Aktivistička grupa “Žene za promenu” organizovala je danas u Novom Sadu akciju povodom dvostrukog femicida koji se dogodio u nedelju, 18. februara u selu Rakovac.

Dvostruko ubistvo počinio je muškarac koji je ranije prijavljivan policiji za porodično nasilje, a imao je i dve sudske zabrane prilaska bivšoj supruzi.

Protest je počeo na Trgu slobode u Novom Sadu i to sirenama, a potom je održan minut ćutanja.

Aktivistkinje drže transparente na kojima piše „Nijedna mrtva više“, „Stop nasilju nad ženama“, a ostavljen je i par crvenih cipelica simbolično zbog žrtava u Rakovcu.

Prema rečima organizatora, cilj protesta je da se skrene pažnja institucijama da je femicid sistemski problem i da mere zabrane prilaska nisu dovoljne.

Muškarac B. R. (48) uhapšen je zbog sumnje da je ubio svoju bivšu suprugu D. R. (47) i njenu majku N. Č. (75) čija su tela pronađena u kući u mestu Rakovac kod Beočina.

Osumnjičeni za ova ubistva saslušan je u tužilaštvu, koje je taj zločin okarakterisalo kao teško ubistvo. Zaprećena kazna zatvora je najmanje 10 godina do doživotne.

Rajka Janković, jedna od organizatorki protesta, rekla je za N1 da se protestuje zbog želje da se naglasi ozbiljnost situacije.

„S obzirom na broj od 28 femicida u 2023. godini, i dva nova u 2024. godini“, kazala je.

Ona navodi i da su dva ženska života izgubljena „uprkos činjenici da je nasilniku bila izrečena mera zabrane prilaska“.

Ali, kao i u mnogim slučajevima da sada, nasislnik nije poštovao izrečenu sankciju. „Želimo dalje i da apelujemo na institucije na koji način mogu da prate kretanje onih kojima su izrečene mere zabrane prilaska“, naglasila je Janković.

Prema njenim rečima, deo problema sa institucijama je što se u krivičnom procesu femicid klasifikuje kao obično ubistvo. „Ne želi se da se ide dalje u dokazivanje teškog ubistva“, dodala je.

„Treba da imamo zainteresovanost tužiteljki i tužioca. Njima je najjednostavnije ako neko prizna krivicu da se ide na obično ubistvo, da je onda rešen slučaj“, kazala je Janković.

Apeluje i na osnivanje porodičnih sudova, koji bi se bavili ovakvim slučajevima.

„Porodični sudovi bi ovo rešili, sve zemlje prvo osnuju taj sud, a kod nas on ne postoji“, rekla je.

(N1)