„Učestalost vanrednih izbora podriva poverenje javnosti u funkcionisanje demokratskih institucija, a zbog te činjenice i nedostatka političke volje, pitanje mnogih potrebnih reformi ostaje nerešeno.“ Ova citirana rečenica, inače notorna istina, bila je jedna od glavnih ocena u izveštaju Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) nakon poslednjih, vanrednih izbora održanih u decembru 2023. Bila je propraćena i prioritetnom porukom da su za sprovođenje svih drugih, brojnih preporuka u ovom i prethodnim izveštajima „neophodne izmene zakonodavstva koje bi trebalo inicirati dovoljno rano pre narednih izbora kroz inkluzivni konsultativni proces zasnovan na širokom političkom konsenzusu“.

Vlast koja se godinama nije na to osvrtala, sada, uoči još jednih najavljenih vanrednih izbora, upušta se u izmene i dopune nekoliko izbornih zakona, predstavlja ih kao usklađivanje izbornog zakonodavstva sa preporukama ODIHR i tvrdi da to čini u svrhu unapređenja izbornog sistema.

Od više od 20 preporuka ODIHR, ovi nacrti zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, Zakona o lokalnim izborima, Zakona o izboru predsednika Republike i Zakona o Ustavnom sudu bave se sa samo nekoliko manje značajnih (a i njima tako da ih uglavnom izigravaju), dok potpuno zanemaruju one najvažnije. Tako i onu koja se odnosi na ozbiljnu, efikasnu reviziju jedinstvenog biračkog spiska budući da su nedostatak detaljnih podataka o promenama adresa, o brojnim preminulim osobama koje se nalaze na spisku i o masovnoj „seobi“ birača potpuno urušili poverenje javnosti u njegovu tačnost. I onu da se zakonom obezbedi jasno razdvajanje javnih funkcija i aktivnosti nosilaca tih funkcija u izbornoj kampanji i preduzmu mere kojima se sprečava zloupotreba položaja i državnih resursa a svi prekršaji sankcionišu proporcionalnim i destimulativnim sankcijama. I onu da se spreče zastrašivanje i pritisak na birače, pogotovo na zaposlene u javnim i državnim institucijama i preduzećima, i u tu svrhu ojačaju mehanizmi nadzora.

ODIHR je uz ocenu da većina elektronskih medija sa nacionalnom pokrivenošću „nije pružila stvarno analitičko izveštavanje“, čime je „smanjivala sposobnost birača da donesu informisanu odluku“, preporučio da mediji moraju imati uređivačku nezavisnost i moraju izbegavati da u okviru vesti i informativnih programa, upotrebljavaju materijale koje kreiraju politički subjekti, zapravo vlast. Preporuka se razume se posebno, pre svih, tiče javnog servisa, RTS-a.

ODIHR je ocenio i da je nadzorno telo za praćenje kampanje i elektronskih medija „uglavnom bilo neefikasno u sprečavanju prekršaja tokom izbornog perioda“ i s tim u vezi preporučio da nezavisnost Regulatornog tela za elektronske medije (REM) mora biti efektivno garantovana a da bi REM trebalo da proaktivno koristi zakonska ovlašćenja i da postupa ex officio u slučajevima kršenja medijskih propisa.

A kako s tim u vezi stvari stoje?

REM već 18 meseci praktično ne postoji. Vlast je prvo propustila zakonske rokove i mesecima kasnila sa pokretanjem procesa izbora za Savet REM a kad ga je konačno pokrenula svojim ga postupcima, koji su uključivali i očigledno nezakonite čak i bukvalno kriminalne radnje, potpuno kompromitovala i dovela do njegove blokade.

RTS je tek nedavno, nakon niza neuspešnih pokušaja da se izabere novi direktor dobio novog direktora, odnosno direktoricu. Ali legalitet izbora nove direktorke je osporen, Udruženje novinara Srbije je dokumentovano upozorilo da njena diploma nema broj ESPB bodova koji se po Zakonu o javnim medijskim servisima zahteva za tu funkciju. Uz to većini članova Upravnog odbora RTS-a koji je ipak zabrao direktorku mandat ističe za dva meseca, u julu 2026. godine. I tad RTS ostaje bez Upravnog odbora, jer nove članove treba da izabere nepostojeći Savet REM.

I bez drugih brojnih nedostataka izbornog sistema samo stanje u kom Regulatorno telo za elektronske medije praktično ne postoji a javni servis je, najblaže rečeno, krajnje diskutabilnog legaliteta i legitimiteta, neizbežno upućuje na zaključak koji nikakve kozmetičke izmene izbornih zakona ne mogu da otklone – odnos vlasti prema preporukama ODIHR, zapravo prema uslovima za poštene izbore, bezočno je egoističan i licemeran.

(Peščanik, foto: Autonomija)