Problem osvetničke pornografije o kojem je pokrenuta diskusija u javnosti u Srbiji proteklog meseca, nakon otkrića Telegram grupa u kojima se ovakvi sadržaji dele, samo je deo šireg problema nasilja prema ženama, i kao takav zahteva sistemske reforme na svim nivoima društva, saglasni su sagovornici podkasta “Reaguj!”.

Početkom marta javnost u Srbiji uzdrmalo je otkriće Telegram grupa u kojima korisnici dele sadržaje osvetničke pornografije. Jedna od ovakvih grupa broji čak 36 hiljada članova. Takođe, u martu je u Nišu uhapšena jedna osoba zbog sumnje da je organizovala još jednu grupu na Telegramu u kojoj su neovlašćeno deljene fotografije i snimci žena.

Slične grupe na Telegramu otkrivene su i u Severnoj Makedoniji još početkom godine, kada je vlada te države reagovala i zahtevala od Telegrama da zabrani postojanje ovakvim grupama, što su administratori Telegrama i učinili. Ipak, iz ove kompanije nije bilo zvaničnih saopštenja tim povodom.

Staša Ivković devojka je koja je javnosti otkrila postojanje Telegram grupa u Srbiji u kojima se dele intimne fotografije i snimci devojaka. Kako kaže, do pre godinu dana nije bila svesna da ovako nešto postoji, a onda je saznala da je njen Instagram profil bio deljen u jednoj od grupa.

“Za postojanje takvih grupa sam saznala prošle godine, kada mi se nepoznata osoba javila da me upozori da se moj Instagram profil našao u jednoj Telegram grupi, a da se osoba koja ju je poslala raspitivala za moje lične podatke i fotografije”, priča Staša Ivković.

Iako je ona prvi put o ovim grupama pisala pre skoro godinu dana na svom Tviter profilu, ova vest je postala viralna tek nakon što je postavila i skrinšotove delova konverzacija koje se odvijaju u tim grupama.

“Ušla sam u grupu, skrinšotovala par konverzacija i to objavila. Tada se uključio i veći broj devojaka i veći broj ljudi i svi su to delili i svi smo počeli da pričamo o tome. Sve je podelio i profil Kritički, što je doprinelo većoj vidljivosti”, objašnjava Ivković.

Staša Ivković objašnjava i kako izgledaju četovi u jednoj od Telegram grupa.

“Non stop, iz sekunde u sekundu stižu nove fotografije, novi snimci, dečija pornografija, snimci silovanja, Instagram profili, slike devojaka ili momaka sa ulice, snimani sa ili bez znanja te osobe. Tu ima apsolutno svega”, priča Staša Ivković.

Važno je napomenuti da su Telegram grupe sa osvetničkom pornografijom samo jedan od oblika nasilja nad ženama, koje u društvu u Srbiji predstavlja sistemski problem, smatra sociološkinja i članica Ženske solidarnosti Jelena Riznić. Ona naglašava da osvetnička pornografija predstavlja dokumentovano nasilje nad ženama, nešto što nekome može uništiti život i što na internetu ostaje zauvek.

“Ko ćuti o patrijarhatu, ne treba da govori o osvetničkoj pornografiji. Taj problem nije nastao tek tako. Nasilje prema ženama nije stvar neke incidentnosti, nego je stvar pravilnosti. Telegram grupe nisu usamljeni primer kako nama, ženama, društvo šalje poruku da naše telo pripada svima osim nama samima”, smatra Riznić.

Ona dodaje i da je nasilje prema ženama problem koji se tiče svih članova društva, kao i da ohrabruje to što se odnos žena prema ovom problemu menja.

“Mislim da je situacija danas barem malo bolja nego onda kada je Marija Lukić progovorila o svemu tome. Čini mi se da je javnost, baš zahvaljujući priči Marije Lukić, sada naklonjenija žrtvama, bez obzira što i dalje viđamo svakakve naslove i komentare u medijima i na društvenim mrežama”, kaže sociološkinja Jelena Riznić.

Zakon nedovoljno prepoznaje problem osvetničke pornografije

Kada je reč o zakonskim mehanizmima za sankcionisanje neovlašćenog deljenja pornografskog materijala, kod nas nešto kao što je osventička pornografija – ne postoji u zakonu, objašnjava advokatica u Komitetu pravnika za ljudska prava YUCOM Milena Vasić.

“Mi imamo krivično delo ‘neovlašćeno objavljivanje, prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka’, za koje je propisana novčana kazna i kazna zatvora do dve godine. Ukoliko se radi o maloletnom licu, onda prelazimo na teren krivičnog dela ‘prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju’, gde je nešto veća kazna, od 6 meseci do 5 godina zatvora.

Dakle, zakon samo pravi razliku da li se radi o maloletnom ili o punoletnom licu. Sagovornica podkasta “Reaguj!” Milena Vasić ističe potrebu za boljom regulacijom kada je reč o neovlašćenom deljenju pornografskih sadržaja punoletnih lica.

“Sadašnja kazna zatvora do dve godine zapravo pokazuje da zakonodavac zaista nije imao na umu pornografiju kada je pisao ovaj zakon, jer, uprkos tome što spada u krivično delo protiv prava čoveka i građanina, ovo krivično delo zapravo samom visinom kazne ne odražava štetu u pogledu prava ličnosti koju nekom može da nanese osvetnička pornografija”, smatra Milena Vasić.

Drugi problem je i to da, s obzirom na predviđenu kaznu zatvora do dve godine, može doći do nečega što se zove oportunitet, odnosno do odlaganja krivičnog gonjenja. Ovaj mehanizam se primenjuje tako što tužilac naloži okrivljenom da isplati neki iznos u humanitarne svrhe, a zatim, kada okrivljeni izvrši tu obavezu, odbaci krivičnu prijavu. Druga mogućnost okončanja postupka je sporazum o priznanju krivičnog dela.

“U oba slučaja je žrtva, odnosno ‘oštećeni’, kako to kaže naš zakon, isključena iz ovog postupka. To znači da žena koja je žrtva osvetničke pornografije nema mogućnost da uloži žalbu i nema mogućnost da učestvuje u postupku. Ona bude najčešće upućena da vodi parnicu za naknadu štete. To je veliki problem i to je ono gde se žrtve spotiču i gde odustaju od daljeg ostvarivanja svojih prava. Jednostavno, njihovim isključivanjem iz učešća u postupku one često ne vide ni svoj interes da gone učinioca, a sam proces često može biti i skup i dugotrajan”, kaže Milena Vasić iz YUCOM-a.

U Srbiji, pored YUCOM-a, postoji još nekoliko organizacija koje pružaju različite oblike podrške i pomoći ženama koje su pretrpele neki vid nasilja, gde svakako spada i osvetnička porografija. Autonomni ženski centar (AŽC) jedna je od takvih organizacija. Sanja Pavlović iz AŽC-a kaže da način podrške zavisi od slučaja do slučaja. Ako neka žrtva želi da pokrene pravni postupak, Autonomni ženski centar je tu kao podrška i u tome. Ipak, pre svega je fokus na pružanju psihosocijalne podrške.

“O ovom problemu se svakako danas više govori nego ranije i žene postaju više svesne toga šta se dešava i traže podršku. Nekada je reč o ucenama da će privatne fotografije ili snimci biti objavljeni, a u nekim situacijama reč je o samim objavavama putem društvenih mreža ili nekih drugih kanala. Bilo je i slučajeva kada su nas žene kontaktirale u vezi sa njihovim privatnim snimcima koji su završili na pornografskim sajtovima”, kaže Sanja Pavlović.

Ona dodaje da je Autonomni ženski centar, osim pisanja pornografskim sajtovima, morao da traži administratore raznih grupa na društvenim mrežama, kako bi se uklonio sadržaj koji je ugrozio privatnost žrtve koja im se javila.

Rešenje u edukaciji i sistemskim reformama

Međutim, pored angažovanja organizacija koje se bave zaštitom žena koje su pretrpele nasilje, neophodne su i sistemske reforme. Milena Vasić iz YUCOM-a kaže da se zakon mora pozabaviti problemom pornografije i kada je reč o punoletnim licima, a ne samo u odnosu na maloletnike, kao što je to sada slučaj. Mora se napraviti i razlika između krivičnog dela kada se objavljuje nečiji snimak u pornografske i u neke druge svrhe. Potrebna je i sistemska kampanja za podizanje svesti svih društvenih činilaca.

“Moramo da uvedemo seksualno obrazovanje u škole. Moramo da radimo od najranijeg uzrasta sa decom, da im objasnimo da prepoznaju kada mogu biti žrtve neovlašćenog snimanja i iskorišćavanja u svrhe pornografije, a onda da, na taj način, i posredno podignemo svest onima koji treba da primenjuju zakon”, smatra Milena Vasić.

Sociološkinja Jelena Riznić ističe i potrebu za edukacijom svih onih koji su deo krivično-pravnog sistema, pre svega policije i tužilaštva, kako bi na adekvatan način mogli reagovati onda kada im se žrtve obrate za pomoć.

“To bi značilo da integralni deo njihovog obrazovanja mora biti feminističko obrazovanje o tome kako pristupiti žrtvama nasilja. Naravno, ne mislim da su institucije neki fundamentalni izraz ženskog oslobođenja. Mislim da je zaista potrebna radikalnija promena celokupnog sistema kako bi se zaista promenio položaj žena, ali od nečega moramo da krenemo. A to nešto jeste obrazovanje svih onih koji su na nekim odgovornim pozicijama. Pored toga neophodni je edukacija medijskog sektora, ali i reforma obrazovnog sektora. Generacije i generacija devojčica i dečaka izlaze iz škola ne znajući da je nasilje prema ženama problem”, naglašava Riznić.

Značaj edukacije kada je reč o osvetničkoj pornografiji i nasilju prema ženama ističe i Jovana Netković iz BeFem-a.

“Kada pričamo o zaštiti od ovakvih oblika digitalnog nasilja, uvek stavljamo teret na žrtvu. Ona je ta koja treba da se čuva i da se brani. Pokazalo se da naše društvo želi da misli da su žene te koje su odgovorne, jer su bile nepažljive ili su previše verovale kome nije trebalo. Ono što bi bilo jedno od rešenja problema jeste da imamo edukaciju žena kako da se zaštite, ali paralelno sa tim i edukaciju mladih muškaraca da je deljenje tuđih pornografskih materijala nedopustivo”, kaže Jovana Netković.

Kada govorimo o preventivi, ključnu ulogu mogu odigrati mediji, dodaje sagovornica podkasta “Reaguj!”.

“Mislim da je jako važno da jedno od rešenja bude i javna psihološka podrška, da budu otvorene linije za žene koje su doživele tu vrstu nasilja. Važno je da znamo šta se dešava, važno je da imamo medijske kampanje o problemu nasilja prema ženama”, zaključuje Netković.

Irena Čučković (Redakcija “Reaguj!”, Naslovna fotografija: Pixabay)