Predsednik Vladinog Saveta za borbu protiv korupcije Miroslav Milićević izjavio je danas FoNetu da u slučaju pada nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici postupak utvrđivanja odgovornosti usporavaju složena veštačenja, veliki broj učesnika u projektu modernizacije pruge Beograd–Subotica i nedovoljna dostupnost dokumentacije.

Nakon 21 meseca od pada nadstrešnice u Novom Sadu, od koje je poginulo 16 osoba, Milićević smatra da je ključno pitanje puna nezavisnost pravosuđa i mogućnost da se bez političkih pritisaka utvrdi odgovornost svih koji su učestvovali u donošenju odluka i realizaciji projekta.

On je podsetio da je nakon pada nadstrešnice, Savet za borbu protiv korupcije zatražio od Tužilaštva za organizovani kriminal da ispita sve finansijske tokove i eventualnu odgovornost svih učesnika u realizaciji projekta.

Prema njegovim rečima, u procesu modernizacije pruge Beograd–Subotica uočeni su značajan rast troškova, nepodudaranje finansijskih podataka različitih državnih institucija, izbor izvođača bez međunarodnih tendera i netransparentan izbor podizvođača.

Koje su prepreke efikasne borbe protiv korupcije u Srbiji?

Kao najveće prepreke efikasnoj borbi protiv korupcije u Srbiji, Milićević je naveo netransparentnost državnih institucija, selektivnu primenu zakona i politički uticaj na institucije koje bi trebalo da obezbede vladavinu prava.

Prema njegovim rečima, javna preduzeća i privredna društva u većinskom državnom vlasništvu, kao i pojedina ministarstva, godinama prednjače u ignorisanju rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja.

Najčešće se uskraćuje dokumentacija koja se odnosi na kapitalne infrastrukturne projekte u putnoj, železničkoj i sportskoj infrastrukturi, kao i podaci o sponzorstvima, donacijama, konsultantskim ugovorima, bonusima i javnim nabavkama. Institucije se najčešće pozivaju na poslovnu tajnu ili zaštitu komercijalnih interesa, iako zakon propisuje da je javni interes za raspolaganjem budžetskim sredstvima pretežniji, dodao je Milićević.

Kao poseban problem, naveo je kapitalne projekte koji se realizuju na osnovu međudržavnih sporazuma i posebnih zakona, čime se zaobilaze redovne procedure javnih nabavki. Zbog toga javnosti često nisu dostupni ugovori sa izvođačima, studije izvodljivosti, procene uticaja na životnu sredinu, niti aneksi kojima se povećavaju prvobitno ugovorene vrednosti projekata.

On je ukazao da visok stepen netransparentnosti beleže i pojedini sudovi i zdravstvene ustanove, navodeći da su Savetu uskraćivane informacije o nabavkama medicinske opreme i lekova, kao i o trošenju budžetskih sredstava tokom pandemije. Kao dodatni problem izdvojio je neažurne informatore o radu državnih organa i netransparentnu raspodelu sredstava na konkursima za sufinansiranje medijskih projekata.

„Zakon se najviše izvrgava tamo gde postoji najveća politička moć“

Govoreći o primeni zakona, Milićević je ocenio da se politički uticaj najjasnije vidi kroz selektivnu primenu propisa, zloupotrebu službenog položaja i kontrolu nad pravosudnim institucijama.

„Zakon se najviše izvrgava upravo na mestima gde postoji najveća politička moć – kod onih koji imaju mogućnost da ga donose, tumače ili blokiraju njegovu primenu“, rekao je Milićević.

Prema njegovim rečima, finansiranje političkih kampanja, vlasništvo nad medijima i veze sa krupnim kapitalom stvaraju odnose zavisnosti koji kasnije utiču na donošenje političkih odluka, dok u sistemima u kojima su tužilaštvo, policija i sudstvo izloženi političkom pritisku zakon prestaje da važi jednako za sve.

„Vlada Srbije ignoriše izveštaje i preporuke Saveta“

Milićević je naveo da Savet više od dve decenije ukazuje na potencijalnu sistemsku korupciju, ali da Vlada Srbije uglavnom ignoriše njegove izveštaje i preporuke.

Među najvažnijim preporukama koje nisu prihvaćene izdvojio je zahtev za potpunom transparentnošću velikih infrastrukturnih projekata, uključujući „Beograd na vodi“ i modernizaciju pruge Beograd–Subotica, objavljivanje svih ugovora i finansijskih tokova, kao i doslednu primenu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Kako je rekao, dokumentaciju su Savetu uskraćivale brojne institucije, među kojima su Republički geodetski zavod, Ministarstvo finansija, Poreska uprava, Grad Beograd, Telekom Srbija i Srbijagas.

Savet je predlagao i veću transparentnost finansiranja medija, preispitivanje načina na koji je privatizovan brend nekadašnje novinske agencije Tanjug, objavljivanje podataka o vlasništvu medija i okončanje dugogodišnje prakse imenovanja vršilaca dužnosti direktora javnih preduzeća.

„Do danas nije uspostavljen mehanizam kojim bi Vlada bila obavezna da se u određenom roku izjasni o svakom izveštaju Saveta i saopšti koje preporuke prihvata, a koje odbija i zbog čega“, rekao je on i naglasio da se svaki izveštaj Saveta prvo dostavi Vladi, nadležnom ministarstvu i tužilaštvu, te da se čeka deset dana da se dobiju komentari ili da se organizuje sastanak, ali se to ne događa.

Nedovoljno transparentan ugovor projekta „Beograd na vodi“

Govoreći o projektu „Beograd na vodi“, on je naveo da Savet godinama upozorava na nedovoljno transparentan ugovor, nejasno definisane finansijske obaveze države, izostanak podataka o stvarnim ulaganjima partnera i zaobilaženje redovnih zakonskih procedura kroz poseban zakon.

Ocenjujući transparentnost projekta EXPO 2027, rekao je da najveće dileme izaziva poseban zakonski režim koji omogućava sprovođenje projekta mimo standardnih procedura javnih nabavki, kao i činjenica da u javnosti ne postoje precizni i jedinstveni podaci o ukupnoj vrednosti projekta.

On je dodao da organizacija projekta preko posebnih privrednih društava dodatno otežava praćenje trošenja javnog novca, iako predstavnici vlasti navode da je takav model neophodan zbog rokova koje postavlja Međunarodni biro za izložbe.

Bez bilo kakvih posledica po Vladu Srbije

Govoreći o položaju Saveta za borbu protiv korupcije, Milićević je rekao da Vlada Srbije izveštaje svog savetodavnog tela može da ignoriše bez bilo kakvih posledica.

„Bilo bi korisno uvesti praksu da Vlada komunicira sa Savetom i u jasno određenom roku razmotri svaki izveštaj Saveta, javno se izjasni o preporukama i predstavi plan njihove primene ukoliko ih smatra relevantnim ili obrazloži razloge zbog kojih ih ne prihvata“, rekao je Milićević.

Predsednik Vladinog Saveta za borbu protiv korupcije smatra da je, uz to, potrebno ojačati primenu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, povećati odgovornost funkcionera koji uskraćuju dokumentaciju, unaprediti nadzor nad sprovođenjem antikorupcijskih propisa i obezbediti da preporuke Saveta imaju stvarni institucionalni efekat.

Prema njegovim rečima, Savet ne dobija pozive da se uključi u radne grupe za izradu zakona koji su bitni za borbu protiv korupcije, iako je to prediđeno u mnogim dokumentima.

„Borba protiv korupcije ne može biti uspešna ukoliko institucije koje na probleme ukazuju ostanu bez stvarnog uticaja, a njihove preporuke bez ikakvih posledica po one koji ih ignorišu“, poručio je Milićević.

(N1, foto: Autonomija)