Skip to main content

REAGUJ!: Ekonomska pismenost građana ne odgovara autoritarnim režimima

Građani 23. dec 2020.
5 min čitanja

Ekonomska nepismenost građana kao posledicu može da ima korupciju i kršenje prava potrošača. Zadatak medija je da objasni kako se javni novac troši, a zadatak države je da građanima omogući olakšano i transparentnije praćenje tokova novca. Takođe, država je dužna da svoje zakone o zaštiti potrošača zapravo i primenjuje.

Godina se završava a to je i vreme kada se, pored praznika, formiraju budžeti na lokalnom i državnom nivou. Iako jedan od važnijih događaja u društveno- političkom životu, građanima neretko informacija o novom budžetu ne nosi nikakvu vrednost. Međutim, važno je da građani poznaju strukturu budžeta i na koji način se on puni jer ga oni i finansiraju, od poreza i doprinosa od njihovih zarada, do različitih taksi na lokalnom ili republičkom nivou. U kojoj meri oni zapravo poznaju budžet razlikuje se od sredine do sredine, a to može zavisiti i od angažmana građanskih inicijativa na lokalu, kaže za podkast Reaguj! finansijski forenzičar Vojvođanskog istraživačko analitički portala VOICE Miloš Katić.

„Građanske inicijative imaju zaslužnu ulogu u svemu tome i to je primetno u većim gradovima, gde su one mnogo aktivnije, jer inicijative su taj glas građana koji radi neku vrstu monitoringa potrošnje tih sredstava. Dok, kada odemo u neke manje lokalne sredine i manje opštine, građani nisu informisani u dovoljnoj meri, ni edukovani, niti imaju tu vrstu sposobnosti da kontrolišu trošenje sredstava, a nemaju ni kome da se obrate za pomoć,“ navodi Katić.

Miloš Katić

Nepoznavanje odnosno nezainteresovanost građana za svoj novac može eskalirati korupcijom koja je ozbiljan društveni problem i jedan od glavnih faktora zašto siromašne zemlje ostaju siromašne. Ne samo da siromašne države takve i ostaju zbog korupcije, već ona dovodi do sve većih i očiglednijih klasnih razlika između građana. Međutim, nije ni posao građana da pregledaju sve izveštaje i budžete i da traže korupciju, ali imaju zadatak da na nju reaguju. Zadatak novinara je da obaveste javnost i ukažu na slučajeve moguće korupcije, navodi Katić.

„Novinari izveštavaju u javnom interesu i svakako je potrošnja budžeta jedna od stvari koje se tiču javnog interesa. Međutim, novinari ne mogu da urade ništa više od toga osim da eventualno istraže neku vrstu zloupotrebe tog novca, objave o trošenju tih sredstava, kako bi to približili građanima. Ali, nastavak toga je u stvari najdiskutabilniji – šta će građani učiniti na osnovu tog saznanja koje su dobili iz medija“, ukazuje Katić.

Još jedan problem koji ispred sebe postavlja nepoznavanje ekonomskih tokova jeste i neispunjavanje prava potrošača. Građani ne znaju koja su njihova prava, pa samim tim kompanije to neznanje zloupotrebljavaju, što na neki način radi i država, objašnjava Nenad Bumbić iz Sektora za zaštitu potrošača Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.

„Recimo, sada deca imaju građansko vaspitanje gde se uči o pravima, ali ne i kako da se ona ostvare. I onda mi dođemo u situaciju zbog tako elemantarnih neznanja da na papiru imamo sva prava građana kao u Evropskoj uniji, a onda zbog te funkcionalne nepismenosti i zbog neprimenjivanja zakona od strane države mi na kraju dođemo do toga da mi zaista ne možemo da ostvarimo svoja prava i da ona ostanu na papiru. Država treba da obezbedi da ono što je na papiru ne ostane samo na njemu“, objašnjava Bumbić.

Profesor sa Ekonomskog fakulteta u Nišu dr Boban Stojanović ističe da ne može svako da ima formalno ekonomsko obrazovanje, ali da kroz obrazovanje može da se radi na svim vrstama pismenosti koje zahteva moderno društvo, pa tako i na ekonomskoj jer to znači da će društvo biti ekonomski stabilnije ukoliko zna rizike svojih ekonomskih poteza.

„Bolje da imamo obrazovano stanovništvo u svakom pogledu, pa samim tim da imamo i veći stepen pismenosti, ali i veći stepen razumevanja ekonomskih pojmova. Ako imamo veći nivo ekonomske pismenosti onda donosimo i racionalne odluke. Te odluke na mikronivou, na nivou pojedinca ili porodice se, naravno, reflektuje i na opšteekonomsko blagostanje nacije. Sigurno je benefit veliki, ali moram da kažem da se autoritarnim režimima više isplati da nacija bude nepismena u svakom pogledu, pa i u pogledu ekonomske pismenosti“, navodi prof. dr Stojanović.

Boban Stojanović

Finansijski forenzičar VOICE-a, Miloš Katić objašnjava gde se građani mogu informisati o načinu korišćenja budžeta u svojoj lokalnoj samoupravi. Prvo mesto informisanja mogu biti sami sajtovi gradova i opština, a drugo novoformirani sajt i baza podataka budžeti.data.gov.rs.

„Pre svega, lokalne samouprave su u obavezi da svoje budžete objavljuju javno na opštinskim ili stranicama gradskih uprava. A druga stvar je baza podataka koja se onlajn pojavila krajem novembra, na kojoj se nalaze budžeti oko 90 gradova i opština u formi otvorenih podataka“, objašnjava Katić.

S druge strane, istraživačka novinaraka Ranka Ivanoska koja za VOICE prati tokove novca na lokalnom nivou, kaže da jednostavno objavljivanje podataka na sajtu nije dovoljno i da i njoj, koja je u materiji, često ne bude sve jasno i mora da traži savete od stručnjaka. Zato kaže da je to običnom građanu još teže. Zapravo, kako dodaje, to je i logično jer se rebalansi budžeta dešavaju nekoliko puta godišnje i treba dobro ispratiti koliko je novca u kojoj liniji: šta je planirano, ispunjeno, preraspoređeno. Sve te linije i izveštaji su često previše stručno napisani i potrebna je analiza osobe koja se za stručnjak.

“To je posao ljudi koji su se stručni, to bi trebalo da rade poreski inspektori, tužilaštva – znači pojedinci i institucije koji su se školovali za to, a novinari to po moraju da savladaju na neki način, da se povezuju sa nekim drugim stručnim pojedincima. Jedan građanin koji je laik, a koji bi trebalo jako da se brine kako se troše njegovi novci – to jako teško može da prati”, navodi Ivanoska i dodaje da je zadatak medija da sve ove komplikovane podatke razmrsi i objasni građanima.

Ranka Ivanoska

I novinar portala Nova ekonomija, Mijat Lakićević odgovornost okreće ka medijima, odnosno političarima, koji pod teme dana ne stavljaju obične, svakodnevne probleme. Ipak, ne mogu se mediji u potpunosti kriviti zato što privreda nije uvidela potencijal da se o ekonomiji piše, navodi Lakićević.

„Tu su mediji na neki način u nezgodnoj situaciji. Da bi ste se vi bavili nekom temom, rad tih novinara mora da bude pokriven. Šta je tu problem? Što i poslovna elita u Srbiji nije u dovoljnoj meri uvidela značaj medija koji se bave ekonomskim temama, niti samih ekonomskih tema i njihove zastupljenosti u novinama. Vi ne možete da tražite od novinara da ulažu sate ili nedelje rada u jednu temu da bi do nečega došli i da onda to ne bude na određeni način valorizovano,“ objašnjava Lakićević.

Sanja Đorđević (Redakcija “Reaguj!”)

Naslovna fotografija: Pixabay

(Reaguj! je podcast serijal Nezavisnog društva novinara Vojvodine koji je dostupan na kanalima NDNV na iTunes-u , Stitcher-u, Castbox-u, google podcasts-u kao i na sajtu podcast.rs. Ova epizoda podkasta Reaguj nastala je u okviru projekta „Promocija medijske i informacijske pismenosti i jačanje nezavisnih medija na Zapadnom Balkanu“ koji sprovodi Novosadska novinarska škola uz podršku amabsade Velike Britanije u Beogradu.
Stavovi iskazani u podkastu ne odražavaju nužno i stavove Vlade Velike Britanije.)