Kada je reč o komunikaciji u Nacionalnim savetima nacionalnih manjina važno je posmatrati sva tri nivoa: komunikacija članova jednog nacionalnog saveta između sebe, komunikacija između više nacionalnih saveta, i konukacija na relaciji savet – državni organi. Sagovornici podkasta “Reaguj!” ističu da problemi u komunikaciji mogu dovesti do loših procedura i nepoznavanja rada saveta. Dok sa druge strane udruživanje više nacionalnih saveta, kao na primer Koordinacionong tela nacionalnih saveta, može da ukaže na dobru praksu ostvarivanja prava.

Iako sve izgleda kao da funkcioniše, u praksi dolazi do štucanja ovih sistema. Jesu članovi nacionalnih saveta predstavnici svojih građana ali kada dolazi do samog zastupanja i aktivnosti – nailazi se na problem.
Olena Papuga je pripadnica Rusinskog nacionalnog saveta već nekoliko godina. Takođe je i državana sekretarka u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i sa te dve pozicije može da sagleda nacionalne savete i njihov rad, odnosno probleme unutar organizacija sa kojima se susreću.

“Većina nacionalnih saveta su duboko politizovani. Jako malo članova učestvuje u radu. Ne znam kako će nacionalni saveti izaći iz toga da se na listi kandiduju ljudi koji će to stvarno želeti i raditi na dobrobit svoje nacionalne zajednice. Ne samo zato što ih je neko tu stavio, već zato što oni to žele i te četiri godine će posvetiti svoj život i svo svoje vreme problemima svoje nacionalne zajednice”, objašnjava Papuga i dodaja da su članovi nacionalnih saveta jako „tanki“ profesionalno, stručno i kadrovski.

Na politizaciju unutar nacionalnih saveta ukazuje i Vladimir Huđec, novinar i pripadnik slovačke nacionalne manjine.

“Smatram da u nacionalnom savetu, bilo kom, ne samo slovačkom, ne bi trebalo da postoji pozicija i opozicija, već bi trebalo svi da se zalažu za jedne iste interese, a to je ostvarivanje prava dotične manjine u te četiri oblasti u kojima one imaju autonomiju – kultura, informisanje, službena upotreba jezika i pisma i obrazovanje. I ono što je mnogo važno, i što se provlači kroz sve ove godine postojanja nacionalnog saveta – političke partije ne bi trebalo da imaju uticaja na rad nacionalnih saveta. Oni naravno ne samo da utiču, nego se i direktno mešaju u izbore i ostalo”, navodi on.

Često dolazi do propusta, čak i nedopustivih, upravo zbog loše postavljenih sistema komunikacije – što dovodi do loših proceduralnih odluka, objašnjava Miroslava Hočak, član Ukrajinskog nacionalnog saveta.
A nova realnost funkcionisanaja online zbog pandemije virusa korona donela je i nove načine rada. Međutim, problem sa kojim su se susreli članovi Nacionalnog saveta ukrajinske nacionalne manjine javio se u vezi sa elektronskim izjašnjavanjem i, kako ih zovu, elektronskim sastancima. Opozicija, kojoj Hočak pripada, tvrdi da takve stvari nisu po statutu.

“U statutu Nacionalnog saveta ukrajinske nacionalne manjine nije napisano kako se to tačno reguliše. Navodno je ranije, kako se sećam, bila mogućnost da se izjasni elektronski ili poštom po pojedinim pitanjima. Ovde je sada uvedena praksa da se sednice održavaju elektronski”.

Sagovornik podkasta “Reaguj!” ističe da se Nacionalni savet pretvorio u neku vrstu kulturno-umetničkog društva.

Rad Nacionalnog saveta ukrajinske nacionalne manjine koči i činjenica, navodi Hočak, da se ne zna kada su sastanci izvršnog odbora, da poslednje dve i po godine nije stigao ni jedan izveštaj ili sažetak ostalom članstvu. On tvrdi da statut propisuje takvu obavezu. Ali, dodaje, pošto izveštaja nema, članovi Saveta ne znaju šta su odluke, ali i kome i na šta ide novac koji to telo dobija.

Komunikacija među nacionalnim savetima dobra praksa

Ono što pomaže nacionalnim savetima, ne toliko u radu na interkulturanosti, koliko u zajedničkom nastupanju pred višim instancama i borbi za odrđene prava, jeste Koordinaciono telo nacionalnih saveta.
Miroslav Keveždi, kulturolog, postavlja pitanje da li je koordinacija interkulturalnost ili samo dobra praksa i saradnja nacionalnih saveta:
“Hajde da krenemo od onoga što zaista jeste praksa: ljudi koji su u nacionalnim savetima i koji su tamo zaposleni i koji moraju više da se bave ovim pitanjem oni komuniciraju sa ljudima iz drugih nacionalnih saveta i spontano je nastala zapravo koordinacija nacionalnih saveta kao mesto gde će moći da se razgovara o tome kako vi rešavate neku stvar, neki problem, da se neke ideje dobiju i da se onda to znanje prelije. Pitanje je da li je to interkulturalizam po definiciji ili samo dobra praksa međunacionalne saradnje ili međuorganizacione saradnje.”

Koordianciono telo nacionalnih manjina je institucija koja ima predstavnike iz svih 23, odnosno 22 nacionalna saveta i Jevrejske opštine. Ono je zamišljeno da nastupa pred državom zajednički, najviše u oblastima za koje su zaduženi: obrazovanje, kultura, službena upotreba maternjeg jezika i informisanje na maternjem jeziku. Svake godine se menja predsedavajući Koordinacije.

Trenutni predsednik Koordinacionog tela nacionalnih saveta, Borče Veličkovski iz makedonske nacionalne manjine objašnjava koja je svrha ovog organa: „Koroodinacija jeste jedna vrsta institucije, formirane nakon formiranja prvih nacionalnih saveta kao potreba da postoji jedno telo koje će formulisati zajedničke imenitelje koje dotiču rad svih nacionalnih saveta. Koordinacija se trudi da generiše, sublimira zaključke, koje dotiče sve savete, te da izlazi sa nekim stavovima, predlozima, i u tom pravcu jeste prepoznat od strane najviših pokrajinskih i republičkih organa i u tom pravcu i fukncioniše naša saradnja sa republičkim odnosno državnim organima.“

Sa državnim organima komunicira na svakodnevnom nivou, ali o temama koje se tiču svih nacionalnih zajednica. Veličkovski kao primer teme kojom se ne bavi koorinaciono telo izdvaja blokadu računa Grčkog nacionalnog saveta, dok je popis stanovništva zajednički interes.

Interesano je da Mihael Plac, predsednik Nacionalnog saveta nemačke nacionalne manjine, na pitanje o komunikaciji sa državnim organima u odgovoru se uglavnom bazira na dobijanje finansijskih sredstava.

“Saradnja je dobra, odvija se u nekoliko pravaca, kako sa republikom tako i sa pokrajinom. Jedna je ta protokolarna saradnja, gde mi njih pozivamo na neke naše događaje i manifestacije ili oni nas. Drugi vid saradnje se tiče naših obaveza kada su u pitanju izveštavanja i neka poglavlja pristupanja Evropskoj Uniji, gde mi kao nacionalni saveti dostavljamo kvartalne izveštaje o napretku kada je u pitanju akcioni plan koji se tiče Poglavlja 23. Dostavljamo kvartalni izveštaj o radu prema republici, te godišnji izveštaj o radu. Treći vid saradnje su konkursi koje raspisuju, kako republika tako i pokrajina, a gde nacionalni saveti ili udruženja pripadnika nacionalnih manjina ili fondacije, odnosno organizacije koje se bave nacionalnim manjinama, mogu da konkurišu i dobiju sredstva za neke svoje programe ili projekte koje će realizovati tokom godine”, navodi on.

Potrebna kontrola njihovog rada

Rešenje u komunikaciji sa članovima u zajednici, ali i članovima unutar nacionalnih saveta Ivica Gruden, predsednik Društva „France Prešern“ u Nišu i član Nacionalnog saveta Slovenaca, vidi u mogućnosti da svako društvo i svaki region ima svog predstavnika.

“Po meni, ideal nacionalnog saveta sastoji se u tome da jedno društvo u jednom gradu ima jednog svog predstavnika u nacionalnom savetu”, kaže on.

Sa druge strane, za probleme u radu nacionalnih manjina Hočak vidi zadužene organe u pokrajini i republici za rad sa manjinama kao ključne.

“Mislim da je potrebna kontrola njihovog rada. Jeste da je malo nezgodno i škakljivo pitanje nacionalnih manjina, ali mislim da treba da se poradi na kontrolisanju administrativno-organizacionog dela. Možda i na dodatnoj edukaciji članova, ljudi koji tu rade, da se ne bi dešavale ovako velike greške”.

Aleksandra Bučko (redakcija “Reaguj!”)

Naslovna fotografija: Pixabay

(Ovaj podkast je pripremljen uz finansijsku podršku Evropske unije i Saveta Evrope, u okviru projekta „Promocija različitosti i ravnopravnosti u Srbiji“. Stavovi izraženi u njemu ni na koji način ne odražavaju zvanično mišljenje bilo koje strane.)