danas, skoro godinu dana od početka rata i posle devet rundi sankcija EU, da li Evropa konačno počinje u potpunosti da se oslobađa ruskog fosilnog goriva?

“Tvrđava Rusija”

Predsednik Rusije Vladimir Putin se pripremao za ovaj ekonomski obračun još otkako su mu 2014. godine uveli sankcije, posle njegovog prvobitnog napada na Ukrajinu i anektiranja Krima.

Njegov izuzetno hvaljeni ekonomski tim čak je doneo zemlji njen nadimak – „Tvrđava Rusija” – privredu spremnu da istrpi bilo kakvu oluju.

Poslednjih osam godina, Rusija je gomilala velike količine deviznih rezervi.

Prodavala je više fosilnog goriva nego ikad, istovremeno koristeći prihode da izgradi još gasovoda.

Ulagala je i u zapadnjačku tehnologiju, robu i ključnu infrastrukturu kao što su skladišta gasa i naftne rafinerije u EU.

Za to vreme u Evropi, u pokušaju da prestane da koristi ugalj, najprljavije od svih fosilnih goriva, zavisnost EU od jeftinog, relativno čistog i dostupnog ruskog gasa samo je rasla.

Rusija je 2020. obezbedila, procenjuje se, 25 odsto nafte i više od 40 odsto gasa koji je potrošila EU, prema Eurostatu, njenoj agenciji za statistiku.

U vreme kad je Putin 2022. godine izvršio invaziju na Ukrajinu, EU nikako nije mogla da istog trenutka prekine sve ekonomske veze sa Rusijom.

I tako su sankcije bile postepene i, uz krupne izuzetke, dok je Zapad pokušavao da se snađe na neistraženoj teritoriji.

Nikada ranije nisu uvedene ovako složene sankcije nekom velikom igraču kao što je Rusija – nuklearnoj sili sa stalnim članstvom u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Ona je jedna od tri glavna proizvođača nafte i gasa na svetu, uz Saudijsku Arabiju i Sjedinjene Američke Države.

Da bi se neutralisao ratni fond Putina, Zapad je zamrznuo oko 300 milijardi evra deviznih rezervi Ruske centralne banke.

Da bi uskratili Rusiji zapadno znanje i robu, blokirao je sve transfere tehnologije i prodaju vrhunske robe i usluga.

I konačno, da bi zaustavio dotok novca od nafte i gasa Kremlju, EU je uvela embargo u fazama zabranivši sve uvoze uglja od avgusta 2022, svu pomorsku naftu od decembra 2022, i sav dizel ili bilo koji naftni derivat od februara 2023.

„Tek ostaje da se vidi puni efekat embarga na rusku sirovu naftu”, kaže Međunarodna energetska agencija (IAE) u najnovijem izveštaju iz decembra 2022. godine.

Ruska odmazda

U odsustvu potpunog embarga, dok su cene skakale a nafta i dalje tekla, Rusija je nastavila da zarađuje milione prodajući fosilna goriva Evropi.

Kremlj je takođe počeo da koristi gas kao oružje smanjivši isporuke Evropi za 80 odsto.

Ali koliko god se finansijski isplativom pokazala Putinova taktika kratkoročno, većina ekonomista se slaže da to nije održivo kao dugoročna strategija.

Konstantin Sonin, ekonomista sa Univerziteta u Čikagu, kaže da je predsednik Putin upao u istu zamku kao i njegove kolege moćnici iz bivšeg Sovjetskog Saveza, Iraka, Irana i Venecuele.

Oni su svi probali da prodaju naftu i izvrše invaziju na druge zemlje, ali su na kraju izazvali sukob sa Zapadom i našli se na crnoj listi.

„Primer SSSR-a pokazuje da možda čak ni produžena stagnacija nije moguća u izolaciji”, kaže on.

Energetski rat Kremlja rapidno uništava njegovu najvažniju industriju.

Gazprom, ruska energetska kompanija u većinskom državnom vlasništvu, prijavila je 2022. godine pad produkcije od 20 odsto, kao i pad izvoza od 45 odsto.

Proizvodnja nafte se održava na dva odsto ispod njenog predratnog nivoa, ali Međunarodna energetska agencija (IEA) predviđa mnogo veći pad od 13 odsto kad embargo EU bude stupio do kraja na snagu tokom zimskih meseci.

Zbog visokih cena u Evropi, pad prodaje gasa nije naškodio prihodima Kremlja.

Ali kako se energetski rat bude nastavljao, Rusija će gubiti udeo na tržištu.

Ako cene na kraju budu pale zbog smanjene potražnje, Putinova strategija će biti slična prodaji bubrega da bi osiromašio suseda.

Prema predviđanju MMF-a, ruska privreda će se i 2022. i 2023. opasti za tri do pet odsto, umesto predratnih predviđanja rasta od dva do tri odsto.

Radna snaga se smanjuje dok ljudi beže iz Rusije ili ginu u ratu.

Ulaganja su obustavljena, uvoz i potrošnja značajno smanjeni.

Pokušaj oživljavanja rasta diverzifikacijom od nafte i gasa još je teže pod sankcijama jer je Rusija u potpunosti zavisila od zapadnog znanja, ulaganja i trgovine još od raspada Sovjetskog Saveza.

Putin je to pokušao tokom prvih godina vladavine početkom 2000-ih, ali je kasnije uložio sve u to da Rusija postane supersila fosilnog goriva.

Kina, Indija i Turska za spas?

Od početka invazije, dok je prodaja Evropskoj uniji opadala, Kina i Indija su masovno kupovali rusku sirovu naftu na popustu.

Turska je takođe požurila da iskoristi sukob Rusije sa Zapadom, postavši tranzitno čvorište za ruski izvoz gasa.

Prema Evropskoj mreži operatera sistema transmisije gasa, više od polovine gasa uvezenog u EU putuje od Rusije do Turske, pa tek onda u EU.

Ali iako su Putinovi novopronađeni saveznici radi da iskoriste njegovo brzopleto objavljivanje „zapadnog ekonomskog blickriga protiv Rusije” neuspešnim i da dobiju veliki popust na fosilna goriva, rat u Ukrajini im nanosi jednaku količinu bola.

To šteti njihovim glavnim trgovinskim partnerima na Zapadu.

A u trgovini, veličina je važna.

Razvijene zapadne zemlje čine dve trećine svetske ekonomije. Rusija čini manje od dva odsto.

Zapad je izvor tehnologije, novca, znanja, obrazovanja i bogatih potrošača.

Rusija u ponudi ima samo naftu i gas i nema postojeću infrastrukturu koja bi skrenula snabdevanje na istok udaljivši je od EU.

Evropa je činila više od 60 odsto ruskog izvoza nafte i većine izvoza gasa, što je zauzvrat činilo više od polovine ruskih prihoda.

I dok novac od nafte polako nestaje, a troškovi rata se gomilaju, Rusija se suočava sa usamljenim okretanjem unazad dok ostatak sveta plovi dalje.

Jedna od nepredviđenih posledica ovog prisilnog i skupog razdvajanja, da ironija bude veća, pravi probleme viziji Putina o Rusiji.

EU se odavno pripremala da okonča zavisnost od ruskih fosilnih goriva.

Putin je sada Evropi dao dodatni podstrek koji joj je bio potreban da ubrza tranziciju na zelenu energiju.

A ako se to dogodi, ruska nafta i gas više nikad neće biti dobrodošli u Evropi u onoj meri kao pre invazije, bilo rata ili ne.

(Radio 021, foto: Autonomija)