Skupština APV sutra odlučuje o najvišem pravnom aktu Pokrajine

Jedni novi statut vide kao dokaz težnji Vojvodine da se udalji od matice, a na suprotnom polu se nalaze oni za koje taj tekst predstavlja samo lošu kopiju Ustava, koji nije ostavio puno prostora za jačanje autonomije

Vojvođanski funkcioneri Demokratske stranke, vodeće članice vladajuće koalicije u Pokrajini, očekuju da će novi statut APV dobiti podršku čak tri četvrtine poslanika u Skupštini Vojvodine. Taj predlog je, inače, u proceduru upućen uz potpise 77 poslanika, od ukupno 120 koliko ih ima u pokrajinskom parlamentu. Međutim, do jedinstvenog stava vladajuće kaolicije oko konačnog teksta stauta, koji će se sutra naći pred pokrajinskim poslanicima kao jedina tačka dnevnog reda, ipak se nije došlo jednostavno.

Podsetimo, Liga socijaldemokrata Vojvodine povukla je svoju podršku novom statutu, i to zbog izmena koje su učinjene na tekstu nakon javne rasprave. Iako eventualni „glas protiv” Lige nije mogao dovesti u pitanje većinu u pokrajinskom parlamentu, time je ipak otvorena dilema da li bi akt mogao biti potvrđen u Skupštini Srbije ukoliko bi bili neizvesni glasovi poslanika LSV. Ipak, nesporazumi u Banovni su izglađeni, pošto su na sednici Izvršnog veća u petak poslepodne prihvaćeni neki od ligaških amandmana, ali i onih koje su podneli G17 plus i SPS-a, takođe članice vladajuće kaolicije u pokrajini.

Priprema i usvajanje novog vojvođanskog statuta, koji treba da zameni dosadašnji najviši pravni akt Pokrajine utvrđen nakon ustavnih promena 1990. godine, simbolično se poklopio sa obeležavanjem dvadesete godišnjice “jogurt revolucije”, odnosno događanja koja su prethodila gušenju autonomije. Istovremno, i predlog novog statuta skoro dve decenije kasnije (važeći Statut APV usvojen je pre 17 godina) oživeo je terminologiju o separatizmu, stvaranju države u državi… Na ovakvim kritikama zasnivaju se reakcije opozicinih stranaka DSS i SRS, koje su najavile su nekoliko desetina amandmana na Predlog statuta, od kojih je stranka Vojislava Koštunice već dostavila u proceduru 68 predloga.

Bez sumnje, ovi će tonovi obeležiti i sutrašnju raspravu u kojoj će jedni novi statut videti kao dokaz težnji Vojvodine da se udalji od matice, a na suprotnom polu će se nalaziti oni za koje taj tekst predstavlja samo lošu kopiju Ustava koji nije ostavio puno prostora za jačanje autonomije. NJegovi predlagači, pak, ističu kako su nova rešenja najvišeg pokrajinskog pravnog akta upravo negde između – da je njima obezbeđen ustavni maksimum kad je reč o nadležnostima pokrajine, ali i funkcionalna autonomija koja će obezbediti uslove za ubrzani privredni razvoj Vojvodine.

Inače, tekst koji će se sutra naći pred pokrajinskim poslanicima zapravo je treća verzija statuta koja je u Banovini usaglašena nakon dvonedeljne javne rasprave u koju je upućen nacrt koji su prethodno podržali svi akteri pokrajinske vlasti. Prvu verziju sačinili su pravni eksperti pokrajinskog odbora DS-a, nakon čega je taj rukopis usaglašavan sa Savezom vojvođanskioh Mađara, a potom i sa ostalim koalicionim partnerima iz G17 plus, LSV i SPS. Od prve do treće verzije značajan deo odredbi statuta pretrpeo je korekcije, među kojima su i promena prvobitniog termina jednog od akata koji će ubuduće moći da donosi Skupština APV: “pokrajinske zakonske odluke” preimenovane su u “pokrajinske skupštinske odluke”. Inače, u toku javne rasprave, predlagačima je upućeno 135 predloga amandmana, a finalna verzija usvojena je nakon 68 intervencija na tekstu, i to na 35 članova – što, inače, čini polovinu članova konačnog predloga.

U finalnoj verziji statuta, između ostalog, odustalo se od nadležnosti pokrajine da predlaže sudiju u Visoki savet sudstva i tužioca u Državno veće tužilaca. Izbačena je i odrednica da je Vojvodina “integrisana u evropski sistem regiona”, i zamanjena stavom da “Vojvodina predstavlja sastavni deo jedinstvenog kulturnog, civilizacijskog, ekonomskog i geografskog prostora srednje Evrope”. Ispravke su napravljene i u odredbama o promeni teritorije APV referendumom, jer je dodat stav da će referendum biti punovažan ako je na njemu glasala većina od ukupnog broja birača na teritoriji APV. Novine novog statuta, koje su zadržane od prve verzije, predviđaju promenu naziva Izvršnog veća APV u pokrajinsku vladu, pravo pokrajine da utvrđuje svoje simbole – grb i zastavu, da reguliše osnivanje institucije pokrajinskog ombudsmana i Vojvođanske akademije nauka i umetnosti. Uz to, statut definiše i pravo pokrajine na imovinu i izvorne prihode, omogućava formiranje razvojne banke Vojvodine, te osnivanje javnih preduzeća u oblastima javnih i plovnih puteva u pokrajini. Pokrajini se omogućava i pravo na otvarnje predstavništva u Evropskoj uniji radi promocije privrednih, turističkih, kulturnih i drugih kapaciteta pokrajine.

Sutrašnja rasprava i glasanje ipak neće biti presudni za primenu novog statuta, jer konačnu reč ima republički parlament koji, po slovu novog Ustava, daje saglasnost na najviši pravni akt pokrajine. Problem bi eventualno mogao da se pojavi pošto Skupština Srbije na to nije obavezana i preciznim rokom, ali vodeći politički akteri u Vojvodini ipak računaju da bi novi statut mogao biti proglašen do kraja ove godine. Novi vojvođanski statut, međutim, neće moći da se primenjuje ni pre nego što se ustavne ingerencije pokrajine i zakonski ne regulišu, bilo kroz jedan ili više specijalnih zakona koji će urediti ovu materiju.

(Dnevnik)